Kućni poslovi

Meni se tema svidja, mada koliko shvatih nema puno ljudi na ovom forumu koji zive sa svojim roditeljima.

Roditeljima nisam pomagala, jer oni (odnosno tata) nisu radili kucne poslove , ali jesam baki i dedi, koji su ih radili. Od desete godine, brat i ja smo poceli prati sudje. Izmjenjivali smo se svaki dan, s tim da je njemu baka cesto uletila i prala umjesto njega jer "on je musko i ne zna dobro oprati". Inace je bila takva i nije zeljela da je iko i u cemu mijenja, pa ako si htio nesto da pomognes i uradis, morao si se sa njom prepirati. Nije sad da sam tako silno zeljela da perem sudje, ali sam znala da ce otac (koji, usput receno, je u zivotu oprao sudja koliko ja za jedno popodne) ako zatekne baku da pere sudje vristati na nas, pa sam to i cinila. Pored bacanja smeca, brat i ja smo jos usisavali i to je mislim bilo to od kucnih poslova. Za kupovinu nam nisu vjerovali, pa ju je deda obavljao (bio je jako stedljiv i nije mu bilo mrsko da zbog 10 feninga ide na drugi kraj grada).
Od 13 godine sam znala ponesto i skuhati i tako dati baki slobodan dan. No, to je bilo jako rijetko jer bih se za to morala posvadjati sa bakom.

U mojoj porodici je postojala razlika izmedju toga sta se ocekivalo od mog brata kao muskarca i mene kao djevojke. Po nekim bakinim standardima moj brat nije trebao nista da radi, a ja sam trebala da mu izigravam sluskinju.

I ja sam prala sudje i usisavala jos kao vrlo mlada. Kasnije sam naučila da skuvam poneko jednostavno jelo, peglam i cistim kupatilo. Masinu za pranje vesa nisam znala ukljuciti. Jednom kada je mama bila u bolnici ja i tata oprali smo bijelo rublje i ubacili i nesto crveno u masinu, pa je sve bilo obojeno u rozu.

Moji su crnogorci. Roditelji se nisu puno miješali u naš odgoj, a baka je bila crnogorka sa dna kace koja je mog brata uzdizala u nebesa i sve mu povladjivala, a mene napadala ako bih odbila da spremim nešto i za njega i za sebe, iako je on tri godine stariji od mene. On nije znao ni šta to znači oprati tanjir iza sebe sve dok se oženio! Sada on ima djecu i odgaja ih tako da ih ne uči da bilo šta urade u kući. Djeca stvarno imaju dosta obaveza, ali ja svejedno mogu shvatiti svoju snahu kada se žali što bar svoje sobe ne raspreme. Ako ništa drugo, mogli bi na jesen skupiti lišće u bašti i tako bar malo rasteretiti roditelje koji i sami mnogo rade.

A dobro, raspremiti za sobom se nekako podrazumjevalo. Nasu sobu nije niko cistio i spremao sem nas. A tata nas je naucio da cim ustanemo namjestimo krevet.

Kod malog brata i nema bas tog nekog pomaganja: majka mu ujutro namjesti krevet, sad imaju masinu za sudje (a dok je nisu imali, majka je za njim prala, jer on je imao obaveza), ne usisava, ne ide u kupovinu. Cak se cesto desi da mu majka rasprema stvari sa treninga, jer on "nema vremena, mora da uci".
Malo se promijeni kad smo brat i ja tu, pa mu "naredimo" da sam namjesti krevet, posaljemo ga da nam nesto kupi i slicno.
I isto kao i kod tvojih, izgovor njegove majke je da nece da ga muci, posto on kao ima puno obaveza (da, mora ispuniti min 6 sati dnevno na FB-u). A uz to tvrdi da joj je jako vrijedan i da joj puno pomogne.

E tvoja maćeha je stvarno priča za sebe.

A jeste... pogotovo jer se uvijek zafrkavala sa tatom kako je on pravi mamin sin i ne radi nista po kuci...
Ali ne znam, mozda i ja budem takva majka, no nekako sumnjam... Mozda bi drukcije bilo da je kcerka u pitanju...

Bas bih voljela da cujem sta Enigma ima reci za svoju djecu na ovu temu

Da li vi pomažete roditeljima da obave kućne poslove? Da.
Koje dužnosti preuzimate na sebe? Kupovina, pranje sudova-ponekad, nameštanje kreveta.
Ako imate odraslu djecu - da li vam oni pomažu i kako? Nažalost još nemam dece.
Mislite li da postoji razlika u tome šta se u ovom pogledu očekuje od muške, a šta od ženske djece? Nažalost postoji, jer ovo je brdoviti Balkan, koji je i dalje za mnoge stvari patrijahalan. Da ne ulazim previše u tu problematiku, samo ću dodati da neke stvari treba da budu tako patrijahalne, ali ova podela nije jedna od njih.

Koje kućne poslove vi volite, a koje ne volite da radite? Nema tu podele volim-ne volim.
Trebaju li i muškarci da obavljaju kućne poslove ili je to posao za žene? Naravno da bi trebalo.

O svojim obaveza iz detinjstva ne bih, imala sam ih jako puno i ništa mi ne fali.
Deci sam obaveze oko njihovih stvari postavljala još u drugoj godini života.Najpre smo zajedno skupljali igračke, da bi vremenim posle to bio njihov posao.Zajedno smo sve radili, namešatali krevete i tako  ih lepo naučila da održavaju svoje sobe.
Kako su rasli, tako su se menjali.A i ja sam ostala bez posle i mnogo toga u kući preuzela na sebe.
E sad su bezobrazni. Samo se izvuku iz kreveta, srede i izlaze i tako svo troje.
Znači oni nemaju nikave obaveze radnim danima. Sobe im ja namestim, veš im ja perem, skuvano ih čeka, opeglano itd...Ne bi tako bilo da im je fiksno radno vreme.Nažalost,rade i po deset sati i ja ne mogu da podnesem da tako umorni, skuvani ili smrznuti rintaju i kad dođu  kući.
Njihove sobe ja održavam, tako što samo zategnem krevete,a vikendom oni generalno sređuju svoje sobe.
I nema muško ženski posao, usisava i Marko, briše prašinu u svojoj sobi, al ne pere prozor jer namerno napravi fleke.Tako da mu sestra opere prozor i često naplati mu to  
Moram da priznam da mi Sandra više pomaže i da je više uključene u poslove u kući.Počev od brisanja prašine do kuvanja.
Vilotić je najgori  svoje sve raskloni, ali retko kada se uključi kad je veliko spremanje. Pobegne da radi privatno ili ko zna gde  
No Vilotić kad je kući i kad smo sami, on tada je meni desna ruka:) Pomaže mi oko pripreme povrća za kuvanje.Znači sve secka i to ručno.Moje je samo da spremim.A ko kuva, zna koliko ta priprema za kuvanje oduzima vreme. Dok je bio mlađi on je usisavao, sad retko kada, ne što je to ženski posao, nego neće. kaže radi mnogo i samo još treba da mi usisava.Ne kapiram kako meni usisava?!
Sve se to promenilo od kada ja ne radim.Ranije nije bilo tako, delili smo posao i svako je imao svoju obavezu.Ja sam pogrešila, lepo sam ih vaspitala i znalo se ko šta radi u kući, kako sam ostala bez posla, polako sam preuzimala njihove obaveze i sad oni svi imaju jednu obavezu, a to je da idu na posao.
Zanimljivo kad odem od kuće na duže, oni se vrate na to staro i kuća blista, skuvano je, oprano i naravno idu na posao i tada!

I da skratim, nema muško-ženski poslovi u kući, treba svako da ima neku obavezu, pa nek je to samo da raskloni za sobom.

Mislim da je prag tolerancije za nepomaganje kod muskih mnogo veci kad rade u odnosu na zenske. Ja kad sam zivjela sa bratom i radila sam opet obavljala vecinu poslova. On nije radio, znao je biti po cijeli dan kuci, ali nista od kucnih poslova ne bi uradio. Ponekad bi tek oprao sudje i to bi bilo "eto, oprao sam ti sudje". Kad je poceo da radi, onda se odmah poceo vaditi kako je umoran, da nema vremena. A inace glavni tzv. izgovor mu je bio da njemu to nista ne smeta, a meni ako smeta prasina, prljavstina, nered, nek spremim sama

Uh, ova zadnja recenica me je naljutila!  Nije ni cudo sto se svadjas sa njim.  Kako moze prasina da mu ne smeta?

Moj brat nije nista radio kada smo zivjeli sa roditeljima, a sada pomaze supruzi i te kako bez obzira sto radi i to mnogo, nekad i vikendom.  Meni je to bas lijepo cuti.

Moj suprug pomalo pomaze, ne previse. Nema potrebe da radi puno po kuci jer ja radim cetiri dana sedmicno, a on pet, pa mi zao da se on zamara jos i kucnim poslovima kada dodje. Tako se moj jedan slobodni dan u sedmici pretvorio u jurnjavu da pocistim po kuci. 

Pomažem svojima i u kući i oko kuće još od malena. Prvo mi je bila "povjerena" moja soba. Sjećam se da me mama nikad nije tjerala da spremam, nego mi je u početku rekla da je to sad moja soba i ako meni odgovara da bude prljavo i razbacano, onda dobro, ali ona više neće ni prstom maknuti da u njoj nešto posprema. I tako mi je nekako postalo normalno da svake subote imam veliko spremanje sobe.

Kako su prolazile godine, tako su i rasle moje obveze u kući. Sada radim sve, jedino mi je zabranjeno uključivati veš-mašinu jer sam jednom prilikom zaboravila staviti prašak pa se moralo još jednom prati. Sad mi je smiješno kad se sjetim te situacije, ali u tom trenutku kad sam otvorila mašinu i zapuhnuo me smrad - nije bilo ni malo smiješno.

Čak i kad sam živjela u stanu i dolazila kući 3-4 puta mjesečno, uvijek bih pomagala oko svega, bez obzira na to moram li učiti, pripremati neke seminare ili slično, tj. nisam se nikad na to izvlačila.

Hmm... ne volim skidati paučinu, sva se ulijepim  I zbog alergije mi baš nije ugodno brisati prašinu i usisavati. Nekad me i peglanje zna naživcirati. Najviše volim prati suđe, pravim čitave rituale od toga dvaput dnevno i to je moje vrijeme opuštanja (uz muziku, naravno).

Mislim da ne treba praviti razliku između muških i ženskih kućanskih poslova, ali to zavisi od odgoja. Moj tata recimo nikad ništa ne radi po kući, vrhunac mu je da nakon jela skloni iza sebe. Ali nije ni jedan od onih koji će zvocati; zapravo, nikad mu ništa ne smeta, taman da je na stolu debeli sloj prašine, njega baš briga - niti će on obrisati, niti će reći nekome da obriše. Brat je potpuno različit, posebno otkad je krenuo na fakultet. Kad god mene nije bilo sam je spremao čitav stan, sve je bilo kao pod koncem, naučio je i kuhati i nikad mu nije bilo neugodno pa da je rekao "to je posao za žene". Kući je opušteniji jer zna da ćemo mama ili ja napraviti sve.

ces@ric@ ::Mislim da je prag tolerancije za nepomaganje kod muskih mnogo veci kad rade u odnosu na zenske. Ja kad sam zivjela sa bratom i radila sam opet obavljala vecinu poslova. On nije radio, znao je biti po cijeli dan kuci, ali nista od kucnih poslova ne bi uradio. Ponekad bi tek oprao sudje i to bi bilo "eto, oprao sam ti sudje". Kad je poceo da radi, onda se odmah poceo vaditi kako je umoran, da nema vremena. A inace glavni tzv. izgovor mu je bio da njemu to nista ne smeta, a meni ako smeta prasina, prljavstina, nered, nek spremim sama

Da se nadovezem na ovo. Ja sam se od brata odeselila, ostalo je na njemu samom da se brine o kucnim poslovima. Disciplinarao se i sad se doveo u fazu da mu nered smeta. Trenutno je kod njega njegov najbolji prijatelj i kum i vec mi se par puta zalio kako ga nervira, jer ostavlja sve svoje stvari po kuci, kako je cijeli dan u kuci, ali ne opere sudje, ne skuha, ne opere ves. Sad je moj brat taj koji dodje kuci s posla, pa mora da pere sudje i kuha. Rreazumijem ga, ali malo je reci da mi je drago da je u takvoj poziciji  

Slicno je bilo i sa mojom cimerkom. Kad smo zivjele u domu, napadala sam je kako nikad ne cisti kupatilo, a ona mi je odgovarala kako joj nikad nisam rekla da treba da ocisti kupatilo ( izgleda da me je dozivljavala kao mamu). Kad sam se odselila, zalila mi se kako njeni novi cimeri, nikad ne ciste kupatilo i kako ona to mora. Izgleda da je rjesenje da se ja odselim  

Znam da radim apsolutno sve. Gde me bacite - snaćiću se. Od pranja suđa, preko kuvanja pa do cepanja drva - ali sve. Čak umem da vezem i pletem. Da sučem pitu. Da sakupljam seno. Kopam. Ma milion toga. Znam da namestim antenu, majstorim po kući, zavisi kad i šta ako je mnogo struje u pitanju onda jedino zovemo komšiju ja i mama. Naučila me sve to baka u ratnom stanju 1999te.
Što bi rekli i za bal i za štalu. Mogu da recitujem Prevera i psujem ko kočijaš. Da igram tango i penjem se na drvo. Ali nemam sreće - jer me niko neće :-D Ko ih šiša. Možda tako i treba da bude.
P.s. Ali najviše volim da perem rublje na ruke. Volim miris svežine, praška i omekšivača.
Iz svega sledi da naravno radim po kući. Od kako znam za sebe. I volim što sam izrasla u sposobno čeljade. Ja izgleda ne umem jedino da ne osećam :-( :-( :-(