Moje kontradiktornosti

- Napadam brata i oca sto previse sole, a ja s vremena na vrijeme poslim vise od njih mada mi je doktor zabranio
- Svojevremeno sam rekla momku da treba da smrsa, a malo zatim napravila tepsiju kolaca
- Rekla sam malom bratu da ce se morati dobro potruditi da zasluzi moje povjerenje i da mu opet nekad ucinim uslugu... iduci dan sam mu dala kljuceve od stana u kom sam zivjela sama da dovede djevojku
- Smatrala sam da nikad necu biti u vezi samo iz navike, pa sam bila

Volim književnost i stvarno uživam kada čitam neku knjigu, a jako malo čitam knjige - uglavnom zato što imam malo slobodnog vremena i zato što suprug uvijek, ali baš uvijek, sluša muziku, a meni je za čitanje potrebna apsolutna tišina.

Smatram da bivše ljubavi treba potpuno zaboraviti, a kada mi se ukazala prilika da vidim bivšu veliku simpatiju otišla sam da ga vidim (naravno, sa suprugom) - jednostavno radoznalost je preovladala. Željela sam da znam kako sada izgleda i kako je živio otkako sam ga zadnji put vidjela.

Smatram da je moja firma u ozbiljnoj krizi, a ne tražim drugi posao. - Dopada mi se što u svojoj firmi radim četiri radna dana i u sate kada to meni odgovara, i mislim da bih teško takvo nešto pronašla.

.. valjda sam, utisak imam, sva kontradiktorna ..  
.. objašnjenje ..
.. može biti razlika između šarenog svijeta snova u mojoj glavi i surove realnosti .. ili neka patologija .. neka kombinacija navedenog .. ili tako nešto ..  
.. volim Sunce .. ali ga prezirem i kukakam jer me bole i peku oči zbog njega, da ne spominjem konstantne alergije ili opekotine koje sam zadobila prije dvije godine zbog kojih sam istraumirana ..
.. volim vodu, volim osjećaj toplote sigurnosti i snage kada sam u/pod/nad vodom i volim neki osjećaj vezan za vodu koji ne znam da definišem .. a ne mogu se otresem osjećaja odbojnosti i moranja da se natjeram da uđem u istu jer me je nekol'ka puta umalo udavila i odnijela ..
.. volim kišu jer je tako milozvučna i romantična .. a onda mi s.ebe kosu pretvori je u glupe čupave kovrdže, a da ne spominjem upropašten trud od sat vremena nastojanja da je ispravim, i onda psujem i durim se ..
.. nema većeg zagovornika šetnji i obožavaoca misli o šetnji i izgovorivača rečenice 'idemo u šetnju' .. a onda izađem napolje i potražim prvu klupu da se navalim na nju, kafić, štogod, samo da ne hodam ..
.. obožavam planine (rođena sam i odrastala među njima, prija mi vazduh i klima) i planinarenje .. a za-boga-milog u šetnje se ne mogu natjerati a kamoli da se popnem na planinu, a ima tu i istraumiranosti zbog trenutka prošlosti suočavanja sa mogućim padom niz provaliju ..  
.. ne podosim djecu (u većini slučajeva), valjda sam operisana od materinskog instinkta, pa sa njima razgovaram i ponašam se prema njima kao prema odraslima, a onda mi počnu umarati/smarati jer nemaju mozak odraslog čovjeka i u suštini su glupa, dosadna, zanovjetna itd. (takva je i većina odraslih mozgova a kamoli ovi koji isti nemaju) .. i otkako sam vidjela neku muku od desetak godina posve lijepo vaspitanu (kaže 'molim Vas', 'hvala Vam lepo', ..) kako se raspituje za cijene koječega, a u jednoj ruci stišće kruh, a u drugoj nekol'ke novčanice i sve poglediva hoće li imati dovoljno, a na njemu pohabana trenerkica mjestimično zaflekana, sažaljiv pogled ispunjen suzama .. sve me užasava pomisao da ih imam ... opštepoznata činjenica je da mi ni na kraj pameti nije da imam djecu ... a onda mi padne na pamet idiot i ne mogu se otresem misli o bebama i još kojekakvih njanjavih osjećanja koja me spopadnu i koje bolje da ne opisujem   i da me neko u tom trenutku pita je l' hoćeš djecu kontam da bi odgovor bio 'želim, hoću, sutra, danas, koliko odmah' ..
.. itd .. .. .  
.. objašnjenje ..
.. valjda (?!) sam, utisak imam, luda ..
     

Generalno sam jako voljela pse, a otkako je kolega iz kancelarije poceo dovoditi svoju pudlicu na posao popelo mi se na vrh glave sto stalno skace uz moje noge i mislim da vise ne bih pozeljela imati psa. Objasnjenje - nervira me sto ne mogu vise da se sredim kako hocu iz straha da ce mi pas pocijepati carape ili isprljati suknju ili pantalone.

Joj Troja, to mi je poznato. Slicno je i kod mene. Volim pse i posebno ovog sto dovode kolege, ali me u zadnje vrijeme nervira. Nije u pitanju pudlica, vec pas od 35 kila. Vozi se s nama u autu, linja se, njegove dlake su svuda i uz to smrdi. Drag mi je i sve, ali mi zaista pocinje ici na zivce. Eto, jos jedna kontradiktornost

Uffffffff imam ih dosta  

Govorila sam da pas nije za stan i strogo sam se držala toga do pre devet meseci  No sada smatram da veliki pas nije za stan,a da mali koji se ne linja i koji ne smrdi i koji  samo ima 3kg jeste za stan:givenheart: 
Leti kukam na vrućinu i volim zimu, a zimi kukam na zimu  
Milon puta sam rekla da neću gledati skupštinu niti pratiti političku "scenu" , čak i umem da kritikujem onoga koga smem   a meni je malo svega toga na tv-u, pa onda jurime neke misije na netu  
Mislila sam da odem i ostavim stan deci, sad ne mislim tako.Mislim da klinac može uz našu pomoć da obezbedi sebi stan, naravno na kredit.
A da ovaj stan bude stan za sve nas kad se okupljamo.
Milon puta sam počinjala sa nekom dijetom u ponedeljak i trajalo je to do srede, umesto  bar dve nedelje.Posle srede sam kao brojala kalorije i nekako pravdala sebe pred mojima, a oni su mi se smejali  
Često kažem da ovih dana idem kod lekara, ti dani još nisu došli  
Milon puta sam rekla svima u kući da neću da im nameštam krevete i pakujem ormare, no ja još uvek to radim.
Vilotića krikujem što jede masno, ljuto i slatko, jer se plašim za njegov dijabetes, a ja ne mogu bez slatkiša, koje isto ne smem  i jedm ih  
Ne volim roze majce na muškarcu,a sama sam kupila klincu prelepu roze majcu  

Ne, ne smem dalje, dodeliće mi neko neku dijagnozu

Ne volim kada su ljudi previše ćutljivi i tajnoviti, a sam sam takav.

Ne volim kada se neko našali i kaže mi ‚‚šalim se", iako je očigledno, a sam ponekad umem da izgovorim to (jer ne razumeju svi odmah moj sarkazam).

Rado objavljujem ‚‚priče za lep dan", iako smatram da je većina njih ‚‚literarno sakata".

Volim da šetam, ali kad god odem da šetam ispostavi se da više volim da sedim na klupici.

Stalno sebe ubeđujem da previše verujem ljudima i da treba sve da stavim pod sumnju, ali se svaki put ponovo za***em.