Diogenov sindrom

od **Still_dreaming** Pon Sep 30, 2013 10:26 am

Strastveni ‚‚čuvari'' svake sitnice koja im se sviđa ili bi ‚‚jednom mogla dobro doći'' vrlo brzo napune kuću suvišnim i nepotrebnim predmetima koji im onemogućuju normalni život.

Osobe koje pate od takozvanog ‚‚sindroma natrpane kuće", poznatog i kao Diogenov sindrom, mogu stvaranje zaliha i čuvanje stvari dovesti do neslućenih razmera.

‚‚To su osobe kojima nered postaje središte života", objasnio je Alfred Pric, ravnatelj privatnoga bečkoga sveučilišta Sigmund Frojd, stručnjak za poremećaj sakupljanja.

‚‚Glavni problem je u tome što takvi ljudi ništa ne mogu baciti", kaže Pric.

Ali kako razlikujemo osobu koja živi u neredu zbog lenjosti od prisilnog sakupljača?

‚‚To je vrlo klizav teren", priznaje Pric. Lako je od neznatne neurednosti doći u fazu u kojoj od nereda ne možeš ući u kuću.

‚‚Sakupljači" mogu u stanu da gomilaju bilo šta, od sitnica do gitara, ali naučnik je otkrio da najčešće vole papir, pa su novine na vrhu lestvice. Drugi te ‚‚zbirke" obično smatraju beskorisnim ili bezvrednim.

Osobe koje pate od ovog opsesivno-kompulzivnog poremećaja pripadaju svim starosnim dobima i češće su žene nego muškarci. Prema procenama austrijskih stručnjaka, oko 0,4 posto ukupnoga stanovništva čuva nepotrebne stvari.

Međutim, broj neprijavljenih slučajeva može biti znatno veći jer se ti ljudi obično nađu u začaranom krugu.

‚‚Ljudi se stide. Ne žele da drugi vide njihov stan, pa tako gube sve društvene kontakte", kaže Pric.

Istraživači se ‚‚sindromom natrpane kuće" bave proteklih 20 godina, ali izvan SAD-a nema mnogo opsežnijih studija. Podgrupama, odnosno onima koji stvaraju zalihe u virtuelnom svetu ili skupljaju životinje, posvećeno je još manje pažnje.

‚‚Virtuelni hrčci" nisu u stanju da izbrišu poruke elektronske pošte sve dok im se potpuno ne zatrpa e-mail, pa više ne mogu ni da šalju ni da primaju poruke. Sakupljači životinja katkada dospeju u vesti kada vlasti otkriju desetine zanemarenih ljubimaca na jednom imanju ili u malom stanu.

Situacija je posebno teška za partnere i decu takvih ljudi. Terapija može početi jednostavnim pružanjem pomoći u pospremanju. Dobra su varijanta i grupe za psihoterapiju.

‚‚I kod ovog poremećaja najvažnije je priznati da bolest postoji jer su mnogi 'sakupljači' srećni i dobro se osećaju u svojoj pretrpanoj kući", rekao je Robert Gruber iz austrijske psihoterapijske grupe. Jedna je od mogućnosti da se suoče s problemom je da se ‚‚gurnu" u akciju.

‚‚Terapija, nažalost, često nije vrlo uspešna, jer sakupljanje stvari pruža zadovoljstvo. Gomilanje se može pretvoriti u zavisnost, pa se može dogoditi da nakon raščišćavanja sakupljač jednostavno počne sve ponovo", rekao je Pric.

Da li ste kod sebe ili kod nekoga primetili ovakvo ponašanje (misli se na sam ekstrem, a ne na blaže oblike sakupljanja)?
Šta vi ili taj neko drugi opsesivno skupljate?
Da li ste ikad razmišljali o tome kao o problemu i da li ste razmatrali mogućnost da se obratite stručnjaku za pomoć?

Ova pitanja su vezana za one blaže oblike (sa kojima većina ljudi ima iskustva):
Čuvate li vi u stanu / sobi gomile nepotrebnih stvari?
Šta vam one predstavljaju?
Zašto baš te stvari čuvate?
Ako vi ne čuvate, a neko vama blizak gomila neke nepotrebne stvari, smeta li vam to?

od **Liza_N.** Uto Okt 01, 2013 1:33 am

Od svega što sam sad pročitala, najviše mi smeta naziv - Diogenov sindrom. Ako se zna kako je ovaj filozof živeo, zvuči mi kao da se naučnici i lekari podsmevaju osobama sa ovim poremećajem, a to nije ni malo etički ni hipokratovski.
Nikada se nisam susrela sa osobom koja patološki čuva i skuplja stvari, mada sam gledala neke emisije, i čitava situacija deluje potresno i depresivno.
Ali poznajem mnogo ljudi koji se vode mišlju: neka, zatrebaće mi, možda će zatrebati nekom drugom... - i tako postepeno svoje stanove pretvaraju u skladište. Mislim da je kod tih osoba, mojih poznanika, u pitanju i preživljena nemaština devedesetih, kada su od hemijskih olovaka pravili upaljače (?!) i slično.
Ja sam do skoro ,,šetala" po sobi ogromne kutije, uglavnom pune papira, sveski, razglednica i sl. pa sam, preselivši se, sve pobacala, i ne gledajući čega ima u njima. Počela sam da se užasavam predmeta i viška stvari, tako da zavodim minimalističku modu u stanu.

od **male** Uto Okt 01, 2013 9:25 am

Ja čuvam samo ono što "može da ustreba" i po pravilu, to uvek ustreba. :jj:Ali sam se sretao sa ljudima koji imaju taj dionisov sindrom. :DImali smo priliku na poslu da idemo u takve kuće i stanove. Verujte da ne lažem ono što ću napisati:
- Čovek je sakupljao svoju mokraću. Pun stan (ne kuća nego stan) i zajednička prostorija balona i kanistera sa njegovom dragocenom tečnošću, godinama sakupljanom. Svi su zatvoreni šrafom (zatvaračem), ali to je ipak smrdelo. Komšije su se 100 puta žalile inspekcijama, i na kraju je pala tužba. Znate kako je naše pravosuđe brzo... To je trajalooooooo, i onda smo mu obili stan i radnici Čistoće su ušli. Mad

- Žena i ćerka su sakupljale sve. Naročito stare novine. Godinama su punile kuću sa sve tavanom. Na kraju nisu imale gde da žive pa su nabavile kamp prikolicu i živele u njoj! To bi još trajalo da se nije upalilo. :jj:Onda im je svo "bogatstvo" oduzeto.
- Čovek je sakupljao mačke. Da, žive mačke. U stanu je živelo oko 100 mačaka sa njim. I svuda su kakile i piškile. Zamislite samo da trebate da kupite 100 ogrlica protiv buva! Logično je da biste se opredelili za jednu veću i stavili je oko svog vrata. :jj:Tu je postupak išao brže jer se uključila i zoohigijena i pohvatali su većinu mačaka i odneli ih u azil. Da vidite kako je to smrdelo! :ej bre

Verovatno smo imali još takvih slučajeva za koje ja i ne znam... :jj:

I da: što su oni cinični?

od **Troja** Uto Okt 01, 2013 11:15 pm

Mislim da živim sa osobom koja voli da sakuplja stvari kao hrčak, a sad da li je to teži ili lakši poremećaj ni sama ne znam. :jj:

Tako na primjer trenutno imamo oko 800 CD diskova sa muzikom. Meni je to počelo da smeta još odavno, jer smatram da bi stan izgledao ljepše bez tog pretjerivanja, ali najviše što sam da sada uspjela da postignem je da suprug povremeno pokloni nekome ploču koju manje slušamo.

Inače, stan nam je zapravo vrlo uredan, ali ne smijem ni da pomislim šta se dešava u potkrovlju koje je veliko i u koje ja nikada ne odlazim pošto se moramo peti merdevinama. Tu je moj suprug odlagao časopise o unutarnjem uredjenju stana na koji je bio pretplaćen godinama, kao i svu garderobu koju ne nosimo, a dobra je, zvučnike i stalak za muzičku liniju koji su malo oštećeni pri transportu, natkasne koje su vrlo lijepe, ali smo ih zamijenili... U zadnje dvije godine uspjela sam ubijediti supruga da baci časopise, podijelimo nekoliko vreća garderobe dobrotvornim organizacijama i riješimo se još poneke sitnice. Biću baš zadovoljna tek kada se riješimo svega.

od **ces@ric@** Uto Okt 01, 2013 11:56 pm

Joj, male, to je bas bolesno i grozno!

Ja se jezim ljudi koji bilo sta sakupljaju. Ne volim guzvu u stanu, mene nerviraju i ukrasne figurice. 2-3 su dovoljne, sve poslije je previse za jednu sobu.
Jedini problem koji ja imam su uspomene. Imam nekih igracaka s kojima bih voljela da se jednog dana igra i moje dijete, ali trenutno samo zauzimaju mjesto u podrumu. Maceha me stalno napominje da trebam to pregledati, ostaviti mozda jednu i ostalo pobacati.

Moj deda nikad nije dao nista da se baci i to je bilo grozno. Bacali smo kad on ne bi bio kuci, jer bi se usmrdilo ili bi jednostavno zauzimalo prostor. Tata je to, nazalost, pokupio od njega. Skuplja sve zive novine i casopise i ne baca. cak ih nekad slozi sve na pod u dnevnom boravku kod televizora. Mi ostali od toga ludimo. Isto je sa papirima, racunima, bilo kakvim dokumentima. Ja to sve bacam kad istekne, a on cuva sve od kraja rata (svaki racun). Kad ja takvo nesto kod SEBE kuci podjem pred njim baciti, odmah je vika, kao trebace mi neki papir osiguranja koji je istekao prije 3 godine ili potvrda o placenom racunu za struju iz 2008.

Na drugu stranu, on nema problem kad treba baciti neku moju staru odjecu ili igracke, koje bih ja radije dala nekom. To i bez moje dozvole lagano ode u smece. Zadnji put sam imala spremne bar dvije velike torbe garderobe za dati u dobrotvorne svrhe, a on i maceha su to hladno bacili, jer ko ce traziti kome to dati. A onda me je 2 sata kasnije napao jer sam posla baciti neki stari izvod iz banke.

od Sponsored content

Diogenov sindrom

Diogenov sindrom

Re: Diogenov sindrom

Re: Diogenov sindrom

Re: Diogenov sindrom

Re: Diogenov sindrom

Re: Diogenov sindrom