Huan Ramon Himenez

od **Still_dreaming** Sre Nov 27, 2013 1:24 pm

Huan Ramon Himenez Mantekon je bio španski pesnik. Rođen je u Moregu 24. decembra 1881. godine. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1956.

Studirao je pravo u Sevilji, ali je odbio da se pravom bavi. Prve dve knjige je objavio sa 19 godina (inače je poeziju počeo da piše od svoje petnaeste godine). Iste godine umire mu i otac. Majka ga je poslala u sanatorijum u Francusku. Međutim, mladi Himenez je veoma brzo pokazao koliko je snažan eros od kojeg je satkan, tako da je imao ‚‚aferu" (erotsku vezu) sa doktorovom suprugom. Kada je to otkriveno, prebačen je u sanatorijum u Madridu, gde je boravio od 1901. do 1903. godine.

Od 1911. do 1912. godine, Himenez piše izvanredno veliki broj erotskih pesama i u najvećem broju njih pravi aluzije na erotske doživljaje sa medicinskim sestrama. Broj pesama u kojima Himenes aludira na seks sa medicinskim sestrama i početnicama je toliko eskaliralo da je to došlo do njegove majke, koja je bila njegov nadređeni (tutor) i koja ga je zbog toga oterala od sebe.

Zatim je pesnik postao opčinjen bojama i muzikom, a ponajviše svojim rodnim krajem i Andaluzijom, tako da već 1914. godine piše svoje čuveno delo o sebi i svom magarcu Plateru, ‚‚Platero i ja". Po tom romanu je snimljen i istoimeni film.

Godine 1916. Himenez se ženi sa spisateljicom rođenom u Španiji, Zenobijom Kamprubi. Zbog dolazećeg građanskog rata u Španiji, Zenobija i Himenez prvo odlaze u Portugaliju, a zatim beže u Kubu, Ameriku i Portoriko. Zahvaljujući ratu, izbeglištvu i užasu u njegovoj domovini, Himenez zapada u depresiju i provodi osam meseci u bolnici.

Nakon oporavka, Himenez postaje profesor Španskog jezika i književnosti na univerzitetu i Merilendu. Mnogo kasnije, univerzitet mu je odao mnoge počasti nazivajući nazivajući zgradu u studentskom gradu i neke programe njegovim imenom. Bio je, takođe, i profesor univerziteta u Majamiju. Tu je napisao i svoju poznatu pesmu ‚‚Romances de Coral Gables."

Godine 1956. dobija Nobelovu Nagradu za književnost. Dva dana nakon toga, njegova supruga umire od raka. To je bio tako težak udarac za pesnika da on nije mogao oporaviti od njega i on umire, dve godine kasnije, na istoj klinici u kojoj je preminula njegova supuga (29. maja 1958). Oboje su sahranjeni u njegovom rodnom mestu.

Važan doprinos Himeneza modernoj poeziji bila je njegova promocija francuskog koncepta „čiste poezije“. Bio je veoma plodan pesnik. Među njegova poznatija dela spadaju: „Spiritualni soneti 1914-1916“ (Sonetos espirituales 1914–1916), „Kamen i nebo“ (Piedra y cielo, 1919), „Poezija u stihu“ (Poesía, en verso, 1917–1923), „Poezija i proza u stihu“ (Poesía en prosa y verso, 1932), „Glasovi moje pesme“ (Voces de mi copla, 1945) i „Životinja na dnu“ (Animal de fondo, 1947).

od **Still_dreaming** Sre Nov 27, 2013 1:31 pm

Poslednje putovanje

Otići ću. A ptice će ostati
pevajući;
i ostaće vrt moj sa svojim zelenim stablom
i svojim belim zdencem.
Svake večeri nebo će biti plavo i spokojno;
i zvoniće, kao i večeras,
zvona sa zvonika.
Umreće oni koji su me voleli;
i svet će se obnavljati svake godine;
a u uglu mog vrta rascvala i okrečena
lutaće duh moj, nostalgičan...
Otići ću; i biću sam, bez ognjišta, bez stabla
zelenog, bez zdenca obeljena,
bez neba plava i spokojna...
A ptice će ostati pevajući.

od **Still_dreaming** Čet Nov 28, 2013 12:28 pm

Nikad se neću vratiti

Nikad se neću vratiti
Noć mlada, tiha i vedra,
uspavaće svet, zracima
svog meseca - jedinca.

Tela neće biti,
i kroz prozor;
sveži će ući lahor
da za dušu pita.

Niko neće čekati da dođem,
iz dvostrukog mog odsustva,
nit ljubiti spomen na mene,
između suza i milovanja.

Ali biće zvezda i cveća,
uzdaha i nada
biće ljubavi po avenijama,
u senci grana.

Isti će klavir odjekivati,
kao u ovoj noći,
ali ga niko neće slušati,
zamišljen, sa mog prozora.

od **Still_dreaming** Pon Dec 09, 2013 7:52 am

Časoviti povratak

Bože moj, kakva, kakva li je bila?
- O srce lažno, neodlučni duše! -
Je l' bila dodir lahora kad puše?
Il' proleća u begu brza krila?
Bila je tako prozračna i laka
ko seme na vetru ... Nevidljiva
ko što je osmeh kad se u smeh skriva.
Mutna u zraku ko drhtaj barjaka.
Barjak i osmeh i semenka mala,
proleće junsko, lahor iz daljine ...
Luda li i tužna tvoga karnevala!
Promenljivost tvoja u ništa se skrila
- o sećanje slepo, o pčelo gorčine! -
Ne znam što si bila, a znam da si bila.

od Sponsored content

Huan Ramon Himenez

Huan Ramon Himenez

Huan Ramon Himenez - Poslednje putovanje

Huan Ramon Himenez - Nikad se neću vratiti

Huan Ramon Himenez - Časoviti povratak

Re: Huan Ramon Himenez