Oldus Haklsi

od **Still_dreaming** Ned Sep 13, 2015 11:21 am

Oldus Haksli (eng. Aldous Huxley) Los Anđeles, 22. novembar 1963) je bio engleski pisac i jedan od najistaknutijih evropskih esejista XX veka. Rođen je u Godalmingu 26. jula 1894. godine. Njegovi „romani ideja“ zasnovani na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela.

Napisao je čuveno delo ‚‚Vrli novi svet". U tom delu opisuje društvo koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji.

Poznat je i kao zagovornik korišćenja psihoaktivnih supstanci, o čemu je iscrpno pisao u svojoj knjizi „Vrata percepcije“ ("The Doors of Perception") po kojoj je sastav Dorsi (The Doors) dobio ime.

Hakslijevu pažnju su posebno privukla medicinska istraživanja engleskog psihijatra Hemfrija Ozmonda, koji je nastojao da novootkrivenu supstancu LSD upotrebi u lečenju određenih mentalnih poremećaja. 1953. godine Hemfri Osmond je snabdeo Hakslija dozom meskalina.

Haksli je dobrovoljno eksperimentisao psihodeličnim drogama pod nadzorom doktora Ozmonda, zaključivši da je LSD droga koja proširuje svest i omogućuje iskorak u alternativnu stvarnost. U knjizi „Vrata percepcije“ isticao je da ljudski um u svakodnevnom opažanju deluje kao filter koji selektivno propušta samo nužne informacije, dok LSD uklanja ovaj filter i tako čini ključ za vrata spoznaje. Kad se ta vrata jednom otvore, onda navali bujica utisaka, boja, zvukova i slika, svakodnevne stvari vide se drukčijima, javljaju se čudne vizije, a misli koje se obično smatraju banalnim sada se pokazuju kao stvari od velikoga značenja. To, po Haksliju, nije ništa drugo do mistična ekstaza, direktan ulaz u transcendentno. Na temelju toga predviđao je senzacionalan preporod religije čim LSD dođe do širih narodnih masa. Smatrao je da je ova droga, u slučaju da može da proizvede religijske učinke, mnogo više od pukog sredstva za promenu raspoloženja.

Zanimljivosti

- Predavao je jedan semestar francuski jezik mladom Džordžu Orvelu na Itonu.
- Pojavljuje se u gornjem desnom uglu na ilustraciji jednog od najpopularnijih albuma svih vremena “Klub slomljenih srca narednika Pepera” Bitlsa.
- LSD je prvi put uzeo 24. decembra 1955, a poslednji put na samrti, 23. novembra 1963. Poslednje reči su mu bile: „LSD 100 miligrama IM“ (u mišić).

Dela

Romani: ‚‚Setni krom" (1921), ‚‚Antic Hay" (1923), ‚‚Jalovo lišće" (1925), ‚‚Kontrapunkt" (1928), ‚‚Vrli novi svet" (1932), ‚‚Bezooki u Gazi" (1936), ‚‚Nakon mnogo leta umire labud" (1939), ‚‚Vreme mora biti zaustavljivo" (1944), ‚‚Majmun i bit" (1948), ‚‚Genije i boginja" (1955), ‚‚Ostrvo" (1962).

Pripovetke: ‚‚Limbo" (1920), ‚‚Mortal Coils" (1922), ‚‚Mali Meksikanac" (SAD - mladi Arhimedes) (1924), ‚‚Dve od tri Gracije" (1926), ‚‚Kratke sveće" (1930), ‚‚Jakobove ruke; Bajka" (krajem 1930-ih), ‚‚Sabrane kratke priče" (1957).

Poezija: ‚‚Plameni točak" (1916), ‚‚Jona" (1917), ‚‚Poraz mladosti" (1918), ‚‚Leda" (1920), ‚‚Arabia Infelix" (1929), ‚‚The Cicadas" (1931), ‚‚Prva filozofova pesma".

Putopisi: ‚‚Idući putem" (1925), ‚‚Zajedljivi pilat: dnevnik jednog putovanja" (1926), ‚‚Preko Meksičkog zaliva" (1934).

Zbirke eseja: ‚‚Na margini" (1923), ‚‚Idući putem" (1925), ‚‚Novi i stari eseji" (1926), ‚‚Prave studije" (1927), ‚‚Radi šta hoćeš" (1929), ‚‚Vulgarnost u književnosti" (1930), ‚‚Muzika noću" (1931), ‚‚Tekstovi i uvodi" (1932), ‚‚Drvo masline" (1936), ‚‚Reči i njihovo značenje" (1940), ‚‚Umetnost viđenja" (1942), ‚‚The Perennial Philosophy" (1945), ‚‚Nauka, sloboda i mir" (1946), ‚‚Teme i varijacije" (1950), ‚‚Sutra, sutra i sutra" (1952), ‚‚Vrata percepcije" (1954), ‚‚Raj i pakao" (1956), ‚‚Adonis i alfabet" (1956), ‚‚Sakupljeni eseji" (1958), ‚‚Vrli novi svet Revizovan" (1958), ‚‚Književnost i nauka" (1963).