2001: Odiseja u svemiru (2001: A Space Odyssey)

Ja imam drugačije viđenje ovog filma. Polly, slažem se s tobom da je film u pojedinim delovima bolno spor, ali je meni zanimljiv iz jednog razloga - što je toliko vizuelno dobro urađen, a izašao je 1968. Zapravo, toliko je uverljiv da neki teoretičari zavere smatraju da je američka vlada unajmila Kjubrika da snimi sletanje na Mesec naredne godine.

Film sam pogledao po nagovoru bivšeg cimera iz doma, koji ima dobar ukus za filmove i koji me je naučio da filmove posmatram iz više uglova. Što se tiče same radnje filma, ona je namenski svedena na minimum i kazuje se samo neophodno. Teksta ima tek u naznakama, a sve je usredsređeno na vizuelni i audio doživljaj. Film je tako koncipiran da se svi dijalozi naslućuju i tera gledaoca da čita između redova. Režija je fenomenalna i prelazi između scena su savršeni, što se posebno vidi u prelasku s prvog na drugi deo (kada koska bačena u vazduh postaje svemirska stanica) i u trećem delu, na samom kraju (kad Boumen vidi sebe u različitim fazama svog života dok ne postane jedno sa zvezdama).

Meni se prvi deo najmanje sviđa, mislim da je previše razvučen. U par navrata se jasno može nazreti platno iza glumaca koje prikazuje scenu, što mi je srušilo iluziju. Drugi deo je, možda, ponajbolji i prikaz svih tih stvari u svemiru za to vreme je odličan. Treći deo je prolazak kroz Zvezdanu kapiju i sjedinjavanje čoveka sa svemirom (barem ja to tako doživaljavam).

Ova tri dela povezuje monolit koji, prema mom shvatanju povezuje važna čovekova dostignuća, kao da neka sila (možda čak i sam čovek iz budućnosti) obeležava važne događaje u ljudskoj istoriji iz ko zna kog razloga. Sličnu ideju istražuje i Interstellar. Film prikazuje put čoveka od njegovog postanka do konačnog prelaska u transcedentalno i pretvaranje u bestelesno biće kao najviše oblik postojanja. Bar ga ja tako shvatam.

Mislim da ću ga pogledati ponovo u nekom trenutku. I meni je bilo previše minimalizma, filozofiranja i nagoveštenosti. I meni je trebalo malo više konkretizovanih događanja, međutim osećaj da sam odgledao nešto sjajno bio je tu kad se film završio.