Triput misli-jednom seci

Na žalost,brzopletost i nestrpljivost su osobine koje su postale dominantne kod mene u poslednje vreme. Verovatno je to zbog mojih godina,osećaja da mi vreme ističe i usamljenosti koja je jako dugo trajala. Svesna sam toga da sam sama doprinela tome ,bar jednim delom. Jedino opravdanje imam u tome što je strah koji sam osećala bio nepodnošljiv i konstantan. Malo po malo prebrodila sam najteži deo,ali sad se pojavila jaka želja za kontaktom sa ljudima,želja da me prihvate ovakvu kakva jesam ,odmah i sad. Znam da je to pogrešno. Otvaram se prebrzo,ali se ne kajem. Kajem se jedino ako u toj svojoj brzopletosti povredim nekoga.
Slična stvar je i kad su u pitanju neke druge stvari,posao ,fakultet,ali tu već razum preuzima primat,tako da uvek tri puta merim jednom sečem pre nego što donesem neku odluku. Mada,i tu se pogreši ponekad.
Mislim da tri puta nije dovoljno,ili bolje da kažem da odluke treba donositi neposredno pred njihovu realizaciju ako postoji vremensko ograničenje jer tada imamo više informacija.
Sve odluke u vezi kontakta sa ljudima,ljubavi,prijateljstva, se ,po mom mišljenju, ne mogu donositi na takav proračunat način koji implicira izreka "tri put meri jednom seci". Naravno ne treba biti tako brzoplet kao što sam ja,ali spontanost,neposrednost i iskrenost su svakako dobar put za donošenje dobrih odluka u ovoj sferi života,bez obzira kako neko, kome se otvaramo, nama odgovorio na to. Ono što je bitno je da sami budemo čisti pred sobom,i sigurni da smo uradili najbolje što smo mogli u tom momentu.

Nesto dugo unapred planiram i polako se pomeram ka cilju; to su vazni dogadjaji za mene, ostalo mi je iz iskustva sto brzopletije to bolje.. nekada kada previse lupam glavu, stvari samo na lose krenu...

po neki put sam brzoplet, ali umem da mislim, i uvek se rukovodim ovom izrekom. Eto ti f-lady odgovor na tvoje pitanje zašto nikad nisam imao sex. Upravo zbog ovoga.

Zavisi od prilike, ne volim da planiram.

Kao tipicna vaga odlucujem pola godine sta treba da napravim i onda u jednom danu tek onako napravim nesto od toga, zanemarujuci sve razloge za i protiv. No, na kraju mogu reci da sam ipak dobro razmislila (to sto nisam donijela nikakav zakljucak, to je drugo )

Lepa izreka...

U donosenju nekih ozbiljnih odluka mislim 116 puta, i samo zamaram sebe tako.Uvek, ali uvek pitam za savet.Ne zato sto sam nesigurna, vec hocu da cujem sta misli i neko o tome sto ja mislim da je pravilno, pre nego sto presecem.
Secam se jedne krize u braku (davno bila)Bilo je ostati u braku ili ne. Na meni je bilo da odlucim o tome.Pricala sam sa prijateljima, pricala sam sa strucnim licem,i naravno sa Viloticem koji je cekao da l cu 'preseci'.
Nisam presekla, i super da je tako, a sebe sam namucila kao niko na svetu (jer sam razmisljala sta da radim par meseci...)

p.s.Sad bi cas presekla al kasno :<3: (zezam se )

Mislim da ja nisam previse brzopleta, mada me mozda nekada osjecanja navedu da reagujem malo brze nego sto je to za mene uobicajeno. Rekla bih da sam sklona da sjedim i razmisljam o stvarima, analiziram ih do besvijesti, i pokusavam da donesem ispravnu odluku. I pored toga, nekada ne budem bas sretna ishodom, i onda obicno krivim sebe, sto sam predugo o necemu razmisljala.

Ne, uopste se ne vodim time o.O
Nemam ja vremena za to.Kad bih o svemu razmisljala dobro prije nego sto uradim, pa se onda isto toliko kajala kad pogrijesim, bas me zanima kad bih stigla da zivim...
Uradim kako u trenu mislim da treba, sa nekim mojim ciljem u glavi, bez razradjene strategije il' nesto, pa ako bude dobro-presrecna sam.A ako bude lose, manje sam srecna.Tako, jednostavno.Nista drugo mi nema smisla.

Da li cu dugo razmisljati i analizirati zavisi od odluke koju donosim, nema pravila.
Oko nekih odluka sam se znala misliti danima, analizirati sve moguce ishode, a neke su se prosto dogodile same od sebe.
Do sada sam najvise razmisljala oko odluke da li da prihvatim posao koji sam dobila i preselim se u potpuno novu sredinu. E, tada sam bas danima razmisljala, slusala misljenje svih ljudi oko mene, pokusavala sa sagledam sve dobro ili manje dobro sto bi mi moglo donijeti prihvatanje ili odbijanje posla.
I mislim da sam donijela ispravnu odluku, nisam se pokaja bez obzira na sve one dane kad mi je tesko jer sam daleko od onih koje najvise volim.

Mozak mi po automatizmu u roku nekolke minute sve izanalizira i odradi domino efekat svega što svaka riječ/postupak može da proizvede i gdje ide ..
Srećom mogu da ga ne čujem i/ili ignorišem i (u)radim šta mi abdomen/srce/vagina hoće ..