Cafe ‚‚Utopija"

Ima nas još tu koji se dopisujemo sami sa sobom jer nikad nikog nema!

Nisam samo ja lud!

Nisi garant.

,,Dok Beograd spava,
jedna ptica doleće sa Anda...''

Ja nemam volje da pisem ovdje. Forum tesko moze opstati kad se admini javljaju maksimalno jednom sedmicno. Jos su i takmicenja izbacena...

Nije ni bitno da li admini pišu ili ne, kad se niko drugi ne javlja.

Veče društvance...Malo je pusto ovde...

Kondor sa Anda ::Malo je pusto ovde...

... I duva promaja...

Najzad svanulo. Budan sam od 5, ali sam ustao nesto iza 6 sati. Da ne pomisli žena da sam frik...

I ja sam ustala prije zore. Pjevušim neku veselu pjesmicu, a sami bog zna da nemam previše razloga da budem vesela. Kad me ne obuzme ova bezrazložna vedrina osjećam se kao zatvorenik koji sjedi i čeka izvršenje smrtne kazne koja treba da bude uskoro.

Ehej, mrmoti!
Imao sam jak ritam ovih dana. Neprekidno neko dešavanje, putovao u istočne krajeve, do Bgd-a, par ručkova i večera (ona srnetina u petak me uništila - spremljena kao natur šnicle pa sam se malo opustio i posle jedva prevario... ). A danas: dolazi kuma za pola sata, posle idem u neko selo na sahranu, posle toga porodično idemo na neki rođendan u neko drugo selo 20km od grada... Trebao sam od sutra da budem 10-ak dana na odmoru, ali kolegi umro otac (to je ta sahrana na koju idem danas) pa ću morati da radim...

Troja ::...što sam počela da kašljem.
...što imam manje energije za hodanje i što me opet pomalo boli noga.
......
...sjediti i iščekivati smrt.

Nisam mislio da ti kažem, ali deluješ mi malo bolešljivo. I ti podočnjaci mogu da ukazuju na insuficijenciju bubrega ili jetre... Jesi li skoro proveravala prostatu?

Podočnjaci su bili od nespavanja.

male ::Ehej, mrmoti!
Imao sam jak ritam ovih dana. Neprekidno neko dešavanje, putovao u istočne krajeve, do Bgd-a, par ručkova i večera (ona srnetina u petak me uništila - spremljena kao natur šnicle pa sam se malo opustio i posle jedva prevario... ). A danas: dolazi kuma za pola sata, posle idem u neko selo na sahranu, posle toga porodično idemo na neki rođendan u neko drugo selo 20km od grada... Trebao sam od sutra da budem 10-ak dana na odmoru, ali kolegi umro otac (to je ta sahrana na koju idem danas) pa ću morati da radim...

Potpuno te razumem, ja isto ne znam gde ću pre. I kad nisam na poslu na poslu sam, telefon zvoni od ranog jutra, prosto se čudim kad nekog dana nemam poziv. A sve bitno na čekanju, jer ne može da stigne na red.

Jesi li ti ovako dobro?

Troja, i tebe razumem, ali moraš da razmišljaš pozitivno koliko god možeš

Still_dreaming ::
Jesi li ti ovako dobro?

Ma kakvi... Na sahrani sam nazebao i imam kijavicu...

Otkako studentarija pozavršava škole više nema nikoga da piše na forumu. Bilo je mnogo veselije dok vas je još bilo mnogo tu.

Kao sto rekoh ranije, meni se ne pise bas kad je toliko pusto. Nemam previse slobodnog vremena, ali bih ga nasla kad bi mi bilo zanimljivo pisati. Ovako nemam volje

Troja ::Otkako studentarija pozavršava škole više nema nikoga da piše na forumu.  Bilo je mnogo veselije dok vas je još bilo mnogo tu.

Što bi rek'o Zoran Cvijanović: ,,Odraslo se, mora da se šljaka..''

Troja ::Otkako studentarija pozavršava škole više nema nikoga da piše na forumu.  Bilo je mnogo veselije dok vas je još bilo mnogo tu.

Bukvalno. Ja sam mislio da onda nemam vremena ni za šta, ali ovo sad je ludnica.

Ja sam se početkom studija zezala, a poslije kad sam to počela shvatati ozbiljnije nabili su takav ritam da od silnih pročitanih knjiga više nisam mogla da se sjetim ni šta sam čitala.

U to vrijeme ne bijaše kompjutera i interneta, ali i kasnije pročitah po koju knjigu i imah po koju prijateljicu. I more djaka. Nije bilo puno vremena za usamljenost.

Deluje kao jedno lepo vreme, a opet ja to ne mogu da zamislim bez kompjutera i mobilnih telefona. A čini mi se da je napredak nekako doprineo da se svi udaljimo. Kao povezani smo, uvek dostupni, ali to nas uguši i onda se udaljavamo od sprava koje nas povezuju. JA se sa mojim prijateljima više ne dopisujem. Samo se javim i pitam "kad ćemo i gde da se vidimo" i sve ispričamo uživo. Što oni uglavnom shvataju kao udaljavanje, a kad ja odlučim da se dopisujem da im pokažem da to nije to oni nemaju šta da mi kažu u dopisivanju i onda ja osetim udaljavanje. Tako da to, kako god ga okreneš, nikako nije dobro.

Lijepo je kada imaš prijatelja sa kojima možeš izaći, a da još imate neke lijepe i vesele vijesti da podijelite.

Onaj nazeb... je prešao u virus. Bolestan sam već 2 nedelje! Jedva me pustila temperatura. Kašljem kao magarac, imam glavobolje. Na bolovanju sam. A nisam mogao ni to da iskoristim pa da odmaram jer i Aca bio bolestan pa sam i njemu dežurao... Jedino sam u špicu bolesti (za vikend) 3 dana ležao u groznici. Će se obesim o krivu šljivu...

To je ova "divna" zima i sezona virusa. Moj kolega je bas kao i Male, dvije sedmice bolestan kuci, na bolovanju. Drugi je imao prosle sedmice to isto, a ove je dobio alergiju na antibiotike i zavrsio u bolnici, ja sam prelezala 2 dana (+ 2 dana vikenda) i jos uvijek kasljem, treci kolega i kolegica po sedam dana kuci pod temperaturom, u Sarajevu moju svi bili bolesni... a sto je najgore cini se da ovo nikako da zavrsi, cim neko ozdravi, neko drugi se razboli...

Ehej, masoni!

Ehej i tebi malac.