Kako reagujete na neuspeh?

Poraz. Ali, svaki poraz u meni budi zelju za pobedom.
Nekada ume da me boli, ali sto pre predjem preko toga i ustanem na noge - tim bolje.

ja prosto izludim svaki put kad doživim neuspeh. I jedva čekam da ostanem sam i ispoljim taj bes negde gde niko neće biti, niti gledati. Onda mi je mnogo lakše, porazmislim, pređem preko toga, i nastavim sa većom energijom da radim i budem uspešan u tome što radim.

Nosim se sa svim svojim neuspjesima i prihvatam ih kada se dese jer mora ponekad nesto i neuspjesno da zavrsi...ne reagujem burno...ali o svakom razmislim i trudim se da iste ne ponavljam....

Svaki moj neuspeh je bio i moj pad. Nekako sam se uvek podigla na noge, i nastavila dalje.Inace, pokusavam da zaboravim svoje neuspehe,i nikako ne mogu.
Tako da ih nosim u sebi, malo pricam o njima.
Nekad razmisljam ko zna zasto je dobar taj neuspeh, verovatno se tesim tako.

Zavisi,ako je doslo do neuspeha uprkos mom trudu,to me obori na kratko.Tugujem par dana,predjem preko toga,i resim naredni put da to bolje odradim.
Ali mnogo teze dozivljavam one neuspehe koji su prouzrokovani mojim neradom,neobaziranjem na sam problem,tj.bezanjem od njega.
Takvi porazi mi ostani dugo vremena kao otvorene rane koje skrivam od drugih i za koje znaju samo svedoci tih trenutaka.Pokusavam da ih sakrijem i zaboravim.Vreme ucini svoje,pa ih izbacim nekako iz misli i nastavim dalje.
Ali cesto se i posle par godina vrate,cisto da me izbace sekund,dva iz koloseka.
Valjda tesko oprastam sebi.

Still_dreaming ::Umete li da se suočite sa neuspehom?
Krivite li sebe zbog toga što ste u nečemu neuspešni ili krivicu prebacujete na okolnosti?
Kakvo osećanje neuspeh budi u vama?

Ako su u pitanju manji neuspjesi ne dozvoljavam da me previse poremete. Samo krenem dalje i trudim se da nesto bolje i pametnije smislim za sljedeci put. Ako su u pitanju neuspjesi vezani za nesto sto ja smatram zivotno vaznim, to me moze jako puno pogoditi. Mada pokusavam da nastavim dalje, nekada mi se znalo desiti i da mi to ne podje za rukom neko vrijeme, pa i da postanem veoma depresivna. Nekada krivim druge ljude, nekada druge okolnosti, a nekada samu sebe za dozivljene neuspjehe. Protiv okolnosti se, naravno, ne mozes previse buniti - takve su, kakve su. Ako mislim da su mi drugi ljudi doprinijeli da ne uspijem u necemu, bicu sasvim sigurno neprijateljski nastrojena prema njima. A veoma cesto krivim sebe, i tesko mi je da predjem preko tog neceg u meni sto me sputava da ostvarim svoj puni potencijal. Nekada mislim da sam previse meka, nekada da prelako oprastam ljudima, nekada da nisam dovoljno agresivna i probojna... Najgluplje se osjecam kada mi se cini da sam neki uspjeh mogla ostvariti samo da sam bar pokusala da to ostvarim. E, to me zna dobro iznervirati kod mene!

Mrzim neuspjeh, zato neke stvari nisam nikad ni pokusao.

Otresem fino prašinu sa kaputa, ustanem i nastavim dalje, jače, rešenije.
Često umem da predvidim ishod neke situacije, ali me moja tvrdoglavost gura napred, iako znam da mi uspeh nije uvek zagarantovan. Ne krivim nikoga nakon neuspeha. Treba se znati podjednako nositi sa pobedama kao i sa porazima.

Sve zavisi od velicine cilja... Nekada me bas pogodi. U svakom slucaju ne opterecujem se neuspesima. Optimista sam ..

Sa jednim neuspehom, dva, tri, pet, mogu da se izborim. Ali kao što sam dva meseca tražio posao, jedan neuspeh za drugim, malo sam se osećao poraženim, kao da ništa ne vredim, da ništa ne umem da radim. Ali i taj osećaj je ubrzo nestao, stao na svoje noge, nastavio da se borim i tako mi je sreća donela posao iz snova. Uvek se tešim onom izrekom: "Ko zna za šta je to dobro.".. Ako u nečemu ne uspem, možda je to zbog toga što me čeka nešto bolje, samo trebam imati strpljenja.. Ne krivim ni sebe, ni druge, ni okolnosti za svoje neuspehe. Ljudi smo, ne možemo sve uspešno raditi.. Ne mogu sad pasti u depresiju zbog toga što sam na primer pokušao da nacrtam nešto i nije mi uspelo, nisam za to, nastavljam dalje, naći ću nešto u čemu sam dobar.. Svako je dobar u nečemu pa i ja. Uspeh je na dohvat ruke, samo se ne treba predati i kriviti sebe za svaki neuspeh, ima vremena za uspehe.

Uem da se suočim sa neuspehom. Bude mi teško, zavisno od situcije, od toga koliko mi je zapravo bilo stalo do uspeha...
,,Kad god nešto pođe po zlu, ljudi najčešće to pripisuju sudbini." Da bi im bilo lakše...
Mada u mom slučaju nije tako, uglavnom prihvatim to kao moju grešku, ili višu silu... I tešim se kao i Tex.

Teixos :: Uvek se tešim onom izrekom: "Ko zna za šta je to dobro.".. Ako u nečemu ne uspem, možda je to zbog toga što me čeka nešto bolje, samo trebam imati strpljenja..

Da, budi želju za pobedom, uspehom...

Po prirodi sam inadžija, pa tako i u ovom slučaju ne želim da prihvatim da u nečemu nisam uspeo i onda se zainatim, zapretim onome što želim da postignem i još upornije se zaletim da to sredim / osvojim / dobijem / postignem. Do sada se nije desilo da nisam ostvario ono što sam zamislio. Iz pedesetog puta - iz pedesetog, ali mora biti ostvareno!

Dobra stvar je što nikad ne krivim sebe (jer obično dam sve od sebe), nego okolnosti ili lošu sreću.