Da li se pojedini stide svojih korena...
+10
Miloš_88
Troja
male
Teixos
enigma_
Catwoman
nexstosic
Still_dreaming
Maja
Bella
14 posters
Zid :: Društvo :: Svakodnevni razgovori
Strana 1 od 1
Da li se pojedini stide svojih korena...
Kao članovi KUD-a često smo nailazili na podsmeh drugih kada bi nas videli obučene u našu narodnu nošnju. Iako smo odlazili na mnoge manifestacije, i bili uspešni mnogi su nas pitali: Da li vas nije sramota da idete obučeni u nošnju po ceo dan? Mada uvek bi od nas dobijali odgovor da nas nije sramota....
Šta mislite da li se takvi ljudi stide svojih korena, i sta mislite o ljudima kojima je sve to u krvi i koji sa ponosom nose svoje narodne nošnje?
Šta mislite da li se takvi ljudi stide svojih korena, i sta mislite o ljudima kojima je sve to u krvi i koji sa ponosom nose svoje narodne nošnje?
Poslednji izmenio Still_dreaming dana Sub Mar 06, 2010 9:48 am, izmenjeno ukupno 1 puta (Razlog : U dogovoru sa Bellom-zbog ponekog slovca-č,ć,š)
Bella- Početnik
- Broj poruka : 92
Lokacija : U zagrljaju ljubavi...
Datum upisa : 10.02.2010
Re: Da li se pojedini stide svojih korena...
Rođena sam i živim u Beogradu. Nailazim na razičite ljude koji su došli iz raznih krajeva naše zemlje. Uglavnom su to ili studenti ili oni koji su krenuli u Bg da bi pronašli bolju šansu za zaposlenje. Vidim da postoji trend parcijalne amnezije što se tiče tih njihovih korena,ali srećom nije kod svih.
Upoznala sam dosta ljudi koji su ponosni na svoje korene,volim da čujem izvorni naglasak i lokalizme,da osetim taj duh koji je drugačiji od grada u kome sam rođena. Moje sestričine idu na folklor i obožavaju da nose narodne nošnje,a pošto su i moji roditelji sa sela, ja imam maminu nošnju koju je nosila kao devojka.
Veliki deo svog života sam provela na selu i time se ponosim. Volim kad upoznajem nekoga da mu kažem odakle potičem,tj.koji su moji koreni,jer samo jedan mali deo mene pripada ovom gradu.
Upoznala sam dosta ljudi koji su ponosni na svoje korene,volim da čujem izvorni naglasak i lokalizme,da osetim taj duh koji je drugačiji od grada u kome sam rođena. Moje sestričine idu na folklor i obožavaju da nose narodne nošnje,a pošto su i moji roditelji sa sela, ja imam maminu nošnju koju je nosila kao devojka.
Veliki deo svog života sam provela na selu i time se ponosim. Volim kad upoznajem nekoga da mu kažem odakle potičem,tj.koji su moji koreni,jer samo jedan mali deo mene pripada ovom gradu.
Maja- Legendarni član
- Broj poruka : 6121
Datum upisa : 19.02.2010
Re: Da li se pojedini stide svojih korena...
Naravno da se stide. Ili su prosto samo ograničeni pa ne shvataju da nije sramota predstavljati kulturu svojih korena na takav način. Ali to samo govori o njima.
Npr. znam dosta ljudi koji se stide mesta iz kojeg potiču pa kažu da su iz Šapca, npr. I dođu u neprijatnu situaciju kad sretnu nekog iz Šapca pa ga on ne poznaje(a tamo se svi znaju). Npr., mene nije sramota da kažem da sam iz okoline Šapca, što automatski znači sa sela. I to isključivo jer većini ime sela ne znači ništa. Pa ako neko poznaje taj kraj kažem i ime sela. Nije sramota odakle si, sramota može biti jedino u tome ko si i šta si, tj. da li si čovek ili nisi.
Npr. znam dosta ljudi koji se stide mesta iz kojeg potiču pa kažu da su iz Šapca, npr. I dođu u neprijatnu situaciju kad sretnu nekog iz Šapca pa ga on ne poznaje(a tamo se svi znaju). Npr., mene nije sramota da kažem da sam iz okoline Šapca, što automatski znači sa sela. I to isključivo jer većini ime sela ne znači ništa. Pa ako neko poznaje taj kraj kažem i ime sela. Nije sramota odakle si, sramota može biti jedino u tome ko si i šta si, tj. da li si čovek ili nisi.
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Da li se pojedini stide svojih korena...
Pa da, posebno ovde u Bgu, kad ih provalis pa im kazes da dolaze iz nekog gradica ili sela odmah se uzbude i kazu 'ma neee', ili tako nesto.
Ja sam iz Vranja, knjizevni jezik koristim, mada me uvek drma nesto pa kazem nesto sto odudara od gramatike i padeza, da se vidi i oseti, pa kome se svidja, svidja, kome ne, svidece mu se.
Ja sam iz Vranja, knjizevni jezik koristim, mada me uvek drma nesto pa kazem nesto sto odudara od gramatike i padeza, da se vidi i oseti, pa kome se svidja, svidja, kome ne, svidece mu se.
nexstosic- Član za primer
- Broj poruka : 1444
Godina : 36
Lokacija : Beograd, Vranje
Datum upisa : 05.02.2010
Re: Da li se pojedini stide svojih korena...
Takvi ljudi lazu sami sebe kada kriju odakle su. Pa do pre pola veka nasa zemlja je uglavnom i bila poljoprivredna i sve je poticalo sa sela. To nije bilo tako davno kada su novopeceni "gradjani" postali "savrseni" i zaboravili svoje poreklo. Pa se ponasaju u skladu sa mestom gde zive, a dusa im je prazna i pusta. Cak i ne shvataju da izgledaju smesno kada se sepure kako su iz grada. A ne znaju ni kako ovca i koza izgledaju. Covek bi trebalo da bude svestran, a ne da omalovazava ono od cega je postao. Kada su ovakve stvari u interakciji, postize se najveci efekat.
Ja sam sa sela i ne stidim se toga. Kada sam otisla ove godine u Nis da studiram, svi su me prihvatili bez ikakvog pogovora, jer su to ljudi koji znaju da cene prave vrednosti - ono sto je u coveku. Mada ima i onih koji gledaju sa visine, a ustvari je i obican cobanin bolji od njih. Bar cuva svoje stado, prodaje vunu i uziva u tome... A ovi koji ne znaju odakle su, ne mogu ni da uzivaju u onome sto imaju. A imaju - nista...
Ja sam sa sela i ne stidim se toga. Kada sam otisla ove godine u Nis da studiram, svi su me prihvatili bez ikakvog pogovora, jer su to ljudi koji znaju da cene prave vrednosti - ono sto je u coveku. Mada ima i onih koji gledaju sa visine, a ustvari je i obican cobanin bolji od njih. Bar cuva svoje stado, prodaje vunu i uziva u tome... A ovi koji ne znaju odakle su, ne mogu ni da uzivaju u onome sto imaju. A imaju - nista...
Catwoman- Član za primer
- Broj poruka : 1450
Godina : 33
Datum upisa : 17.01.2010
Re: Da li se pojedini stide svojih korena...
Skoro sam nesto citala na ovu temu.
Razumem ljude koji ne spominju svoje korene i to nema nikakve veze sa prebivalistem.
Malogradjanstvo nikada necu da razumem!
Razumem ljude koji ne spominju svoje korene i to nema nikakve veze sa prebivalistem.
Malogradjanstvo nikada necu da razumem!
enigma_- Veteran
- Broj poruka : 4779
Godina : 56
Datum upisa : 13.02.2010
Re: Da li se pojedini stide svojih korena...
Mene samo nervira što kad kažem da sam iz Niša, 70% ljudi odreaguje: "Iz Niš?!", što ne podnosim. -.-
Ali da se stidim svojih korena, Bože sačuvaj! Volim Niš, i selo u okolini iz kog sam se odselio u Niš... E sad, što se ljudi tiče, to je već maaalo drugačije. Nisam puno ljudi upoznao u Beogradu ali i ovu malu grupicu koju jesam, mogu reći da su ljudi ovde mnogo bolji. Svi ljudi koje sam ovde upoznao su me oduševili na neki svoj način, dok sam odbojnost osećao, u najboljem slučaju, prema svakoj drugoj osobi na jugu. Narodna nošnja je deo naše istorije i kao što sama reč kaže, ljudi su to nosili pre, zato nema razloga za stid. I ja sam 3 godine igrao u folkloru, i hvala roditeljima što su me naterali da idem, to mi je bila najbolja "obaveza" u osnovnoj školi. Ne razumem ljude koji se stide svojih korena, ni malo...
Ali da se stidim svojih korena, Bože sačuvaj! Volim Niš, i selo u okolini iz kog sam se odselio u Niš... E sad, što se ljudi tiče, to je već maaalo drugačije. Nisam puno ljudi upoznao u Beogradu ali i ovu malu grupicu koju jesam, mogu reći da su ljudi ovde mnogo bolji. Svi ljudi koje sam ovde upoznao su me oduševili na neki svoj način, dok sam odbojnost osećao, u najboljem slučaju, prema svakoj drugoj osobi na jugu. Narodna nošnja je deo naše istorije i kao što sama reč kaže, ljudi su to nosili pre, zato nema razloga za stid. I ja sam 3 godine igrao u folkloru, i hvala roditeljima što su me naterali da idem, to mi je bila najbolja "obaveza" u osnovnoj školi. Ne razumem ljude koji se stide svojih korena, ni malo...
Teixos- Član za primer
- Broj poruka : 1273
Godina : 34
Datum upisa : 27.04.2011
Re: Da li se pojedini stide svojih korena...
Pitaj te "rođene beograđane" odakle su im očevi i dedovi. To je bila golja došla sa tamo nekom proleterskom sa Banije ili iz Krajine. Gubitnici kojima je sada jedina stvar kojim mogu da se pohvale to što su se rodili u Bgd. U turskoj kasabi. Pljuc.
Ja sam iz Kragujevca. Kao i moj otac. I deda. I pradeda. E, čukundeda se doselio iz Topole. Čitavih 40km. Ja sam za njih (te rođene beograđane) plava krv. Boli me uvo šta je njima IN ili OUT. Ako mi se ćefne, ići ću po gradu u kožnim opancima. Ovo je MOJ grad.
Ja sam iz Kragujevca. Kao i moj otac. I deda. I pradeda. E, čukundeda se doselio iz Topole. Čitavih 40km. Ja sam za njih (te rođene beograđane) plava krv. Boli me uvo šta je njima IN ili OUT. Ako mi se ćefne, ići ću po gradu u kožnim opancima. Ovo je MOJ grad.
male- Legendarni član
- Broj poruka : 6176
Lokacija : Kragujevac
Datum upisa : 15.01.2011
Re: Da li se pojedini stide svojih korena...
Danima citam na nekom forumu kako 'beogradjani' bukvalne sve prozivaju i omalovazavaju, tako sto su skoro svima iz pokusavaju da nametnu 'Palanacki mentalitet' I to par osoba za koje pouzdano znam da su im koreni oceva , deda sa neke cuke!Inace oni zive u krugu dvojke, pa eto...
Za mene je to malgradjanstvo, primitivizam...kao i ovo sto pisem sada, jer sam ponesena tom 'diskusijom' gde mi ne pada na pamet da slovo napisem, jer znam sebe...
I, da se vratim na korene od kojih se neki stide.Ne bih u prvom licu, ne sto se stidim, vec ne zelim da diram stare rane.
Rodjena sam ovde gde zivim sada, detinjstvo mi je ostalo u nekom selu.I ne stidim se svojih korena koje nazalost znam samo sa majkine strane.
Kod mene je bilo obrnuto, svi sem majke, su se stideli mene, da bi ih kasnije bilo sramota kad sam izrasla u zdravu i noramalnu, lepo vaspitanu devojku.
Kad su jos uvideli da sam zasnovala porodicu sa normalnim covekom nisu mogli da veruju da ce opstati moja porodica.
Cutali su i sklanjali se od mene i cekali...sta ne znam, samo sad znam da ih je sramota i kad se slucajno sretnemo na nekoj sahrani (samo se tako srecemo) savijaju glavu kad me vide.
Moja deca se ne stide svojih korena (mislim na roditelje i dede i babe sa muzevljeve strane) ali ne razumeju kako je neko mogao da se stidi njihove majke kad se rodila.
Za mene je to malgradjanstvo, primitivizam...kao i ovo sto pisem sada, jer sam ponesena tom 'diskusijom' gde mi ne pada na pamet da slovo napisem, jer znam sebe...
I, da se vratim na korene od kojih se neki stide.Ne bih u prvom licu, ne sto se stidim, vec ne zelim da diram stare rane.
Rodjena sam ovde gde zivim sada, detinjstvo mi je ostalo u nekom selu.I ne stidim se svojih korena koje nazalost znam samo sa majkine strane.
Kod mene je bilo obrnuto, svi sem majke, su se stideli mene, da bi ih kasnije bilo sramota kad sam izrasla u zdravu i noramalnu, lepo vaspitanu devojku.
Kad su jos uvideli da sam zasnovala porodicu sa normalnim covekom nisu mogli da veruju da ce opstati moja porodica.
Cutali su i sklanjali se od mene i cekali...sta ne znam, samo sad znam da ih je sramota i kad se slucajno sretnemo na nekoj sahrani (samo se tako srecemo) savijaju glavu kad me vide.
Moja deca se ne stide svojih korena (mislim na roditelje i dede i babe sa muzevljeve strane) ali ne razumeju kako je neko mogao da se stidi njihove majke kad se rodila.
enigma_- Veteran
- Broj poruka : 4779
Godina : 56
Datum upisa : 13.02.2010
Re: Da li se pojedini stide svojih korena...
Sto se tice narodne nosnje, nikada je nisam nosila. Postoje lijepe narodne nosnje, postoje kindjurave, kao i sa svom ostalom garderobom, pa se ne bi moglo generalisati o tome da li bih voljela da je nosim ili ne.
Djetinjstvo sam provela u Foci i nije mi zao. Bilo je bezbrizno, na svoj nacin. Medjutim, bez obzira sto se ne stigim i sto i sada volim vidjeti zivotinje, koje su za mene vise pojam sela, nego ljudi koji zive tamo, ne mogu reci da sam cesto bila u prilici da tu provodim puno vremena. S druge strane, iako zivim u Londonu, dosta vremena sam provela ne iduci u centralni London, vec naprotiv hodajuci po prirodi i obilazeci lijepe baste. Nije mi zao sto sam imala to vrijeme, i ne bi mi ni sada bilo mrsko ici na mnoga od tih mjesta. Ona imaju svoju ljepotu i svoje mjesto u ljudskom srcu.
Djetinjstvo sam provela u Foci i nije mi zao. Bilo je bezbrizno, na svoj nacin. Medjutim, bez obzira sto se ne stigim i sto i sada volim vidjeti zivotinje, koje su za mene vise pojam sela, nego ljudi koji zive tamo, ne mogu reci da sam cesto bila u prilici da tu provodim puno vremena. S druge strane, iako zivim u Londonu, dosta vremena sam provela ne iduci u centralni London, vec naprotiv hodajuci po prirodi i obilazeci lijepe baste. Nije mi zao sto sam imala to vrijeme, i ne bi mi ni sada bilo mrsko ici na mnoga od tih mjesta. Ona imaju svoju ljepotu i svoje mjesto u ljudskom srcu.
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Re: Da li se pojedini stide svojih korena...
Isčitah sve što ste napisali i slažem se sa dosadašnjim stavovima. Ja se ne stidim, već sam ponosan što sam iz Leskovca i kadgod bih se upoznao sa nekim - na pitanje odakle sam, odgovorio bih odakle jesam zaista.
Nervira me samo ta generalizacija i ograničenost beograDŽana prema onima koji su iz provincije
Nervira me samo ta generalizacija i ograničenost beograDŽana prema onima koji su iz provincije
Miloš_88- Ugledni forumaš
- Broj poruka : 3461
Godina : 36
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 22.03.2011
Re: Da li se pojedini stide svojih korena...
Naravno da se ne treba stidjeti svojih korjena. Mene je odnedavno počela zanimati geneologija pa pravim veliko obiteljsko stablo i istražujem odakle potječem. Saznala sam stvarno puno toga, stari ljudi će rado ispričati sve što znaju... Naišla sam i na lijepo i na ružno, ali svi su oni moji. Ne bira čovjek svoje korjene pa se zato i nema čega stidjeti, nego samo treba biti što bolji i omogućiti i sebi i drugima lijep život.
Inače sam rođena u Srbiji. Nisam mogla puno saznati o tome odakle potječe moje prezime jer mi je pradjed bio siroče, ali mislimo da su njegovi negdje iz Hercegovine. S mamine sam strane Njemica i Mađarica. Nikada se, ni u jednom jedinom trenutku nisam osjećala postiđenom zbog toga tko sam, što sam i gdje sam odrasla... Životni put bio je takav da sam se morala doseliti u Hrvatsku. Dijete sam sa sela i, ni u Srbiji, ni u Hrvatskoj, nije mi bilo neugodno to priznati. Iskreno, u srednjoj se školi osjećala ona razlika – mi smo iz grada, vi ste sa sela. Ne znam za druge, ali ja se nikada nisam osjećala manje vrijednom samo zato što sam odrasla i živim na selu. Tako je i sada na fakultetu – uvijek točno kažem odakle sam, iako većina nikada nije čula za moje selo i ne može ni približno odrediti gdje se ono nalazi. To nekad može biti dobar početak razgovora
Sada će već 4. godina otkako sam na fakultetu i sve se više osjećam Osječankom. Želim tamo nastaviti živjeti i nakon završetka studija, ali, naravno, nikada neću zaboraviti odakle potječem...
O nošnjama... Nemam ništa protiv folklora i oživljavanja starih običaja, no ja nisam u tom „filmu“. Ne gledam ljude u nošnji s podsmjehom, nego s divljenjem i drago mi je što postoje mladi ljudi koje zanima kako su živjeli njihovi stari. Dobro, zanima i mene, ali meni je dovoljno da mi to netko ispriča; nikada nisam imala želju pridružiti se nekom KUD-u.
Inače sam rođena u Srbiji. Nisam mogla puno saznati o tome odakle potječe moje prezime jer mi je pradjed bio siroče, ali mislimo da su njegovi negdje iz Hercegovine. S mamine sam strane Njemica i Mađarica. Nikada se, ni u jednom jedinom trenutku nisam osjećala postiđenom zbog toga tko sam, što sam i gdje sam odrasla... Životni put bio je takav da sam se morala doseliti u Hrvatsku. Dijete sam sa sela i, ni u Srbiji, ni u Hrvatskoj, nije mi bilo neugodno to priznati. Iskreno, u srednjoj se školi osjećala ona razlika – mi smo iz grada, vi ste sa sela. Ne znam za druge, ali ja se nikada nisam osjećala manje vrijednom samo zato što sam odrasla i živim na selu. Tako je i sada na fakultetu – uvijek točno kažem odakle sam, iako većina nikada nije čula za moje selo i ne može ni približno odrediti gdje se ono nalazi. To nekad može biti dobar početak razgovora
Sada će već 4. godina otkako sam na fakultetu i sve se više osjećam Osječankom. Želim tamo nastaviti živjeti i nakon završetka studija, ali, naravno, nikada neću zaboraviti odakle potječem...
O nošnjama... Nemam ništa protiv folklora i oživljavanja starih običaja, no ja nisam u tom „filmu“. Ne gledam ljude u nošnji s podsmjehom, nego s divljenjem i drago mi je što postoje mladi ljudi koje zanima kako su živjeli njihovi stari. Dobro, zanima i mene, ali meni je dovoljno da mi to netko ispriča; nikada nisam imala želju pridružiti se nekom KUD-u.
Gnothi seauton!
polly88- Moderator
- Broj poruka : 6404
Godina : 36
Lokacija : across the universe
Datum upisa : 28.07.2010
Re: Da li se pojedini stide svojih korena...
Pa niti se nesto posebno ponosim, niti se stidim. Ne pricam puno o svojim korijenima, jer to ne smatram toliko bitnim u svakodnevnici. Kad nekog pocnu nesto zezati sto je Hercegovac (vise cista zezancija, ali opet), volim da iznenadim ljude i pitam ih "Sta fali Hercegovcima, pa i ja sam Hercegovka?". Rodjenjem nisam, ali korijenima jesam. Moji baka i deda sa tatine strane su iz jednog malog sela iz Hercegovine. Oni zive u Sarajevu skoro 60 godina, nemaju hercegovacki naglasak, ali se svaka prica svodi na to selo i stalo zele da idu tamo (tamo jos uvijek zivi dedin brat i oni odu 2-3 putan na po jedan dan svake godine). Jedino zato ne pricam o tom, jer su me zaista smorili tom pricom i dogadjajima u tom selu. Kao da se nista nije desilo u zadnjih 60 godina.
Nazalost, te price su vezane za Drugi svjetski rat, pa su zato dodatno mucne.
Mamina strana se cvrsce drzala tih korijena. 1918 moja prabaka i pradeda su morali napustiti Rusiju. Naselili su se u Srbiju i BiH. Moj deduska se rodio u Bosni, a babuska u Srbiji. No, nekako su se svi drzali zajedno i komunicirali na ruskom. Tako da sam i ja sa svojom mamom, babuskom i ujacima pricala na ruskom. Oni su se nekako uvijek drzali tih svojih korijena, bili ponosni na njih i jednostavno se nikad nisu osjecali kao Jugosloveni.
Ja to najvise spominjem u sali kao "Naravno da volim alkohol, pa ja sam dijelom i Ruskinja". A znala sam se i izjasniti kao Ruskinja ili Ukrajinka, da bih izbjegla onu podjelu na Srbe, Hrvate i Bosnjake...
U Ceskoj sam primijetila da se mnogi stide odakle su. Prilikom predstavljanja kazu da su iz Sarajeva, odnosno Beograda, a onda kasnije saznas da je u pitanju Breza, Brcko, Bugojno, Gracanica, Cacak, Uzice...
Nazalost, te price su vezane za Drugi svjetski rat, pa su zato dodatno mucne.
Mamina strana se cvrsce drzala tih korijena. 1918 moja prabaka i pradeda su morali napustiti Rusiju. Naselili su se u Srbiju i BiH. Moj deduska se rodio u Bosni, a babuska u Srbiji. No, nekako su se svi drzali zajedno i komunicirali na ruskom. Tako da sam i ja sa svojom mamom, babuskom i ujacima pricala na ruskom. Oni su se nekako uvijek drzali tih svojih korijena, bili ponosni na njih i jednostavno se nikad nisu osjecali kao Jugosloveni.
Ja to najvise spominjem u sali kao "Naravno da volim alkohol, pa ja sam dijelom i Ruskinja". A znala sam se i izjasniti kao Ruskinja ili Ukrajinka, da bih izbjegla onu podjelu na Srbe, Hrvate i Bosnjake...
U Ceskoj sam primijetila da se mnogi stide odakle su. Prilikom predstavljanja kazu da su iz Sarajeva, odnosno Beograda, a onda kasnije saznas da je u pitanju Breza, Brcko, Bugojno, Gracanica, Cacak, Uzice...
"Don't tell me what they said about me. Tell me why they were so comfortable to say it around you."
ces@ric@- Legendarni član
- Broj poruka : 11888
Datum upisa : 03.04.2010
Re: Da li se pojedini stide svojih korena...
Mnogi se stide svojih korena.
Zele da izbrisu proslot,da izbrisu ono so je stvaro bilo.
Zive u nekom svom svetu i ne mogu da prihvate da su im bake i deke zivele na nekom bosanskom selu medju brdima,bez vode...
Mislim da svako treba da bude ponosan na svoje pretke,na svoje porodicne stablo.
Nazalost,mnogi poznati pevaci,pevacice i glumci stide se svojih korena,ali i obicni ljudi
A sto se tice ''sramocenja'' zbog narodne nosnje,to smatram jos jadnijim.
Mozda cak i smesnim.
To su budale koje ne znaju da cene prave vrednosti
Zele da izbrisu proslot,da izbrisu ono so je stvaro bilo.
Zive u nekom svom svetu i ne mogu da prihvate da su im bake i deke zivele na nekom bosanskom selu medju brdima,bez vode...
Mislim da svako treba da bude ponosan na svoje pretke,na svoje porodicne stablo.
Nazalost,mnogi poznati pevaci,pevacice i glumci stide se svojih korena,ali i obicni ljudi
A sto se tice ''sramocenja'' zbog narodne nosnje,to smatram jos jadnijim.
Mozda cak i smesnim.
To su budale koje ne znaju da cene prave vrednosti
MatriX girl 1997- Novajlija
- Broj poruka : 43
Datum upisa : 07.07.2012
Re: Da li se pojedini stide svojih korena...
Ni ja nemam problem s tim da kažem odakle sam. Već sam nekoliko puta napisao na Zidu da sam iz Čačka. Ipak, problem je u tome što ja to mesto ne volim. Ne zato što ga se stidim, već mi tamošnji mentalitet ne odgovara. Ljudi imaju, bar po mom mišljenju, neku čudnu crtu u Čačku i vode se parolom: ‚‚Svako svoje čuva, al' voli da vidi tuđe". Nekakvo se mrtvilo nadvilo nad Čačkom u poslednjih nekoliko godina i to je verovatno posledica ekonomske i mentalne krize kod ljudi. Svi su se povukli u kuće, a u kućama su se svi povukli u sebe. Osećam se vrlo neprijatno kada prođem gradskim šetalištem, a tamo se svaka glava okrene. I to samo zato da se vidi i zabeleži ko je, kad, gde i sa kim prošao i otišao kuda. To me izluđuje.
Ljudi u Čačku koji me poznaju umeju da kažu da nikad ne bi mogli da žive u Beogradu i da su se tamo ljudi otuđili. Ali, upravo to je ono što ja volim. Ja imam svoje prijatelje i poznanike i život drugih ljudi me apsolutno ne zanima. To zavirivanje u svačije dvorište me iritira do te granice da ne bih ni dolazio kući da nije moje porodice i nekih prijatelja.
Što se tiče narodne nošnje, folklora i slično. Ja to ne volim i smatram folklor izuzetno dosadnim. Ne volim ni našu izvornu muziku, taj zvuk mi nikako ne prija. Ko to voli, neka se time i bavi, ja nemam ništa protiv i neću se nikada tome podsmevati. Narodna nošnja ne prija mom oku, pa ja neću ni ići na takve priredbe gde bih to mogao da vidim, ali sasvim lepo mogu da prihvatim da je nekome to interesantno i da uživa u tome.
Ono što mene najviše nervira jeste ta posebna težnja za generalizacijom, predrasudama i osudom. Ja mislim da ljudi koji ne žele da kažu odakle su tačno imaju strah da će ih osuditi pre nego što ih upoznaju. Čuo sam razne gluposti o Čačanima (doduše, nešto od toga i jeste bilo tačno), ali to nikako ne mora da znači da sam i ja sam takav. Tome se suprotstavljam.
Ne treba nikada zaboraviti korene (ako vas nešto lepo vezuje za njih), ali ih se, isto tako, ne treba i grčevito držati. Ako neko napusti mesto rođenja i srodi se s nekim drugim mestom u koje je došao, ne vidim razlog zašto bi bio prezren ako više ne oseća nikakvu vezu s mestom koje je napustio. Poput polly - ona jeste rođena u Srbiji, ali živi u Osjeku i oseća se kao da pripada tom gradu.
Dakle, koreni jesu bitni donekle, ali se za njih ne treba držati silovito.
Ljudi u Čačku koji me poznaju umeju da kažu da nikad ne bi mogli da žive u Beogradu i da su se tamo ljudi otuđili. Ali, upravo to je ono što ja volim. Ja imam svoje prijatelje i poznanike i život drugih ljudi me apsolutno ne zanima. To zavirivanje u svačije dvorište me iritira do te granice da ne bih ni dolazio kući da nije moje porodice i nekih prijatelja.
Što se tiče narodne nošnje, folklora i slično. Ja to ne volim i smatram folklor izuzetno dosadnim. Ne volim ni našu izvornu muziku, taj zvuk mi nikako ne prija. Ko to voli, neka se time i bavi, ja nemam ništa protiv i neću se nikada tome podsmevati. Narodna nošnja ne prija mom oku, pa ja neću ni ići na takve priredbe gde bih to mogao da vidim, ali sasvim lepo mogu da prihvatim da je nekome to interesantno i da uživa u tome.
Ono što mene najviše nervira jeste ta posebna težnja za generalizacijom, predrasudama i osudom. Ja mislim da ljudi koji ne žele da kažu odakle su tačno imaju strah da će ih osuditi pre nego što ih upoznaju. Čuo sam razne gluposti o Čačanima (doduše, nešto od toga i jeste bilo tačno), ali to nikako ne mora da znači da sam i ja sam takav. Tome se suprotstavljam.
Ne treba nikada zaboraviti korene (ako vas nešto lepo vezuje za njih), ali ih se, isto tako, ne treba i grčevito držati. Ako neko napusti mesto rođenja i srodi se s nekim drugim mestom u koje je došao, ne vidim razlog zašto bi bio prezren ako više ne oseća nikakvu vezu s mestom koje je napustio. Poput polly - ona jeste rođena u Srbiji, ali živi u Osjeku i oseća se kao da pripada tom gradu.
Dakle, koreni jesu bitni donekle, ali se za njih ne treba držati silovito.
najukusnija je sirova misao
ThePoet- Moderator
- Broj poruka : 6720
Godina : 33
Datum upisa : 23.04.2012
Zid :: Društvo :: Svakodnevni razgovori
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu