Ružno je...

...kako su neki ljudi pohlepni i nezajažljivi i kako brzo zaboravljaju usluge koje si im učinio.

...što sam se probudila prije 4 ujutru.

...sto je firma u kojoj radim u velikim problemima. Daj Boze da se izvucemo i da ne ostanem bez posla.

...sto je poceo da me bije neki baksuz, pa je sve od zdravlja do posla puno problema.

... sto me tri dana vec boli glava
... ponasanje moje drage macehe

...sto i ja i suprug imamo problema sa zdravljem.
...sto moja firma nema para.
...sto opet puno pusim.
...sto me malo muci savjest sto sam juce interese firme podredila svojem interesu. Vjerujem da bi 90 posto ljudi isto postupilo i ne bi se ne osvrnulo na svoju odluku, ali ja sam naviknula da postupam velikodusno i pozrtvovano, pa se sada vrlo cudno osjecam.

...što i dalje imam problema s ledjima.
...što je u Sarajevu toliko vruće da se po danu ne može izlaziti.

... sto popravljaju cijeli nas kvart, pa u cijelom kvartu nece biti tople vode do srijede u ponoc
... sto je kolega prebacio dobar dio posla na mene

...što je prebrzo, instant i bez dubine.

...sto vise nigdje covjek nije bezbjedan. Eto sinoc izginu taj toliki narod u Barseloni. Neka pocivaju u miru.

... sto niko ne pise na forumu cijeli vikend

...sto se ne osjecam dobro. Neki tupi bolovi po tijelu me uznemiravaju i brinu. Da bar nisam pusac imala bih mnogo manje razloga za brigu, a ovako - uhhh...

... sto moj otac nije dao podrsku najmladjem bratu
… sto moj otac ima tako veliku potrebu da od mrava napravi slona, da drami i da uvijek on ispadne zrtva

...sto sam se jutros, kasljuci, nekako naglo trznula, pa me sad opet bole ledja.

... sto dva dana niko osim mene nije nista napisao na Zidu

...sto upravo dobih vijest od brata da se zatvara njegov ogranak firme u kojoj radi. Nece jos uvijek ostati bez posla, ali ocigledno to nece na dobro izaci dugorocno gledano.
...sto je i moja firma u velikoj krizi, pa se i meni moze desiti da ostanem bez posla.

... što sam se razboleo, jer sam spavao s otvorenom terasom kad je bilo najhladnije
... što nisam stigao ni da uključim laptop 2 nedelje zbog povećanog obima posla, koji mi je isisavao svu energiju.

... sto sam se izgleda prehladila
... sto posao nije ravnomjerno rasporedjen, pa neki od nas ostaju do kasno na poslu, a drugi razgule u 17

...sto upravo primih vijest od bivseg komsije i prijatelja koji je obolio od raka da mu hemoterapija nije ni malo pomogla, te su ljekari odlucili da ostanu od daljeg lijecenja. Divan covjek koji ni najmanje ne zasluzuje da mu se nesto takvo desi. Ponekad mi se cini da je sudbina najokrutnija prema divnim ljudima.

...sto nam je jutro pocelo manjim saobracajnim udesom. Niko nije povrijedjen, ali hajde ti sad budi siguran da se drugi ucesnik nece polakomiti na novcanu naknadu, pa tvrditi da jeste bio.

...što uvijek prvo vidim sve najgore, a znam..
...što se uvijek pronađe neko ko mi vrati vjeru, a znam..
...što ne mogu da se otresem
...što smo se pronašli
...što je pretijesno i klaustrofofično
...taman natenane naeks

... sto sam sinoc samo sat vremena spavala
... sto su me sacekale tolike obaveze po povratku
... sto mi je sef odbio odmor

...što sam prošle godine imao toliko malo vremena da sednem na Zid i pišem.

...što je moja komšinica iz Sarajeva umrla od raka.  To je treća osoba od meni bliskih ljudi da se borila sa tom opakom bolešću u zadnjih godinu dana.

...što mi se po ceo dan samo spava.
...što je ovo jedan od najdepresivnijih perioda u mom životu.
...što je plakanje postala uobičajena stvar.