Zaveštanje organa

Jos sam mlada da odlucim o necemu takvom. Koliko ja znam dobije se ona narukvica? Znas kako mislim da bih se sa ovoliko godina plasila da uradim tako nesto ( iako to nema logike ), ali inace je veoma humano.

pa bih, ali kad umrem. Pošto ću umretu zdrav, voleo bih da se moji organi iskoriste za ljude kojima će to zaista trebati (naravno, prvo treba proveriti tip krvi).

Bivši pušač sa lošom genezom... nc.

nexstosic ::pa bih, ali kad umrem.

Ovaj deo mi stvarno nije jasan. xD Pa ne vade ih iz tebe dok si ziv i zelis da zivis, jer nekome trebaju. A to mrtav, ne mozes da potpises. xD

Kh kh Pajtonovci kh kh

Pa ajde onda da te smatramo zombijem i povadimo ti organe i damo ih u dobrotvorne svrhe. muhahahahh
Pročitaj moj pređašnji post do kraja.

Da. I dalje mi nije jasno sta si pokusao da kazes. xD Khhhm xD
Nije humano nekoga prisliti da cini nesto sto se smatra humanim.
Al u slucaju da sam zombi, prvo bih tebe pojela i mislim da ne bi imao vremena da mislis o mojim organima. ^___^

E, nemoj svoje skrivene želje ovde da ispoljavaš, nemoj te zakoljem svojim vampirskim zubima.

Bas sam juce pricala na ovu temu sa mojom cerom.Ona planira da ove godine uzme tu narukvicu...Mislim da je mlada za to, i imam neki neopisiv strah od juce..plasim se da ne preoseca nesto.
Pokusala sam da joj objasnim, da ima vremena.. i da nemam nista protiv, i da sam ja isto za to...al da ne treba brzati, i biti obelezen tamo negde..i da neko 'sutradan' zloupotrebi bas tu 'narukvicu'...
Ili ja nisam dobro obavestena, a nisam se ni trudila da se informisem.

Prije jedno 5-6 godina sam pricala sa macehom na tu temu i rekla sam joj da to zelim napraviti. Sama pomisao da bih nekom mogla tako pomoci, a meni kad sam vec mrtva zaista ne znaci nista, me uveseljava. Maceha je istog misljenja, tako da smo to htjele zajedno napraviti (mada je isto kao i enigma, najprije mislila da sam premlada da o tome uopce i razmisljam). S obzirom da znam kakav je ostatak moje porodice i kako to ne bi bez nekog papira i dokaza prihvatili, samo na rijec, zaista zelim s tim sto prije zavrsiti.

Na drugu stranu, jedna poznanica me je malo uplasila sa tim sta se sve danas dogadja, trgovina organima i slicne stvari i na sta su sve ljudi spremni kad znaju da neko ima tu narukvicu. Ipak, mislim da je to pretjerivanje i da je to i glavna kocnica mnogima sto ne zavjestaju svoje organe, tj sto je tako malo spasenih zivota na taj nacin.

Na drugu stranu, jedna poznanica me je malo uplasila sa tim sta se sve danas dogadja, trgovina organima i slicne stvari i na sta su sve ljudi spremni kad znaju da neko ima tu narukvicu. Ipak, mislim da je to pretjerivanje i da je to i glavna kocnica mnogima sto ne zavjestaju svoje organe, tj sto je tako malo spasenih zivota na taj nacin.

Ima zloputrebe, ali neveruejm da je to u tolikoj meri, koliko i mene plasi,i to medicinski radnik iz komsiluka. I, mislim da je rano, kako za Tebe, tako i za moju ceru.
Dok za mene nije...

Znam da ne treba slutiti, ali sam i davno shvatila kako se sve moze u sekundi promijeniti. Ako to danas napravim ne znaci da slutim i planiram umrijeti, imam ja jos dosta planova prije toga. Ali, ako slucajno ne stignem sta od toga napraviti, bar da znam da postoji mogucnost da cu napraviti nesto poslije sto ce vrijediti.

Da,naravno.
Mislim da jednostavno nema razloga protiv, ako umrem, meni svejedno ne trebaju.Zasto ih onda ne bih donirala nekome kome mogu da spase zivot...Jesam razmisljala o tome i odlucila, ali jos nisam uradila nista povodom toga,nadam se da nema potrebe da zurim

Hahahahahahahahhahaahahhahaha
Ja nisam mislila na samoubistvo o.O
Ali u svakom slucaju voljela bih da procitam i ostale clanove,samo ako nekome iz mog okruzenja zatreba savjet oko metode

Ja se u potpunosti slazem da je darovanje organa nevjerovatno humano, ali mislim da ja licno to ne bih mogla uraditi, jer me i pri samoj pomisli da neko sijece moje tijelo obuzima uzas. Znam da nije logicno da se covjek brine oko takvih detalja i nakon smrti, ali u mom slucaju je tako. Osim toga, po svemu sudeci necu umrijeti mlada, pa onda moji organi nece biti toliko povoljni za darovanje i onako.

Razmišljao sam o ovoj temi i došao do zaključka da je to human gest i planiram da čak i ja zaveštam organe.
Vodim se zdravom logikom i praktičnošću - zašto da ti organi istrune u zemlji kad mogu nekom da spase život.
Da.. definitivno ći zaveštati organe.

Jeste human gest i može spasiti živote, ali ja to ne bih mogla da uradim. Sama pomisao da moje telo neće biti celo sahranjeno me užasava jer sam mišljenja da su priče o prenošenju dela duše kroz presađene organe istinite. Ne želim da deo mene ošteti dušu nekog drugog, to bi bilo gore od smrti.

Benzaiten, potpuno prihvatam tvoje mišljenje tako kako je, ali imam par pitanja za tebe. Nemoj da ih pogrešno shvatiš, samo su sled nekog mog razmišljanja na ovu temu i u vezu tvog stava.

Da li bi ti , da se ne daj Bože, desi da ti sutra kažu da imaš neki npr. ozbiljni problem sa srcem i da ne postoji ni jedan drugi način da ti spasu život osim transplantacijom od nekog ko je zaveštao svoje organe, da li bi pristala na to ili bi odbila i svesno odlučila da umreš?

Još jedno pitanje, pošto sam pročitala da želiš da imaš decu, i da se opet , ne daj Bože, desi da tvoje dete treba transplantaciju nekog organa od koga bi mu zavisio život, šta bi odlučila?

Slažem se da svako ima prava da odluči da li će zaveštati svoje organe ili ne. Ja sam čak pristalica toga da se bude donator nekih delova koje možemo da damo i tokom života. Npr, deci koja umiru od leukemije, rado bih dala koštanu srž, ako postoji match. Na žalost nagledala sam se mnogo takvih slučajeva, mislim da bi svako ovako razmišljao, opet možda grešim jer je prirodni instinkt samoodržanja obično jači pa prevagne, jer uvek postoji rizik za onog ko je donator. (Tako da se u ovom poslednjem slučaju ograđujem od zaključka koji bi bio generalizacija)

Spomenula si dušu, što mi govori da si vernik, izvini ako grešim. Ako jesi, pretpostavljam da si pravoslavne vere, opet možda grešim. U tom slučaju mi nije baš jasna tvoja poslednja rečenica. Ako veruješ u reinkarnaciju, onda zanemari sledeća pitanja, ako želiš.
Kako neki deo tebe može da šteti nečijoj duši? To sad nameće pitanje, u kom onda organu se nalazi duša kad može imati takav efekat deo tebe koji daš nekome i spaseš mu život? (pomalo nebulozno zvuči, znam, ali tako ispada ili ja nisam dobro razumela šta si želela da kažeš) Kako spasavanje nečijeg života može biti gore od smrti?
Malo se tako bavim naukom i sve te priče o "afterlife-u" i tome da su kao neki naučnici imaju nekakve dokaze da se nakon transplantacije ljudi promene tako što "ćelije iz organa koji je presađen utiču na mozak i dovedu do promene karaktera (ili bar nekih aspekata) osobe u onaj koji je imao donor". Malo više se, srećom, razumem u te neke stvari vezane za čelijsku memoriju (nema veze sa ovim, naravno) i to po mom skromnom mišljenju nije ništa više od običnih "holivudskih" senzacija i uticaja medija prepunih dezinformacija.

Lično, imam nameru da uzmem donatorsku karticu.

Moj post deluje malo crno-belo. Veruj mi da je i meni teško da objasnim na šta tačno mislim.

Da ja imam takav problem odbila bih da primim tuđe srce upravo zbog toga u šta verujem. Moji najbliži bi morali da me razumeju po tom pitanju i da ispoštuju moju odluku. Kada bih primila tuđi organ pogazila bih ono u šta verujem, samim time ne bih mogla da živim sa sobom - bila bih nesrećna. To ne znači da ne želim da živim, naprotiv, ali ukoliko to nije deo Njegovog plana, Bog ne bi dopustio da umrem. Možda postoji neko kome je to srce potrebnije.

S druge strane, za osobe koje volim i decu, bilo čiju decu bih dala sve - i organe, život, da me iseckaju na deliće, bilo šta samo da njima bude dobro i da budu srećni, mada i dalje smatram da bi se delovi njih samih mogli izgubiti.

Verujem u jednog Boga koji je Trojstvo Oca, Sina i Svetog Duha - dalje od toga ne pripadam nijednoj grupaciji. Krštena sam kao pravoslavna osoba ali mislim da nam je svima jasno u kakvom su stanju i pravoslavna i katolička crkva danas.

Deo mene može da šteti tuđoj duši jer bi potisnuo deo te, originalne duše. Kao kada, na primer, mladić kome je presađen organ slikara naprasno razvije talenat za slikarstvo - što nije bio deo njegovog originalnog "programa", da se tako izrazim. Dešavalo se da pušačima odjednom cigarete postanu odvratne, ima raznih primera.

Po mom mišljenju onda to već nije spasavanje života, nego nasilno pripajanje nečega što pripada nekom drugom, što jeste neko drugi. Ako postaneš neko drugi makar u nečemu, kako si to onda ti? Kako možeš da tvrdiš da ti živiš, a ne taj neko drugi? I na kraju, kako mogu da znam da deo mene neće potisnuti nekog drugog, kako znam da neću ubiti nekog drugog time što ću svoju dušu ubaciti u njega.

Duša jeste memorija, odnosno memorija je deo duše. Tela svih živih bića pokreće duša, odnosno duh, inače bi bili besmislena materija.

Na kraju krajeva, ljudsko društvo se razvija i sve više se proizvode veštački organi koji mogu besprekorno vršiti funkciju originalnih a koji ne nose tuđi pečat, tako da uskoro neće više ni biti potrebno presađivanje organa. Jedino što još treba da se uradi jeste da se zdravstvenim organizacijama udari par šamara što se tiče cene spasavanja života.

Hvala na odgovoru. Sada mi je jasno šta si želela da kažeš.

Benzaiten ::Verujem u jednog Boga koji je Trojstvo Oca, Sina i Svetog Duha - dalje od toga ne pripadam nijednoj grupaciji. Krštena sam kao pravoslavna osoba

Verujemo u isto.

Međutim, na žalost, ne mogu se složiti sa ostatkom,tj. primerima koje si navela, jer ja više verujem svojim očima i nauci nego onome šta pročitam ili mi je prezentovano putem medija.

Benzaiten ::Tela svih živih bića pokreće duša, odnosno duh, inače bi bili besmislena materija.

Ovo je jako lepo rečeno. Evo par citata koji bar meni govore da Bog ne bi imao ništa protiv da ja posle smrti dam svoje organe nekome, kao i to bilo koji deo mene može da ugrozi nečiju dušu niti da ga promeni na neki koji način.

"I stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni, i posta čovek duša živa." (1. Mojsijeva 2.7)

"I vrati se prah u zemlju kako je bio, a duh se vrati k Bogu, koji ga je dao." (Propovednik 12.7)

Što se tiče poslednjeg pasusa, kao neko ko se bavi (ili bar pokušava ) tom naukom, to šta si napisala o veštačkim organima je poprilično daleko od ostvarenja. Postoje uspesi sa matičnim ćelijama, ali kad su organi kao šti je srce , bubreg, jetra..u pitanju, njihovo stvaranje ‚‚in vitro" da bi poslužili tj. zamenili pacijentu bolestan organ, na žalost, će morati da sačeka još neku ili više decenija.

Benzaiten :: ...ali ukoliko to nije deo Njegovog plana, Bog ne bi dopustio da umrem.

I ja sam pravoslavka, i Bog za nas nema planove... nema sudbine... imamo slobodu, slobodu izbora...

Jako sam mlada, necu se u skorije vreme odluciti za tako nesto. Sa ove tacke gledista, bih, ali stvari se menjaju...
Ako bi sada nekom bilo potrebno nesto sto mogu da dam (krv, deo jetre...), ucinia bih to...

Vrlo humano, da. Ali ako je organizam u trenutku smrti iole zdrav i ako ti organi mogu poslužiti normalnoj funkciji organizma dobitnika.
Ja, međutim ne znam da li sam spremna za takav potez... Zamislim da trulim nekompletna - i to me frustrira. Uopšte samo truljenje me frustrira... Možda me kremiraju... Ne znam, ja se jako bojim smrti. I tuđe i svoje. Mada je gest više nego pozitivan pitam se koliko bi moji organi nekome koristili jer sam zatrovana koječime.
Dala bih, možda, srce, bubrege i jetru ako su zdravi. Pa i oči. Nek neko gleda i voli ovim mojim kad me ne bude.