Ostati veran sebi...

Danas ljudi idu i protiv sebe samo da bi dobili sto vise (ovo se odnosi na materijalnu stranu)... Koliko sam primetila, sve se vrti oko novca, a kada ga zelite, nista vas ne moze spreciti u tome.
Covek je zaboravi svoje ljudske kvalitete i okrenuo se vestackim. Nije ispravno ni malo u ovom navedenom slucaju.

Medjutim, ponekad u medjuljudskim odnosima se desi da jednostavno shvatite gresku i onda idete protiv sebe. Ali, to vas ne moze povrediti ili vam se vratiti kao lose. Jednostavno, nekada nas situacije navode da se prenemo i shvatimo da nismo uvek u pravu...

Ostati veran sebi je jedno od mojih zivotnih nacela. Ne odustajem od onoga sto zelim, branim svoje stavove i principe do poslednjeg daha. Ostajem onakva kakva jesam uprkos pokusajima drugih da mi nametnu svoja misljenja.

Danas ljudi rade sve sto neko zatrazi od njih kako bi stekli sto vise materijalnih stvari, sto je naravno pogresno. Duhovno ispunjen covek je bogat covek, materijalno bogat bez duhovne ispunjenosti je nista drugo do marioneta. Trka za materijanim stvarima je trka koja se moze izgubiti pred samim ciljem. Trka za duhovnim bogatstvom je trka vecitog napredovanja.

Koliko je teško da ostanemo verni sebi i svojim principima u svetu koji nam sam po sebi nameće to da budemo zavisni od drugih u nekom pogledu? Moral. Sposoban sam da se nosim sa tim i da uvek izađem podignurte glave.

Koliko smo ustvari danas verni sebi i svojim principima? Ja mnogo. U ovakvom svetu to je jedino rešenje da koračam ulicom čistog obraza.
Gazi li se preko svega samo zbog toga? Ne gazi se. Umem da poštujem sebe i nikada neću biti neko ko radi nešto što je uvek mrzeo.
Koliko je to ispravno? Šta?

Mnogo sam verna sebi i svojim principima, i to se nikada nece promeniti.Nikada necu raditi ili reci nesto sto ne zelim.Cemu to, radi cega ?Odustajanje od svojih nacela,principa ucinilo bi da se osecam- nespokojno i nestabilno.Najvaznije je ne izgubiti sebe kao individuu.
Koliko cenim sebe, toliko ce me i drugi ceniti.Ne volim ljude koji ne cene sebe i lako podlezu misljenju vecine, zarad nekih tupavih ciljeva, jer nista vredno odricanja "sopstvenog ja".
I to je ono sto je najispravnije.

Mislim da postujem svoje principe u zivotu. To nekada i ne cinim voljno, nego jednostavno zato sto kada mi je jako stalo do necega u meni se stvara neki pritisak da moram da radim onako kako mislim da je ispravno. Ako pokusam da idem protiv sebe to ce me brzo uzrujati i stvoriti mi pritisak, pa htjela-ne htjela moram nesto da ucinim da se borim za svoje principe, cak i ako mi to nekada stvara neprijatelje u okolini.

Jedina stvar koju radim protivno svojem misljenju je da pusim, a stvarno smatram da je to grozna navika i da bih trebala prestati.

Mislim da se covjek nikada ne moze razocarati u druge ljude onoliko koliko u sebe.Isto tako mislim da nas nikad neko drugi ne moze poniziti ili spustiti onoliko koliko mi to sami mozemo uraditi,tako sto cemo pogaziti svoja zivotna i moralna nacela.

Ne kazem da imam jasno definisane principe o svakoj zivotnoj oblasti.Moj najveci princip kojeg se trenutno pridzavam je da radim sve sto zelim i sto mi je merak,naravno da to ne prelazi granice mog dostojanstva.
Mada imam svoje misljenje i stavove o svemu,ali naravno da cu dozvoliti da se vremenom promijene usled novih saznanja.Istina je da ne znam uvijek sta je to sto zelim,ali jasno mi je ono sto ne zelim!

Koliko je teško da ostanemo verni sebi i svojim principima u svetu koji nam sam po sebi nameće to da budemo zavisni od drugih u nekom pogledu?

Čovek se menje, najpre sazri, pa onda počinje da polako stari, tako da se sve menje pa i ta vernost prema nekim principima.
Mnogo toga nisam mogla da razumem, sada mogu, nije mi nametnuto, naprotiv samo sam pomalo "usavršila" sebe tako.
Konterno mislim na nešto što nikada nisam mogla da prihvatim, da razumem, čak sam i osuđivala (sa kojim pravom?!)
Vremenom se to promenilo, tako da su se i neki moji principi promenili.
Recimo bila sam protv psa u kući. Evo sad obožavam Mrvicu

Koliko smo ustvari danas verni sebi i svojim principima?

Mislim da sam na ovo već odgovorila, no moram da napomenem da moja direktnost se nikada nije promenila, kao ni moje ćutanje.No oni koji me znaju, znaju da mi treba vremena.

Gazi li se preko svega samo zbog toga?

Ne!
Već sam učila i kao što rekoh na neki način "usavršavala sebe"

Koliko je to ispravno?

Za toliko da se sačuva ljudskost, čist obraz i glava gore.