Kulturne baštine
2 posters
Kulturne baštine
Naša mala zemlja Srbija ima toliko neiskorišćenih istorijskih, kulturnih baština. Umesto da se hvalimo onim što imamo, to ostavljamo, ne u drugi, nego u pedeseti plan. Niko ne brine o onome što su nam preci ostavili i niko ne pokušava da održi dobrobiti znamenja. Hajde da se prisetimo prelepih mesta pored kojih prolazimo skoro svakog dana, a ne zapitamo se zašto je to tu, ko je sagradio, čemu sve to.
Ja ću napisati jednu kratku pričicu o prelepoj građevini koja se nalazi nedaleko od moje kuće.
Ovo je zdanije poznato pod imenom "Karadjordjev dom" u Raci Kragujevackoj.
Godine 1934. je sagradjen, a prvobitno je imao ulogu sirotista za decu iz cele Jugoslavije, a kao spomenik vodji Prvog srpskog ustanka.
Kasnije su mnoge generacije bas na ovom mestu zavrsile osnovnu skolu. Nakon zatvaranja Doma, trebalo je da se renovira i otvori muzej, jer ima sta da se pokaze. Na zalost, dosla su kobna vremena - devedesete. Raseljeni Romi sa Kosova i Metohije su useljeni tako da nije bilo ni govora o ikakvom muzeju.
Kao sto se moze i na slikama primetiti, u ruiniranom je stanju. Objekat je toliko propao za poslednjih deset godina.
I ko zna koliko cemo jos ovakvih prica imati, gde niko nista ne preduzima i sve propada pred nasim ocima. Ali i dalje ostajemo mi koji smo makar malim delom, na ovom forumu, ucinili da se primete velelepne zgrade i spomenici koji cekaju svetlosni zrak i novi zivot.
Pisite svi koji imate bilo sta da pokazete, makar i mislili da je nevazno. Podelimo to svi zajedno...
Ja ću napisati jednu kratku pričicu o prelepoj građevini koja se nalazi nedaleko od moje kuće.
Ovo je zdanije poznato pod imenom "Karadjordjev dom" u Raci Kragujevackoj.
Godine 1934. je sagradjen, a prvobitno je imao ulogu sirotista za decu iz cele Jugoslavije, a kao spomenik vodji Prvog srpskog ustanka.
Kasnije su mnoge generacije bas na ovom mestu zavrsile osnovnu skolu. Nakon zatvaranja Doma, trebalo je da se renovira i otvori muzej, jer ima sta da se pokaze. Na zalost, dosla su kobna vremena - devedesete. Raseljeni Romi sa Kosova i Metohije su useljeni tako da nije bilo ni govora o ikakvom muzeju.
Kao sto se moze i na slikama primetiti, u ruiniranom je stanju. Objekat je toliko propao za poslednjih deset godina.
I ko zna koliko cemo jos ovakvih prica imati, gde niko nista ne preduzima i sve propada pred nasim ocima. Ali i dalje ostajemo mi koji smo makar malim delom, na ovom forumu, ucinili da se primete velelepne zgrade i spomenici koji cekaju svetlosni zrak i novi zivot.
Pisite svi koji imate bilo sta da pokazete, makar i mislili da je nevazno. Podelimo to svi zajedno...
Catwoman- Član za primer
- Broj poruka : 1450
Godina : 33
Datum upisa : 17.01.2010
Re: Kulturne baštine
Manastir Tronoša
Manastir Tronoša je bio pravoslavni muški manastir, sada je pravoslavni ženski manastir koji se nalazi kod Tršića.
Kao ktitor manastira spominje se kraljica Katalina Nemanjić, žena kralja Dragutina. Smatra se da je manastir nastao između 1276. i 1282. godine. Stradao je od Turaka krajem 15. veka kada je crkva srušena do temelja. Manastir je obnovljen je u 16. veku, crkva posvećena Vavedenju Bogorodice podignuta je 1559. godine.
Vuk Stefanović Karadžić je učio školu u ovom manastiru 1797. godine.Do manastira se može stići četiri kilometara dugom stazom, kojom je Vuk nekada pešačio od rodnog sela Tršića. U manastirskom konaku čuva se deo nekadašnje manastirske riznice i izložba o školskim danima Vuka Karadžića u Tronoši.
Nedaleko, stotinak metara pre glavnog ulaza u Tronošu, sa desne strane puta, a na levoj ivici potoka, nalazi se desetocevna betonska česma sa hladnom izvorskom vodom, koju narodno predanje pripisuje devetorici braće Jugovića i starom Jug-Bogdanu. Iznad česme izdiže se mala kapela Svetog Velikomučenika Pantelejmona. Prvobitna česma i kapela, po narodnom predanju podignute su uoči Kosovske bitke 1388. godine. Mnogo puta su kroz istoriju rušene. Sadašnja kapela sa česmom je podignuta 1968. godine.
Na čeonom delu kapele, iznad cevi česme, nalazi se mozaik, rad italijanskih majstora, koji predstavlja Jugoviće pre polaska na Kosovo. Pored nekoliko ploča, koje pružaju važne podatke, jednu bi trebalo pročitati nekoliko puta. Naime, malo ko je u stanju da nabroji poimence svu braću Jugović. Sem Boška i Damjana, imena ostalih se retko mogu naći u školskim i drugim knjigama, a i u kolektivnom narodnom sećanju. Odgovor nudi upravo ploča kod česme. Na njoj je zapisano sledeće: "Ova zadužbina Jug-Bogdana i njegovih devet sinova: Vojina, Miljka, Marka, Ljubodraga, Radmila, Boška, Stojana, Veselina i Vlaskoja-Damjana, iz 1388. g. obnovljena je u vreme arhimandrita Metodija 1721; kasnije obnovi je Mladen Isaković, trg. iz Lešnice, 1894. g. a posle toga obnovi je starešina manastira Tronoše 1935. godine".
Za manastir Tronošu vezan je jedan od najlepših narodnih običaja: zajedničko skupljanje i prilaganje manastiru u vosku ili novcu za Veliki Četvrtak, za izlivanje voštanih sveća, u narodu nazvanih ratarskih ili oračkih. Ni u najtežim danima istorije ovog kraja, ovaj običaj nije prekidan. Jedino su sveće bile nešto manje, jedva nekoliko kilograma, dok današnje imaju oko 50 kg i visoke su preko 2m.
chegirl- Ugledni forumaš
- Broj poruka : 2818
Godina : 31
Lokacija : in the middle of nowhere
Datum upisa : 08.09.2010
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu