Kultura izražavanja

Opšte zaglupljivanje i gušenje individualizma, hipnotisanje mase i stvaranje neinteligentnog stada je ono što nam se događa. A to se jasno ogleda u jeziku. Jezik je živa struktura koja se menja zajedno sa društvom; jezik prikazuje tok razvoja društva i predstavlja odraz stanja svesti u društvu. Po onome što se danas da primetiti, to stanje je zabrinjavajuće.

Meni je neverovatno koliko ljudi pogrešno koriste jezik, koliko je kultura izražavanja zakržljala, kako funkcionišemo sa malim fondom reči, koliko malo ukrasa postoji u izražavanju. Sve je to vrlo tužno i sve više podsećamo na neartikulisana bića, koja svoje poruke prenose više gestikulacijom nego rečima. ‚‚A ona složi facu (ubaciti grimasu po izboru)... znaš... A ja je pogledam ono... A ona gleda, pa... Razumeš, tako nas dve..." Ne, ne znam - reci mi na kakav izraz lica misliš? Ti je pogledaš ono? Ne razumem, šta vas dve? Sve se svodi na nezavršene i isprekidane rečenice, a to samo odražava nemogućnost uma te osobe da iskonstruiše složene strukture. A čim ne ume da ih složi u mozgu, ne može ni da ih pravilno reprodukuje.

Što se pisanog medijuma tiče, tu je situacija alarmantna. Da ne navodim uopshte primere popoot owix. I tu se sve svodi na upotrebu emotikona, smajlija koji su veoma korisni, ako se sa njima ne preteruje, mada ja mislim da se i te kako preteruje. Ljudi nisu funkcionalno pismeni, ne znaju osnovne stvari, fond reči je vrlo ograničen, a što mi najteže pada od svega - misle da si arogantan ako upotrebiš neku iole složeniju reč.

Mene vrlo često bune zarezi. Ili ih ima previše, ili ih nema uopšte. Zarezi jesu stvar konvencije i poruka jeste razumljiva i bez njih, ali pravopis i interpunkcija su upravo osmišljeni kako ne bi dolazilo do zabune i pogrešne interpretacije teksta. Nepismenost ne otežava toliko komunikaciju, ali mi mnogo smeta. Zato ponekad za sebe kažem da sam elitista - stvarno mi para uši kad je nečiji fond reči ograničen na 100 najosnovnijih, a ne mogu ni da gledam ne spojeno sa glagolom i slične kardinalne greške i, iskreno, takvih prijatelja i nemam.

Problem nije u deci. Problem je u sistemu. Od dece se traži da zaokruže a, b, c ili d, umesto da ponekad dobiju i esejsko pitanje. Od njih se ne traži da razmišljaju, već da reprodukuju već ‚‚sažvakano". Sve to stvara generacije idiota od kojih ne može ni da se očekuje visok nivo kulture izražavanja.