Šta radite kad ste (pre)srećni?

Obicno sam hiperaktivna, brzih refleksa, pokreta... Imam uzasno veliku energiju, i sve zivo izvrnem na salu, svaku situaciju vidim na neki lud karikiran nacin...uvucem i druge u salu, najcesce tako sto se salim na svoj nacin i sebe karikiram..ukratko, glumim majmuna. :happy: :yey: :jump:

jednom sam bio presrećan kad sam video da sam prošao jedan predmet u prvoj godini, a još bolje sam se osećao kad sam se istog trenutka našao licem u lice sa profesorkom u koju sam bio zaluđen (slatka poslovna riđokosa ahhh). A pošto sam bio zaboravio važan dokument za neku predaju istovremeno, bukvalno sam sjurio preko stepenica, osećao sam se kao da mogu salto da izvedem i poletim istovremeno, do kuće mi je trebalo 20tak minuta, i vratio sam se tačno na vreme.

Skacem, vristim, valjam se, derem se... ma, sva sam luda... :yey:

Hehe... E to treba videti. Skačem okolo, ludiram se, pevam, slušam pre-pre-preglasnu muziku... Ma kraće rečeno, glumim ludilo.
Obično "zarazim" ljude oko sebe.

Eh, kod mene je sve naopačke. Kad se najgore osećam , najbolje izgledam (u svakom smislu), i obrnuto.
Jako dugo nisam bila baš presrećna (čini mi se nikad), pa čak ni srećna. Zadovoljna nečim, da. Obično se tada primirim skroz, ućutim, povučem, kao duh sam. Ni sama ne razumem zašto je to tako, ali pretpostavljam da je to neki moj strah od toga da nešto ne pokvarim kad je već dobro.
Evo danas sam "kao" sva hepi, al prtz.
Samo najbliži uvek znaju da me "prepoznaju".
Ostali nisu bitni.

Plesem okolo. Obicno se trudim da to na vrijeme zaustavim, jer ljudi oko mene me cudno gledaju, a tesko im mogu objasniti zbog cega sam odjednom tako srecna, sta me obradovalo

plačem.

plačem.

Ovo se meni desava.I to su te suze radosnice.Posle toga se pogubim kao svi,al prva reakcija su suze i osmeh.
Nisam skoro bila presrecna...9 marta mi se posle te suze, da bi se posle pogubila

Pa ako sbog sreće plačete, šta tek radite kada ste tužne?

Spavam

Uživam u tom osećaju....

Radujem se, smijem se, salim se, pjevam i igram. Puna sam energije i znam taj osjecaj zadovoljstva prenijeti i na druge. Prema njima budem posebno pazljiva, mada sam i inace veoma pazljiva i obzirna. Prema suprugu znam biti posebno pazljiva i njezna u takvim periodima.

Ako je moja sreca izazvana nekim nevjerovatno lijepim umjetnicim djelom i osjecajem da sam upravo ugledala ili cula nesto savrseno znaju mi se oci ispuniti suzama radosnicama. Ovakvu reakciju izazivaju, u mom slucaju, samo prekrasna umjetnicka djela.

Plačem, ali uz smeh. I to samo kad sam izuzetno srećna.
A kad me nešto jako raduje - skačem (obavezno) kao dete, urlam, derem se (nekontrolisano i brzo pričam skoro bez daha), pocrvenim, histerično se smejem, pevam, tapšem, vrtim se u krug i gledam gore ako je neko lakši od mene podignem ga (dete) grlim sve prisutne ... ono baš pomahnitam i baš mi se vidi.