Ateizam iliti bezbožništvo
+5
f-lady
nexstosic
Callisto
Mima
Still_dreaming
9 posters
Zid :: Društvo :: Svakodnevni razgovori
Strana 1 od 1
Ateizam iliti bezbožništvo
Ateizam (bezbožništvo u doslovnom prevodu) je stanje nemanja teističkih verovanja, ili aktivno neverovanje u postojanje božanstava. Kroz istoriju se često pojavljuje i kao odrečan stav prema zvaničnoj religiji. Najčešće se vezuje za filozofske škole materijalizma, agnosticizma, empirizma ili racionalizma, ali nije nužno pravilo.
Termin se često primenjuje na one sa odsustvom vere u narodne bogove. To je bio slučaj s Anaksagorom, koji je smatrao da je verovatnije da je Sunce kamen nego bog. Otprilike u isto vreme, Buda je smatrao da je nepostojanost svih stvari inkompatibilna s postojanom, nepromenljivom prirodom koja se pripisuje božanskim bićima. Sokrat je bio optužen da ne veruje u državne bogove (čini se da je bio monoteist), Teodor Bezbožnik je bio proteran iz svog grada zbog neverovanja u bilo koje božanstvo, a Spinoza, čiji je bog u krajnjoj liniji bio identičan sa svetom, optužen je za panteizam. Panteisti su često bili svrstavani u istu grupu sa ateistima zbog „čudnovatosti“ njihovog pogleda na božansko.
S druge strane, postoji duga tradicija onih koji su verovali da religija počiva na sujeverju. Ova se tradicija proteže od Heraklita i Ksenofana, preko Meslijea, Fojerbaha i Marksa, do Frojda, koji je izvor religije nalazio u grupnoj neurozi. Meslije je izneo mišljenje da je religija sredstvo za kontrolisanje masa, a slična ideja implicitno je prisutna i u marksističkoj misli.
Nezavisno od ovih, emocijama nabijenih stanovišta, ostaje činjenica da filozofija materijalizma ne zahteva Boga, i da ta tradicija ima dugu istoriju i na Istoku i na Zapadu.
Ateistički stav prisutan je i u jednoj struji voluntarističke i egzistencijalističke filozofije koja polazi od Šopenhauera, i preko Ničea nas dovodi do Sartra. Neki nalaze elemente ateizma čak i kod Tiliha, koji je na Boga gledao kao na moć samog Bića, ali se njegovo učenje možda može posmatrati i kao blisko panteizmu. Skorašnja teologija smrti Boga polazi od filozofa iz ove grupe, naročito od Ničea.
Sidni Huk se zalagao za „ateizam otvorenog duha“, koji garantuje slobodu religijskog verovanja.
Nemačka rasprava o ateizmu, (Atheismusstreit) koja je na univerzitetu u Jeni vođena povodom Fihteovih gledišta, okončana je njegovim otpuštanjem s univerziteta.
Šta je to nagnalo čoveka da ne veruje?
Da li je ateizam realno razmišljanje ili samo odraz loših iskustava?
Šta mislite o ateistima?
Ili ste možda i sami ateista?
Termin se često primenjuje na one sa odsustvom vere u narodne bogove. To je bio slučaj s Anaksagorom, koji je smatrao da je verovatnije da je Sunce kamen nego bog. Otprilike u isto vreme, Buda je smatrao da je nepostojanost svih stvari inkompatibilna s postojanom, nepromenljivom prirodom koja se pripisuje božanskim bićima. Sokrat je bio optužen da ne veruje u državne bogove (čini se da je bio monoteist), Teodor Bezbožnik je bio proteran iz svog grada zbog neverovanja u bilo koje božanstvo, a Spinoza, čiji je bog u krajnjoj liniji bio identičan sa svetom, optužen je za panteizam. Panteisti su često bili svrstavani u istu grupu sa ateistima zbog „čudnovatosti“ njihovog pogleda na božansko.
S druge strane, postoji duga tradicija onih koji su verovali da religija počiva na sujeverju. Ova se tradicija proteže od Heraklita i Ksenofana, preko Meslijea, Fojerbaha i Marksa, do Frojda, koji je izvor religije nalazio u grupnoj neurozi. Meslije je izneo mišljenje da je religija sredstvo za kontrolisanje masa, a slična ideja implicitno je prisutna i u marksističkoj misli.
Nezavisno od ovih, emocijama nabijenih stanovišta, ostaje činjenica da filozofija materijalizma ne zahteva Boga, i da ta tradicija ima dugu istoriju i na Istoku i na Zapadu.
Ateistički stav prisutan je i u jednoj struji voluntarističke i egzistencijalističke filozofije koja polazi od Šopenhauera, i preko Ničea nas dovodi do Sartra. Neki nalaze elemente ateizma čak i kod Tiliha, koji je na Boga gledao kao na moć samog Bića, ali se njegovo učenje možda može posmatrati i kao blisko panteizmu. Skorašnja teologija smrti Boga polazi od filozofa iz ove grupe, naročito od Ničea.
Sidni Huk se zalagao za „ateizam otvorenog duha“, koji garantuje slobodu religijskog verovanja.
Nemačka rasprava o ateizmu, (Atheismusstreit) koja je na univerzitetu u Jeni vođena povodom Fihteovih gledišta, okončana je njegovim otpuštanjem s univerziteta.
Šta je to nagnalo čoveka da ne veruje?
Da li je ateizam realno razmišljanje ili samo odraz loših iskustava?
Šta mislite o ateistima?
Ili ste možda i sami ateista?
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: Ateizam iliti bezbožništvo
Za ateizam moze da se kaze da je surovi realizam. Covek zbog usamljenosti izmislja nesto svevisnje.
Ako bog postoji, mora da se igra kao malo dete.
Agnostik dize dva prsta :
Ako bog postoji, mora da se igra kao malo dete.
Agnostik dize dva prsta :
Mima- Odvažni član
- Broj poruka : 572
Datum upisa : 19.03.2010
Re: Ateizam iliti bezbožništvo
Ja sam mrtvi ateista. O ateistima mislim sve najbolje :
Da mi otac nije ateista...ja nikad ne bih izasla iz "vjerske kutije", tj. izvan tog nacina razmisljanja.
Ukratko, sve se moze objasniti (ili moci ce) i bez jos te jedne varijable. Nema potrebe uvoditi je. Doduse, puuuno puuuno realnih varijabli je potrebno za objasnjenje svega...ali je ljudima lakse objasniti sve sa tom jednom imaginarnom.
Da mi otac nije ateista...ja nikad ne bih izasla iz "vjerske kutije", tj. izvan tog nacina razmisljanja.
Ukratko, sve se moze objasniti (ili moci ce) i bez jos te jedne varijable. Nema potrebe uvoditi je. Doduse, puuuno puuuno realnih varijabli je potrebno za objasnjenje svega...ali je ljudima lakse objasniti sve sa tom jednom imaginarnom.
Callisto- Istraživač
- Broj poruka : 173
Datum upisa : 05.03.2010
Re: Ateizam iliti bezbožništvo
ja sebe smatram polu-polu. Verujem samo u Hrista i njegove muke na kojima je bio zbog ljudi, a u Boga verujem samo srcem i pameću (Bog ustvari predstavlja ispravan način razmišljanja i čistu savest, ništa uzvišeno, već ispravno, ali uvek poštujem Božije zapovesti - uz malo Dušanovog zakonika).
nexstosic- Član za primer
- Broj poruka : 1444
Godina : 36
Lokacija : Beograd, Vranje
Datum upisa : 05.02.2010
Re: Ateizam iliti bezbožništvo
Agnostik sam. Postujem, ne diram, ali nisam "into that" nesto previse.
Inace me veoma interesuje religija, ali sa neke druge strane.
Inace me veoma interesuje religija, ali sa neke druge strane.
f-lady- Odvažni član
- Broj poruka : 652
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 25.03.2010
Re: Ateizam iliti bezbožništvo
Ja bih sebe isto nazvala agnostikom. Iako želim vjerovati da postoji nešto veće od nas, znam da to čovjek za života ne može pojmiti.
A također me zanima religija, i vjera uopće... Većini ljudi je potrebno da vjeruju u nešto veće i snažnije od sebe.
A također me zanima religija, i vjera uopće... Većini ljudi je potrebno da vjeruju u nešto veće i snažnije od sebe.
polly88- Moderator
- Broj poruka : 6404
Godina : 36
Lokacija : across the universe
Datum upisa : 28.07.2010
Re: Ateizam iliti bezbožništvo
Čovek je postao ateista zato što je toliko religija ponuđeno i ljudima nije jasno za koju bi se najradije ‚‚odlučili"...
Ipak, definicija agnostika zvuči primamljivo. I ja želim da verujem da postoji nešto ‚‚više", jer ne bih voleo da postanem prah nakon svega i ništa više. Ipak, ljudi su uvek objašnjavali ono što ne razumeju preko bogova: tako su Grci vremenske pojave i mnogo štošta objašnjavali upravo preko svojih mnogobrojnih božanstava. Sada kada znamo kako priroda funkcioniše, ne trebaju nam bogovi. Ljudi nikada neće moći da prihvate da žive određen broj godina i zbog toga postoje religije.
Ateisti jesu, kao što neko reče gore, surovi realisti. Ja ne mogu da tvrdim da ne postoji ništa posle života i zato se ne bih potpuno svrstao u red ateista.
Ipak, definicija agnostika zvuči primamljivo. I ja želim da verujem da postoji nešto ‚‚više", jer ne bih voleo da postanem prah nakon svega i ništa više. Ipak, ljudi su uvek objašnjavali ono što ne razumeju preko bogova: tako su Grci vremenske pojave i mnogo štošta objašnjavali upravo preko svojih mnogobrojnih božanstava. Sada kada znamo kako priroda funkcioniše, ne trebaju nam bogovi. Ljudi nikada neće moći da prihvate da žive određen broj godina i zbog toga postoje religije.
Ateisti jesu, kao što neko reče gore, surovi realisti. Ja ne mogu da tvrdim da ne postoji ništa posle života i zato se ne bih potpuno svrstao u red ateista.
najukusnija je sirova misao
ThePoet- Moderator
- Broj poruka : 6720
Godina : 33
Datum upisa : 23.04.2012
Re: Ateizam iliti bezbožništvo
Ja sam svakako odgojena kao ateista i to sam sasvim sigurno bila dobar dio svog zivota. Sada nekada nisam sigurna i ne znam da li je to posljedica moje slabosti ili odraz stvarnog stanja stvari. U svakom slucaju nemam nista protiv ateizma.
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Re: Ateizam iliti bezbožništvo
Vidim da nam na ovom forumu ima dosta ateista. Zapravo, sebe bih svrstao u red pragmatičnih ateista/agnostika. Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da neke više sile nema, štaviše, ubeđen sam da NEŠTO postoji, ali da to nije Bog. Pre nekakva božanstvenost.
StephenKING- Novajlija
- Broj poruka : 33
Datum upisa : 21.06.2011
Zid :: Društvo :: Svakodnevni razgovori
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu