Kad kazaljke na satu prebrzo otkucavaju...

Marfijev zakon - sto vise radis vreme brze prolazi :
Ja se vracam u radno stanje :

Smatram da mi vreme uopste ne prolazi prebrzo. Mlada sam, sto se kaze: ceo zivot je predamnom. Za sve imam vremena. Naravno, starijim ljudima je drugacije jer stalno imaju neke obaveze.
Ako dobro organizujete svoj dan, nikada necete imati osecaj da ste nesto propustili. A i ako se desi da se nesto propusti, ako je sudjeno, doci ce ponovo.
Nikad mi nece biti jasni oni koji kazu "smaram se". Kako jedan mlad, perspektivan covek, pun zivota moze to da kaze? Znaci da on gubi vreme uzalud, da cak i ne radi ono sto voli da bi bio ispunjen.
Kada radimo ono sto volimo, okrenemo se i za cas padne mrak. Cini se kao da je jako brzo proslo. Ali, kada vidite sta ste uradili za prethodnih par sati, osecate se vrednim i mozete na miru da legnete u krevet i da zaspite. :

Nemam uopste osjecaj da mi vrijeme prebrzo prolazi. Do sada sam ostvarila neke svoje planove i time sam zadovoljna. Za sve ostalo sto zelim da ostvarim imam jos mnogo vremena pred sobom.

Ja ne mislim da mi je vrijeme u zivotu proslo a da nista nisam postigao. Zadovoljan sam time koliko sam postigao. Radim posao koji mi odgovara i solidno zaradjujem. Svim onim cim bih se volio baviti, a nije dio mog posla, bavim se u slobodno vrijeme.

Meni se katkada cini da sam u zivotu postigla mnogo, a nekada da sam mogla da postignem i vise. Mislim da je to pomalo i uticaj mojih roditelja na mene, jer su oni uvijek smatrali da moze vise i bolje. Mislim da je takav stav los jer ne uzivas u postignutom i moze te dovesti do depresije. A steta je sto je tako, jer sam sigurna da svoje najbolje rezultate postizem kada ne razmisljam o postignutom, nego samo uzivam u poslu koji radim.

I da - nekada mi se zaista cini da je dan prekratak da bi se ostvarilo sve sto zelim.

Vrijeme definitivno brzo prolazi da jedva stignemo uzivati u zivotu.

Kako sam starija sve brze otkucavaju...Mislim da su ubrzale posle moje 35 godine...i, treba uzivati u svakom minutu.

Ne mogu da kazem da sam bas u svakom trenutku uzivala...bilo je dana...no, necu da se secam njih.

Sa svojih 42 godina, uspela sam za toliko a, to je a imam zdravu porodicu. Ipsred sebe uspesnu decu, i naravno uspesnog muza

I, svima sam ja njima dobra zaledjina, i super podrska, i nije mi zao, jer moj zivotni cilj je oduvek bio da imam ovo sto imam.

Mislim da cu za par meseci se maximalno posvetiti sebi...

Nadam se da nije kasno...jer neki u mojih godina tek su u prvi razred...i, ja sam sa uzivanjem isla tri puta u prvi razred

A.sa cu u 'banju'...bez dece, i brige oko njih...

Još sam premlada i još je dosta toga ispred mene, ali za sada sam dosta toga postigla i zadovoljna sam. Nadam se da ću za nekoliko godina, kada se budem osvrtala, moći reći kako sam bila uspješna u ovim godinama i da nisam propustila neke prilike. No, ponekad mi se dan stvarno čini prekratak za sve ono što želim napraviti. Previše je planova, a premalo vremena. Kada ipak sve stignem, vidim da i nije bilo tako strašno pa sam opet zadovoljna. Sve činim u nekim malim koracima, ali tako da se na kraju vidi rezultat. Nikad nemam neke ogromne planove i ne stavljam pred sebe nemoguće ciljeve.