Kakvi ste kao neprijatelj?

Iskrena da budem, ne smatram sebe za nekom "opakom" osobom koja bi se svetila ili "prolivala" krv. Doduse, nikada nisam bila u situaciji da kazem: "E, on/ona je moj neprijatelj." Niti ja zelim to nekome da budem. Jednostavno, neko mi je simpatican neko ne, i to je to. Ali, ako me neko direktno napadne, uzvracam verbalno i na tome se zavrsi. Daljeg kontakta nema.

Catwoman ::Iskrena da budem, ne smatram sebe za nekom "opakom" osobom koja bi se svetila ili "prolivala" krv. Doduse, nikada nisam bila u situaciji da kazem: "E, on/ona je moj neprijatelj." Niti ja zelim to nekome da budem. Jednostavno, neko mi je simpatican neko ne, i to je to. Ali, ako me neko direktno napadne, uzvracam verbalno i na tome se zavrsi. Daljeg kontakta nema.

slozicu se u potpunosti sa ovim...

uh, koliko znam, nemam neprijatelje. Mogu baš da budem svađalica, ali volim da rešavam sve mirnim putem.
Osoba koja mi se zameri od mene može svašta da očekuje, jer tako volim da zaplašim da zaboravi zašto mi se neko zamerio, prođe neko vreme i zaboravi se posle na to.

Ono što sam davno skontala je da je bolje odmah staviti do znanja da nisi blećak i da se s tobom ne moze svakako, nego se kasnije s nekim klat- kad se taj već usudio da pređe granicu.
Oprezna sam, i ne dam da mi iko gazi po prstima.

S druge strane, ne volim sukobe. To me smara, pogotovo ako je razlog sukoba nebitan u zivotu. Ko sto bi se reklo: "ni iz džepa, ni u džep".
Ne volim kad vidim da se neko stalno svađa, da jezika...
Odgojena sam u fazonu da je jezikanje loša stvar, a ne za pohvale.

Ako moram nekog postaviti na njegovo mjesto, to će biti urađeno s malo riječi, ali inteligentno i efektno. (druga je stvar što u sebi planem ko vatromet).

Nemam neprijatelja.Niti okoga dozivljavam kao neprijatelja.Ako mi nesto zasmeta kod poznanika...umem da zacutim neko vreme, da bi kasnije strogo direktno rekla sta mi smeta, bez vredjanja.
Secam se jedne raspavke sa jednom komsinicom.Njapre sam joj cutala par godina, zatim joj skuvala kafu i uz kaficu rekla sve.Sad je sramota od mene.Savija glavu kad me vidi.Ni pre tog razgovora, nisam je dozivljavala kao neprijatelja, vec kao zaludnu zenicu, koja sebi previse dozvoljava.Pocev od mesanja u porodicu, do pokusaja da pravda casove mojim klincima.
Inace, javim joj se uvek, popricam sa njom, samo ne pijemo kafu vise.

Mislim da ljudi koji dozivljavaju neke ljude kao neprijatelje, lose se osecaju, cak i ako nesto vracaju, isto se lose osecaju.Ja sam za druzenje, koje moze iz prisnog prerasti u povrsno..

Tesko prastam ako smatram da je neko bio prema meni nepravedan. Cesto ocutim, ali se u sebi jedem. Nekada se pocnem boriti za svoja prava i pravdu i budem gruba prema drugima da bih ih sprecila da oni mene vrijedjaju. Nekada mrzim iz dna duse i proklinjem u sebi ljude koji su me duboko povrijedili, preklinjuci Boga da im oduzme ono sto im je najvaznije kao kaznu. Cudno je kako se to sve nekada cini toliko vaznim, da ne vidis nista osim svoje strasti, ljubavi i mrznje, a onda shvatis kako je to sve uzaludno...

Moja jedna poznanica je toliko isla daleko sa mrznjom onih ljudi koji su je svesno povredili..klela ih, palila im neke svece...Ovo je 21. vek i meni je van pameti njena zloba, jer nekome paliti svece, zeleti mu zlo porodici, a pre toga biti prisan je tuga za nju.Priznajem da jaka rec moze, zla rec.. svakoga od nas emotivno poljulja, ali nikako da se nesto uradi kao sto je ova zenica radila.Klela je, palila svece, decu spominjala.
Nazalost sve se to njoj vratilo, razbolela se i sad se kaje u kolicima.Svoje zdrastveno stanje povezuje iskljucivo sa svojim ne ljudskim ponasanjem prema njenom neprijatelju.Nikako ne moze sebi da oprosti to sto je radila. Ponekad svratim kod nje,relativno mlada zena, nepokretna, majka brine o njoj. Mislim da je i majka dosta doprinela da ona bude tolko zla u to vreme.

p.s. Negde sam procitala i zapamtila ovo:

"Autobus je pun, svako od putnika nas moze nagaziti, gurnuti, namerno ili ne, nije vazno, nemoj da vracas, nemoj da gazis, skloni se, ako se izvine, prihvati i nastavi dalje.Ustani digni glavu i napred'!

Nemam neprijatelje i ponosan sam na to ! Postoje osobe cije mi prisustvo smeta i takve osobe drzim na distanci. Ne zelim i nemam potrebe da se zamerim bilo kome. Nikada ne bih uradio nekome nesto sto ne bih zeleo da se dogodi meni. Uvek polazim prvo od sebe.

Samo da dodam... Umem da budem veoma nezgodan kada mi se neko baš mnogo zameri. Retka pojava u mom slučaju, ali se desilo.

Generalno bih rekla da kao neprijatelj mogu biti nezgodna. Ako se moji interesi kose sa necijim i ja sam nadmocna, a taj drugi je bezobrazan, iskoristicu svoje nadmocstvo da porazim tu osobu. Ako se prijateljstvo pretvori u trajno sukobljavanje i nesporazume, prekinucu druzenje. Bolje biti sam nego se druziti sa bilo kim!

Nemam neprijatelje, tu su samo osobe koje više ne postoje.. Nemam potrebu za osvetom i kada se posvađam sa nekim, ako postoji šansa da se pomirimo, pokušam da na neki način ostanem u kontaktu sa tom osobom pa, vreme će rešiti ostalo.. A ako ne postoji, ako je taj neko uradio nešto jako loše, bilo meni bilo nekoj meni dragoj osobi, taj neko za mene više ne postoji, i to je to.. Ne svađam se, ne raspravljam, samo "ćao" i toliko.. Možda taj neko mene vidi kao neprijatelja, ja samo kao osobu koja je apsolutno nebitna u mom životu sa kojom ne želim nikakvu dodirnu tačku.

Nemam neprijatelje, tu su samo osobe koje više ne postoje..

Potpis!

Meni je reč neprijatelj strana.Stavim tačku na neke ljude i tako je oduvek.Pre toga im bukvalno saopštim i ćao!

Pa, kakvi ste kao neprijatelj?

Nikakva, nisam nikome neprijatelj.

Šta osoba koja Vam se zamerila može da očekuje?

Ne znam, neka vidi sama sa sobom.

Jeste li osvetoljubivi?

Nimalo. Svako požanje, onako kako poseje.

Da li Vam, pak, smeta kada je neko prema Vama takav? Šta u Vama budi takve osećaje?

Naravno da smeta. Budi u meni nelagodnost, jer nema razloga da ja prema nekome budem neprijateljski raspoložena, recipročno tome, ni drugi ne bi trebalo da imaju taj stav prema meni. Na svu sreću, postavim ja ljude brzo na mesto.

Prolivate li krv na bojnom polju ili više volite da vodite "hladne ratove"?

Ako treba da se vodi rat i došlo je do toga, nikad mojom inicijacijom, hladan, ledeni, uvek.

Jedna od mojih osobina je da umem da slušam. I izrečeno i neizrečeno. Sve se to pročita u očima. Ako su u pitanju ljudi koje veoma dobro poznajem i ako dođemo u situaciju da ‚‚zaratimo'', ja neću uraditi ništa, ako ni druga strana ne uradi ništa - raziđimo se kao ljudi i to je to. Ali neću ni odavati tajne, makar moje bile otkrivene. Na niske udarce ne reagujem, što je, verujem, najveća kazna onome ko je očajnički pokušao da izazove reakciju. Vraćam sve u 4 oka. Osvetoljubiv sam kad sam napadnut. Tada jednostavno pogađam najslabije tačke i u stanju sam da gledam osobu kako plače i kida se, ali ja neću stati dok ne kažem sve (to mi se desilo dva puta - jednom sa mojom sestrom koja je uplakana krenula da me zagrli, pa sam je uhvatio za ruke i hladno rekao da nisam završio. Nakon toga je sve nekako bilo u redu, dok u drugoj takvoj situaciji sa drugom osobom nije). Sve je to zato što sam veoma dobar posmatrač, što mi se nebrojeno puta potvrdilo. To što sam uočio ne može nikome naškoditi dok mi se ne zameri. U suprotnom, znaću gde da ciljam.

Smeta mi kad je neko neprijateljski nastrojen, bez obzira na sve moje pokušaje da budem ljubazan. I inače sam uvek takav sa svima. Bivši cimer je bio takav, pa sam u početku samo izostavio ljubaznost, a samim tim i poštovanje prema njemu. Pošto je bio sve bahatiji i bahatiji, u jednom trenutku sam morao eksplodirati (inače, do prvog pucanja imam veeeeooooma dug fitilj - kasnije je sve kraći i kraći) i to nije bilo nimalo prijatno za čuti. Ni sam više ne znam šta sam mu sve rekao, zamerio i prigovorio, ali znam da nije spavao nedelju dana u stanu posle toga. Nakon toga smo nastavili normalnu komunikaciju, on se u nekoliko stvari popravio, ali je ostao i dalje bahat i egocentričan. Od tada mi nije bilo teško da mu svaki dan odmah prigovorim za svaku grešku. Ljubazno, ali bezobzirno, baš kao što se i sam ponaša.

Nemam neprijatelje - postoje samo osobe s kojima sam se zamerio, što je veoma slično, ali posle toga nismo nastavili da se ganjamo. Recimo da sam na ove tri osobe u tim trenucima gledao kao na neprijatelje. Sa sestrom od strica sam, naravno, u super odnosima, jer smo sve izgladili razgovorom. I posle nekog vremena kao da ništa nije bilo. Sa druge dve osobe jednostavno nisam u kontaktu, a ne smatram ih neprijateljima, nego ih jednostavno ne smatram prijateljima, pa nema ni potrebe.

Mislim da nikad ne bih imao živaca da igram neku igru da bih se osvetio nekome - to mi je gubljenje vremena. Ako ne možeš da doneseš dobro, nemoj ni zlo donositi. Ali ako moram da se branim, jezik može i da se razveže, nema problema. Ali samo u četiri oka.

kada budem imao jednog onda ću imati o čemu da pišem ovde. za sada mogu samo da pretpostavljam kakav sam kao takav. Obično povezujem sa tim bes, ogorčenost... Mogu da prećutim jednom, drugi put kreće haos.