Prijateljstva iz interesa

ni po koju cenu se ne bih družio sa bilo kim kome je stalo samo do koristi. Takve osobe se uvek otkriju u pravom svetlu i nisu poželjne. Ljudi apsolutno ne cene više ljude kao ljude, već kao sredstva za ostvarivanje svojih ciljeva. Jednom sam, dok sam čekao prevoz čuo razgovor cure i dečka (možda stariji od mene za najviše 4-5godina). Ona mu je ladno rekla: "E, imaš li 300 evra da mi daš?" Da sam bio na njegovom mestu, iz momenta bih je katapultirao na suprotnu stranu bulevara.

Evo ja na primer. Imam najboljeg druga i stalno ga iskoriscavam, a on to nema pojma. Kaze mi da nisam sposobna za tako nesto. Ja njemu kazem kad ga iskoristim, a on ne vidi. Sva sreca pa nije ovde da procita...

ah Keti Kiti. ti si baš kvarna nešto u poslednje vreme. :
šaljivdžijko mali što si kvarna. uhhhh, mjau.

Vratite se temi. Al' kada vec moram da ostavim post, ako je neko od vas dvoje raspolozen da nam opise ta mala bezazlena iskoristavanja nasih prijatelja? :

Salu na stranu. Takvi ljudi mi nece nikada biti jasni. Ne razumem, kakav je to interes? Sta, kao, placa mi pice, vozi me u dobrim kolima? Sta... To se ne moze nazvati prijateljstvom jer osoba samo zeli da bude vidjena u necijem drustvu, da se kaze da je faca. Medjutim, takvi ljudi i ne primecuju da gube vreme na gluposti. Takvo prijateljstvo nikome nije dobro donelo i kad tad se zavrsi dramaticno.
Hvala Bogu, nikada nisam bila i necu da budem takva. I bas zbog toga mislim da mi je Bog podario onakve prijatelje kakve zasluzujem-postene.

Pa i to je neki vid sponzorstva... Sve ti je to, draga moja, sponzorstvo. Zasto se druze iz interesa ako ne zele nesto da dobiju?
Najprostiji primer iskoriscavanja: Imala sam druga u srednjoj koji se nije druzio nista nesto posebno sa mnom, ali kada je trebalo da se pokazuje nesto, da se prepisuje, onda sam mu "najbolja drugarica". Ne kazem da ne treba pomoci ljudima, ali me je ponekad to nerviralo sto se vidi da izvestaceno prica, ulizuje se bukvalno samo da bi mu neko drugi zavrsio posao.

Citav zivot trazim osobu koja ce mi bezuslovno drzati ledja i kad nisam sasvim u pravu. Koja ce stati uz mene bez da je molim, jer ce smatrati to ispravnim. Kad tu potrebu osjetim kod drugih, odlucim da im je pruzim. Nazalost, to neki ljudi osjete i u potpunosti iskoriste. Banalan primjer je ovdje na netu, ima osoba koje se nazivaju mojim prijateljima, privatno brane svaki moj stav, podrzavaju me i kad zatreba tek onako usput "hajde me ondje podrzi". No, kad se ista rasprava koju smo vodili na private povede javno, oni su prvi koji ce me napasti. No, zato su prethodno iskoristili i bili podrzani kad je trebalo.

Nekad znam biti vrlo bezobrazna kad to prepoznam kod nekog. Ne javljas se, ne pitas kako sam, ne pozivas nigdje, ali uvijek si tu kad ti nesto zatreba, da redovno podsjetis kako si ti ustvari dobar prijatelj koji nije imao vremena zadnjih par mjeseci da te upita za zdravlje, ali sad eto ima. Naravno, ne prodje ni 10 minuta, saznas pravi razlog zasto ti se odjednom obraca: Ili da i njega u necem podrzis, ili da mu posudis kakvu knjigu za faks ili nesto drugo. sad vec znam ko su ti, pa im onako drsko odmah poslije njihovg "Cao, kako si, sta ima?" odgovorim "Cao, evo zivi se. Sta si trebao?"

U takvoj situaciji treba biti svjestan da ti takva osoba nije prijatelj!Ti njoj nisi potreban kao prijatelj,a ako imas i malo mozga i ponosa nije ni ona tebi!Nazalost ima ljudi koji zarad tog `prijateljstva` bi bili neko ko bi dopustao da ga iskoriscavaju i prave budalu od njega.Ja licno bih radije bila sama nego da...
Treba pomoci,naravno,kome god treba pomoc,ali ne po cijenu toga da sluzis kao otirac.

Znalo mi se desavati da uvijek ja budem ta koja trosi vise para na provod od jedne drugarice. Dok bih mislila da je to zbog toga sto sam imala vise para nekako sam i gutala, ali kada se situacija promijenila, a ona i dalje ocekivala da ja placam samo sam je otkacila. Ja sam joj se donekle revansirala tim sto sam nekoliko puta izasla sa njom samo zato sto nisam imala drugo drustvo, a onda se i u potpunosti prestala druziti sa njom.

Slicno, mada na neki nacin razlicito, iskustvo sam imala sa drugaricom kojoj sam cesto cuvala sina dok je ona radila. Kasnije je prorijedila nase susrete kada su joj stigli neki prijatelji iz mladjih dana, pa sam shvatila da mi nikada nije ni bila iskren prijatelj, nego joj je samo trebala dadilja.

Nažalost život je takav.Ratko ko nema loše iskustvo i osećaj gorčine u ustima, jer je nekome verovao, no taj neko je bio samo tu dok ima interesa.
Mnoge ljude sam doživljavala kao prijatelje i to je uvek trajalo dok sam im trebala.
Skoro sam se razočarala u jednu ženicu, nisam je doživljavala kao nekog prijatelja, jer za toliko sam iskusna da prijatelj može biti samo jedan, koji je bezuslovni,al jesam je doživljavala kao dobru drugaricu.
Par godina je mlađa od mene, ali ima male klince.Znamo se nekih dvadesetak godina i često smo umele da popijemo kafu zajedno, zasednemo negde i bukvalno odmaramo od svega i svih oko nas.
Zna ona koliko sam ja odgovorna oko dece i pitala me da joj ponekad pripazim klince dok dođe s posla.
Rado sam prihvatila i bukvalno uživala sa klincima.
Svaki dan sam ih čuvala po par sati. Kad mi je ponudila novac, uvredila sam se, jer ja obožavam Mašu i Mišu (blizanci).
Sinoć sam ih srela. Obradovala se, jer ih dugo nisam videla, obrdadovala se i njihovoj majci. Deca su mi prišla, pozdravila se, a ona ne.
Pitala me kako sam i zašto šetam kuče umesto unučeta.
Zanemela sam na momenat i rekla joj da nemam unuče još uvek,a Mrvica je Sandricina i ja jako volim tu kucu.
Pogledala me sa neke meni nepoznate visine i rekla mi da nije očekivala od mene da ću ikada šetati "džukelu" napolju.
Deca su je opomenula, no ona ih cimnula i naredničkim tonom im rekla da ulaze u auto i čekaju je.
Nasmejala sam se kiselo i rekla joj da to nije džukela i zamolila je da se skloni da ja prođem.

Dok sam bila napolju,a bila sam nekih dva sata, setila sam se svega, pa čak i onoga kad sam joj pomagala da se pakuje kad se selila.
Kad se odselila u početku viđale smo se često, posle je to ređe bilo, ali često smo se čule telefonom. Svaki njen problem je bio i moj.Dok moj je bio samo moj, čak nisam ni iznosila neke ssvoje problemčiće, jer imam ja moju Žaklinu, koja je meni sve,a i ja njoj.Ova ženica je bila sama u novoj sredini,znala je mene i zaista kad se dodselila u kraju obradovala se, kao i ja.

No, ja sam njoj samo trebala i bila uvek tu skoro za sve.

Da, svi smo nekad imali nekog prijatelja koji se sa nama družio iz koristi. Nekad su to krupne stvari, ali obično su male stvari i usluge koje retko ko vidi u takvom svetlu u tom trenutku. U početku bivaju zahvaljivanja dok ne prerastu u očekivanja i nešto podrazumevano, obavezno. Najgore u svemu tome je što ljudi nemaju bar samopoštovanja ili bi bar lepo rekli šta im treba, zbog čega se vrzmaju, pa možda bi i našli neki zajednički jezik. Usluga za uslugu, i to je nekad ok, kao što već reče neko gore. Nisam nikad izigravao žrtvu u takvim prijateljstvima jer čim počnem nešto da trpim znači da nešto ne funkcioniše. Sve to se može raspraviti ukoliko druga strana želi, ukoliko ne želi, što je češći slučaj,  sve je jasno...mada, i sve to, ima svoju cenu ali i dobitak. Živimo u doba trivijalnosti, oportunizma, i takve stvari će se stalno događati. Ipak, ako neko sve to vidi i nema snage da se suoči sa celom situacijom nije mi onda samo problem do te osobe koja se druži iz interesa.