Očekivanja

Posto se obicno moja razmisljanja razilaze od razmisljanja vecine, kad naidjem na osobu slicnih shvatanja, lako se sprijateljimo, osmjehnem joj se i nekako "kliknemo". Sad neki kriterij, pa mora biti dakle slicna po karakteru, nikako neozbiljna, da uvijek zeli da je u centru paznje, jer takve ne trpim i nikad ne mogu biti prijatelj sa takvom osobom.

naravno, osoba koja želi da mi bude prijatelj mora da ima poštovanje, razumevanje (barem za ozbiljne stvari, zato što većina nije u stanju dosta stvari da shvati kod mene), treba da ima svoj ponos, moral i dostojanstvo (inteligencija to podrazumeva, ali i obrnuto). Za uzvrat uvek dobije prijateljstvo u pravom smislu od mene. (i naravno, sve vezano za prijateljstvo)

nexstosic ::naravno, osoba koja želi da mi bude prijatelj mora da ima poštovanje, razumevanje (barem za ozbiljne stvari, zato što većina nije u stanju dosta stvari da shvati kod mene), treba da ima svoj ponos, moral i dostojanstvo (inteligencija to podrazumeva, ali i obrnuto). Za uzvrat uvek dobije prijateljstvo u pravom smislu od mene. (i naravno, sve vezano za prijateljstvo)

Dobro, nex... Ali, kada potenciras toliko inteligenciju kod svog prijatelja, onda bi bilo realno da i on to isto potrazuje od tebe, zar ne?
A ako zelis da imas prijatelja uz sebe, moras i ti da se potrudis da se njemu priblizis, a ne samo da ocekujes od njega da je uz tebe u svakom mogucem trenutku. Prijateljstvo je uzimanje-davanje...

Nemam nikakav "kalup" u koji se neko treba uklopiti da bi bio moj prijatelj. Osoba samo treba biti prijatna, da ima razumevanje, spontana, posebna na neki svoj nacin, neko ko ume da te nasmeje ali i utesi, ko ume da saslusa i ko zeli da isprica... Naravno da jedna osoba ne moze imati sve ove osobine, ali lepota druzenja i prijateljstva je upravo u tome, imati sto vise prijatelja razlicitih osobina. Vedre i prijatne osobe su uvek na vrhu moje liste prijatelja.

Od prijatelja očekujem iskrenost u svakom trenutku, iskrenost praćenu pogledom koji kaže da mi je prijatelj iako ima primedbu. Očekujem nepromenljivost u ophođenju prema meni (kao i u ljubavi). Očekujem da ima poverenja u mene ako ja već imam u njega. Ali, ne očekujem da stalno bude tu, očekujem samo razumevanje i podršku u trenucima kad može da je pruži. Moj prijatelj treba da bude pouzdan i kad mi nešto kaže da će uraditi onda to i uradi. Pravi prijatelj ne bi smeo da sumnja u mene i bude nepoverljiv.

Nemam nikakav "kalup" koji se moji prijatelji moraju uklopiti...
U prijateljstvu sam prije svega trazila iskrenost i razumijevanje...spremnost da se pruzi onoliko koliko se i dobija...

Prijatelje biram onako kako mi se svide... Naravno, u pocetku sam rezervisana i ne ulazim u dublju pricu. Iz nekoliko recenica se sasvim moze primetiti kakva je osoba sa kojom razgovaram, njena razmisljanja... Ukoliko primetim da mozemo normalno da komuniciramo, imacu i dalje kontakt. E, tada sledi dalje ocenjivanje. Da li ta osoba odgovara meni kao covek ili ne...

Jeste,imam kalup, nosim spisak u dzepu, i kad upoznam nekoga izvadim i kazem "Cek' samo sekund, da provjerim"...
Ne znam, nekako samo postanemo prijatelji,imam dosta povjerenja(previse), a koga zavolim ne vidim nikakvu losu stranu, a kad vidim, jednostavno se razocaram...Nekako se desi samo od sebe, kao kad vidim svidja li mi se neko ili ne... a onda se razvija i postane savrseno

Osoba slicnih shvatanja,i ciljeva...Sa velikom dozom iskrenosti i razumijevanja...Takva osoba se moze nazvati prijateljem."danas nema pravog prijatelja" - to je previse glupa recenica.........

Nemam kalup,jednostavno se tako desi.Naravno da mora postojati bar neki osnov za pocetak prijteljstva,neke zajednicke teme npr.Vremenom postaje ozbiljnije.Shvatis da ti osoba znaci,da se podudarate u nekim presudnim stvarima za `prijateljstvo`.Naci nekog kome mozes da se povjeris,i da imas povjerebja u njega jako je rijetko!Naravno,svi imamo mane,niko nije savrsen.Pravo prijateljstvo zahtjeva da te mane zaobidjemo i budemo srecni dobrim odlikama.
`Po vrlinama nas ocenjuju samo nasi prijatelji,a nasi neprijateljii nas ocenjuju samo po nasim manama`- Ducic.

Ja uglavnom sklapam prijateljstva sa ljudima koji mi se cine jednostavni, iskreni, sa kojima imam zajednickih interesovanja. Ne volim pretvorne, prepotentne i nepouzdane osobe, kao ni one koje su tu samo ako im treba neka usluga.

Desavalo se da se razocaram u prijatelja - dakle, ili sam nekada nekoga pogresno procijenila, ili su nas zivotni putevi nekada odnijeli na razlicite strane.

Osoba koja jeste i koja moze da bude moj prijatelj mora prvenstveno da bude dobar covjek.Ne postoji kalup,moji drugovi iz razlicitih zivotnih sfera se uglavnom razlikuju po karakteru,ali svi u osnovi imaju isto.

Opet,odnosi sa ljudima za koje smatram da su izuzetno dobrocudni ali ako nemamo slican karakter ili se na neki nacin ne dopunjavamo uglavnom ostaju na poznanstvu.

Vec polako razlicita sudbina svakog od nas nas razdvaja,ali sam sigurna da i posle dugo vremena ne druzenja sa nekim cu bit tu za njega ma sta god trebalo ako je ono sto smo nekad imali vrijedjelo.

Imam jednog prijatelja, koja je uvek tu.
Sad na osnovu Nje, ja ne mogu od ostalih ljudi očekivati to sve što dobijam od Nje.
Kad sam bila klinka, ona je isto bila tu, bili su i drugi, al ona je posebna i oduvek je tu, postala je deo mene, deo moje porodice.
To sam isto i ja njoj.
Dešavalo nam se da povredimo jedna drugu, jer smo i surovo iskrene jedna prema drugoj.
Tako je i tačka.
Neko je spomenuo neki "kalup" ne mogu tek tako da nazovem moju Ž, jer onda sam i ja taj kalup
Od ostalih drugara, očekujem iskrenost, pravičnost, razumevanje i to je to

Ne razmišljam uopšte više o tome može li neko da mi bude prijatelj ili ne. Naravno, neću sad suviše zalaziti u trivijalnosti - neke stvari se podrazumevaju. Kad sam bio mlađi više sam kontrolisao sve to i imao neka idealizovanja i očeklvanja ali vremenom se to smanjilo. Jednostavno je, uspostaviš kontakt sa nekom osobom i ukoliko nema trzavica u vašem odnosu i ukoliko se dobro slažete, ne razumem što bi neke druge stvari bile bitne za vaše druženje ili za održavanja kontakta? Ta osoba živi neki svoj život, ti živiš neki svoj, i ako već postoje neke nepremostive razlike između tih života, već na samom početku, vi se nećete razumeti. Bilo bi pomalo paranoično ako bi bilo ko od nas mislio da će neko drugi uraditi ne znam šta samo da bi se družio sa nama. Sve ostalo je pomalo filozofija. Ukoliko je neko dobar čovek za moja razmišljanja, ne znači da je dobar prema svima jer ko to određuje o lestvici dobrote svakog čoveka u svakodnevnom životu. Gledam spram svog života. Ako neko ima diplomu i razumem se sa tom osobom jer se uklapa u moja razmišljanja ne znači da je automatski inteligentna osoba u pitanju jer možda nisam ni ja inteligentan. Gledam spram svog života. Jedina stvar koju očekujem od potencijalnog prijatelja jeste poklapanje humora i da imamo zajedničkih tema, odnosno, interesovanja.

Uh, i nemam neka očekivanja, jer da ih imam nikada ni sa kim ne bih mogla ni par reči da razmenim budući da se dosta razlikujem od svoje okoline od pelena. Volela bih iskreno da sretnem ljude, osobu sebi sličnu, ali to je jako teško. Nije nemoguće, dešavalo se, ali nekako su mi ti ljudi iskliznuli. Opet možda je većim delom do mene jer imam zaista specifičnu ličnost. Koju mrzim.
Najbitnija mi je ipak odanost i neko kakvo takvo razumevanje. Poželjno je da osoba ima slična interesovanja. Ali ako uspe da dopre do mene svojom zainteresovanošću i svojim nestrahom od moje ličnosti - skidam kapu. Takvu bih osobu cenila do smrti i učinila bih sve da ne ode nikada. Mnogo sam inače zatvorena, ovako delujem super opuštena i to, ali do mene se jako teško dolazi. Niko to nije uspeo. Žao mi je što je tako.