Kad zbog veze zaboravimo na prijatelje

Vecina mojih prijatelja su suprotnog pola, pa to nekad pravi problem mojim momcima, jer cesto znaju smatrati kako sam prebliska sa tim prijateljima. Zato, ako mi je do veze stalo nekad se u tom periodu malo udaljim od prijatelja. Mada, kod mene je cesci slucaj da momka stavljam u drugi plan, poslije prijatelja. Samo mi se jednom desilo obrnuto, udaljila sam se ne samo od prijatelja, vec i od porodice i to jos sebi ne mogu oprostiti

ne, kad imate partnera, on mora da vam je kao prijatelj, i da prihvati da imate i drugih prijatelja i da treba i njima posvetiti malo pažnje. Meni se desilo jednom, mislio sam da ću lepo da se družim sa jednom curom, našla dečka, ja je pozovem da pitam kako je, ona ič neće odgovori. Posle sam je našao na fbu i oterao je u 33...., i tako je zaplašio da mislim da neće više da me kontaktira, pa neka se nosi opet u toliko u koliko sam je i oterao. I izbrisao sam joj broj. Jeste smo bili "cyber poznanici", i videli se samo jedanput, ali ovako nešto ne podnosim.
Ja imam određene i super drugare, a pošto su sa faxa (jedan s mog, drugi sa drugog), često se i viđamo, super se družimo i stalno razgovaramo o raznim temama.
Da ne pominjem najbolju drugaricu kojoj više posvećujem vreme, i drago mi je zbog toga, jer volim da je čuvam i pazim kao ljubimicu (što i jeste). Naravno, više se brinem o drugarici, jer je naravno nežnija, a koliko znam devojkama je potrebna pažnja, što mi nikad nije predstavljalo problem.

Veoma ružno, a sve više zastupljeno upravo to zaboravljanje prijatelja kada se stupi u vezu.
Ja se zbog veze nikada ne bih odrekla prijatelja jer mi to zvuči apsurdno. Činjenica je da veza između dvoje ljudi lako može da se prekine. U većini slučajeve devojke gotovo zahtevaju od momaka da više vremena posvete njima, pa samim tim da se sve manje i manje druže sa prijateljima. Tada dolazi do jaza među prijateljima, naravno da nakon svega, nemaš prijatelja onako kako si ga imao ranije.
Meni je mnogo važnije zadržati prijatelje nego ih izgubiti zbog neke prolazne veze. Tako da uvek prednost dajem upravo onima koji su uz mene već dugo vremena, koji me podržavaju, teše i uveseljavaju, a to su prijatelji.

Mozda ce mi se misljenje promijeniti, ali prijatelji su mi daleko vazniji, vecina ce trajati do kraja zivota a partner do prve prilike.Kad je prijateljstvo u pitanju svi rade zajedno jedni za druge a u vezi mi sve izgleda sebicno, za sebe a ako nekoga zaboli...Pa sta, uzgredna steta...Jos ne mogu da se sjetim da me je on tjesio jer me je prijatelj izdao, ali suprotno..Milion puta.I nikad,NIKAD ih nisam zapostavila zbog nekoga ko za mjesec dana ionako najvjerovatnije nece biti dio mog zivota, i uvijek bih kad bih morala da biram izmedju prijatelja i partnera, odabrala prijatelja.Osim ako bi on bio taj ko je postavio uslov.Ako mi nisi prijatelj dok sam sa njim, bices kad sam bez njega?Malo sjutra.

Koliko vidim, uglavnom se vi slazemo. Po prirodi sam druzeljubiva i oko sebe imam puno ljudi koji me podrzavaju i uvek su tu za mene...
Zaista mi se nikad nije desilo da, kad ima decka, zapostavim drustvo. Uvek je bio dogovor i oko izlazaka i oko svega kad, kako i s kim. Ni jednog trenutka nisam zapostavila svoje prijatelje.
Mada, ja sam bila zapostavljena zbog tamo nekog decka. Mada, nisam se ljutila. Svi smo razliciti i svi dozivljavamo to na svoj nacin. Evo, i danas ta devojka samo sa njim izlazi, cak se nikome vise i ne javlja... Njen problem...
Sto se mene tice, kao sto kaze Nymphadora, nekako uvek dajem prednost prijateljima (sada, u ovoj situaciji kad sam mlada i kad su mi prijatelji sve). Kada ostarim i udam se, naravno da ce se to malo promeniti, ipak je porodica na prvom mestu, ali za sada, uvek mi je bilo lepo, jer sam uspela da zadrzim prijatelje, a decka... Pa, malo sam ih izmenjala u medjuvremenu...

Pravi prijatelji se nikad ne zaboravljaju... Koliko god voleo i koliko god bila duga veza, za prijatelje se uvek nađe vremena. A skoro svi moji prijatelji su u dužoj vezi i društvo je sa faxa, pa se nalazimo svi zajedno često, kad uspemo da se uklopimo. Sreća pa smo u istoj situaciji i razumemo jedni druge samim tim. Nisu mi nikad prebacili za to, a znam da bi da sam uprskao jer smo veoma bliski. Za mene reč prijatelj znači ,,pravi'', i njih je malo, a svi ostali su poznanici. Oni pravi umeju i da razumeju i da podrže posle duže pauze sa viđanjem i da kažu u lice sve. To cenim. A zapitao bih se dobro kad bi mi neko od njih rekao da se oseća zapostavljeno zbog moje veze, jer sam ja bio u koži prijatelja koji je zapostavljen zbog te iste stvari.

Ja nisam nikada zapostavljala svoje prijatelje zbog veze, mada bi se mozda za nijansu prorijedili nasi izlasci. Bivala sam zapostavljena od strane najbolje drugarice kada je ona pronasla decka, u stvari tu smo se prestale druziti i to je prijateljstvo tako i puklo, jer nas je kasnije zivot odveo na razne strane. Po mom iskustvu kada se ljudi pozene i poudaju, vecina ih se pozabavi svojim vlastitim problemima i zaborave na stare drugare.

Uvek gledam da ispoštujem i prijatelje, za njih uvek odvojim vremena. Moji prijatelji umeju da razumeju tako da smatram da ne bi bilo problema te vrste. Krećem od sebe, imam razumevanja i ne bih zamerio bilo kome. Dešavalo se da neko vreme ne postižem da ih obiđem, ali se sve nadoknadi. Uvek su me čekali, kao i ja njih. Nikada ne bih dozvolio sebi da zapostavim ljude koje volim.

Ja vec dugo zivim u inostranstvu, gdje sam najcesce sama sa suprugom, pa bi se moglo reci da sada zanemarujem prijatelje, mada ne svojom krivicom. Zato im saljem sale i e-maile kad god se sjetim, sto je dosta cesto. A i oni meni. I to je neki vid druzenja.

Desilo mi se vise puta da budem zapostavljena zbog novih ljubavi u zivotima mojih prijatelja. Nisam bila ravnodusna, ali u te stvari se ne treba mesati. Trudila sam se da ih razumem i ne osudjujem, sagledam sta lepo mogu izvuci iz cele situacije. Uglavnom sam nnekako strpljivo cekala onaj dobro poznati trenutak ,,treba mi rame za plakanje"...
No, osetivsi to na svojoj kozi, nekako sam se sebi zavetovala da to necu uraditi nikada.
Zapravo, decko pre svega treba da mi bude prijatelj, a moji prijatelji nisu ni ljubomorni, ni sujetni, i presrecna sam kada moje drustvo gotivi mog decka i obrnuto...
Uvek se nadje vremena za sve, vazo je razumevanje...

Still_dreaming ::Pravi prijatelji se nikad ne zaboravljaju... Koliko god voleo i koliko god bila duga veza, za prijatelje se uvek nađe vremena. A skoro svi moji prijatelji su u dužoj vezi i društvo je sa faxa, pa se nalazimo svi zajedno često, kad uspemo da se uklopimo. Sreća pa smo u istoj situaciji i razumemo jedni druge samim tim. Nisu mi nikad prebacili za to, a znam da bi da sam uprskao jer smo veoma bliski. Za mene reč prijatelj znači ,,pravi'', i njih je malo, a svi ostali su poznanici. Oni pravi umeju i da razumeju i da podrže posle duže pauze sa viđanjem i da kažu u lice sve. To cenim. A zapitao bih se dobro kad bi mi neko od njih rekao da se oseća zapostavljeno zbog moje veze, jer sam ja bio u koži prijatelja koji je zapostavljen zbog te iste stvari.

Dopuna

Nakon onog jednog puta kad sam zapostavljen kao prijatelj zbog veze, desilo se još dva puta od strane dvojice muških prijatelja, a čini mi se da se takvo nešto ređe dešava muškarcima. Ona bliskost koja je postojala, samo je izbledela.

Ja jesam zapostavljao prijatelje i ljubav i sve, ali kad sam bio koncentrisan na druge stvari i okupiran drugim stvarima (kao npr. sad), a svestan sam da tako zapostavljam i sebe samog. Nikad prijatelje zbog ljubavi nisam zapostavljao, ni obrnuto.

Ja se trudim da se vidjam sa prijateljima koliko mogu. Momak ima laganu prednost, pa prijatelji dolaze poslije njega. To, naravno, ne znaci da se sa momkom vidjam 6 puta nedjeljeno, a sa prijateljima jednom mjesecno.
Ja imam par blizih prijatelja sa kojima vise volim izaci sama i dobro se ispricati, nego da vodim momka sa sobom. Pogotovo ako se radi o zenskom drustvu i to smatram normalnim. Pa ne moramo svugdje ici skupa!

Moj brat je potpuna suprotnost od toga. Odkako je sa ovom djevojkom on se potpuno izolovao od drustva. On, koji je inace jako drustvena osoba, skoro apsolutno ne izlazi, a kad i izadje onda je to s njom i skoro isljucivo sa njenim drustvom. Posto mi imamo dosta zajednickih prijatelja, sad me mnogi pitaju za njega, sta mu se desilo... On to smatra normalnim, smatra da momak i djevojka ne trebaju nigdje da idu jedno bez drugog. No, posto ona ne podnosi njegove prijateljice, onda se druze samo sa njenim, jer je musko drustvo bas i ne gotivi. Uprkos tome, ona redovno izlazi bez mog brata.

I mene je bio iskljucio jedno vrijeme, dok nisam napravila scenu, tj. malo povikala. Bilo je to onda kad u 15 dana nije nasao vremena da odgovori na poruku, dok se s njom dopisivao svake dvije minute, a meni, tati i bratu poslije kukao kako nema vremena od posla. Tad mi je rekao da ne pravim scenu, da sam mu ja sestra, da zna da cu ja uvijek biti tu i da cu mu oprostiti, ali ovo je djevojka, ona se moze naljutiti i otici. Sad smo, ipak izgladili odnose, bar dok se ona ne preseli da zive skupa. No, nikad nas nijedan momak i nijedna djevojka nije toliko udaljio.

I najbolji prijatelj je poceo da ga nervira, jer zamisli hoce da gledaju utakmicu zajedno, da se druze, a on dogovorio Skype sa djevojkom. Tako da se sad intenzivnije ja druzim sa tim bratovim kumom, nego on   

Vidim da imamo zajedničkih tačaka cesarice. I ja sam davala prednost momku, a sad suprugu, nad susretima sa prijateljima. Takodje, moj brat mi se godinama nije javio sa posla, čak ni kada sam ga molila jer sam stvarno bila depresivna i osjećala veliku potrebu za podrškom bližnjih. Doduše, vikendom se uvijek redovno čujemo, ali meni to u nekim trenucima nije bilo dovoljno.