U ovome sam sam, sam sa tobom?

Definitivno sam u prijateljstvu samostalna. ako stvarno ne znam sta napraviti i prijatelj me posavjetuje, prihvaticu ili ako se oko neceg dvoumim, pa prijatelj je vise za jednu stranu, ta strana ce pobjediti. Ali da promijeni nesto sto sam vec odlucila samo zato sto se njuemu to ne svidja, pa makar i bio upravu, tesko.
Na drugu stranu imam par ljudi koji skoro svaki moj savjet poslusaju i uzimaju kao jedino ispravno rjesenje. Problem nastaje kad je savjet bio los, jer sam onda ja krivac i to je moja greska

Ranije dok sam bio u osnovnoj i srednjoj, slušao sam drugare šta ima da izlože kad je neki problem u pitanju, ali nisam mnogo obraćao posle pažnju na to. Sugestije sam primao, ali sam uvek posle razmislio ko je više u pravu: on ili ja. Čak da je i neko bio u pravu, dok meni to ne padne na pamet, nikako ne radim tako.
Otkad sam upoznao najbolju drugaricu, počeo sam i da prihvatam njeno mišljenje za neke stvari koje su me na neki način mučile, i uvek me je ohrabrila svojim načinom rešavanja. Naravno, kao prijatelj i ja ću njoj svaki put da pomognem kad zatreba. Bitno je izgraditi takav odnos da razmislite koja strana ima bolje rešenje, pa da se to prihvati. Ne treba gledati samo sebe i poštovati samo svoje odluke, ako je nekome stalo do vas. (Što se naravno danas retko događa)

Ako imam neki problem, saslusacu i prijatelje pa cemo to zajedno resiti. Ali, ipak mi se cini da sam samostalnija kada je u pitanju donosenje nekih odluka. Saslusacu savet, porazmislicu, ali sud je moj. Mozda je to i zbog toga sto sam takva licnost i sto sam navikla da se oslanjam na sebe.

Obicno odluke donosim sama, medjutim ukoliko se dvoumim oko necega, rado prihvatim misljenje prijatelja. Volim da cujem razne savete, a onda iz svega izvucem ono najbolje, tako da nikada ne prihvatim necije misljenje 100%.
Obicno sam ja ta koja daje savete, sto je veoma nezahvalno, jer ljudi imaju obicaj da svale krivicu na drugoga ukoliko neka odluka i nije bas najbolja.
Nikada nisam uradila nesto samo da ne bih izneverila ili razocarala neku osobu, to jednostavno ne ide uz moj karakter. "Vise volim da me mrze zbog onoga sto jesam, nego da me vole zbog onoga sto nisam."
Istina, nekada na vagi prijateljstva moramo neku stranu vise da natovarimo, da bi vaga bila ravnomerna, ali to ne znaci da to prijateljstvo nije pravo i iskreno, jednostavno smo razliciti pa se neko bolje snalazi u slusanju, a neko u davanju saveta.

Sugestije primam, odluke donosim sama...Jesam, uradila sam nesto jednom samo da ne razocaram prijatelja do kog mi je jako,jako stalo, ali je to bilo kratkog daha, ne mogu ja protiv sebe, pa kako god bilo.Ja sam uzasno zavisna, uradicu onako kako ja hocu ali mi trebaju prijatelji da me bodre ili kritikuju ali da nisam u problemima sama, lakse je sa njima.

Obozavam forume i svoje starije postove, sjetim se kako sam u tom periodu razmisljala o necemu A prije samo par mjeseci, kako je ovo cudno stalno mijenjam misljenja, bas me interesuje kako bi to izgledalo ako bih sad ispravljala stare postove
Koliko sam bila zavisna, toliko sam se sad promijenila sto se toga tice...Mrzim savjete koje ne trazim.I misljenja koja me ne zanimaju.Kad me neko kritikuje zbog sitnica, zbog ovoga ili onoga, iako sam ja savrseno svjesna sta sam uradila.Nervira me to.A kad su velike stvari u pitanju, ispada da su svi vidoviti i da su svi sve znali prije nego sto se desilo o.O
Ako nekoga moje odluke razocaravaju, bas lijepo...Necu da ih mijenjam.

Ignorisem misljenja i razgovore koji me ne zanimaju,koji mi bespotrebno oduzimaju energiju i zivce ....Sama donesem odluku,i to naravno moze biti prema nekom savjetu a moze da bude i iskljucivo moja odluka.I situacija je sledeca!Ako se ispostavi da je moja odluka ispravna svi ce reci `znala/o sam,tako sam ti i rekla/o da uradis`!, ako se desi da je odluka pogresna,bice`REKLA/O SAM TI` ...to me uzasno nervira!
Moje odluke,moj zivot!!Hah,odlucih u sekundi!Od sada savjeti samo za krupne stvari,ono,pitanje zivota i smrti!

amaranth ::Nikada nisam uradila nesto samo da ne bih izneverila ili razocarala neku osobu, to jednostavno ne ide uz moj karakter. "Vise volim da me mrze zbog onoga sto jesam, nego da me vole zbog onoga sto nisam."

Cestitam, amaranth, i ja bih voljela da se malo vise mogu ponasati u ovom stilu. Na zalost, ja puno paznje posvecujem tome sta drugi misle i osjecaju, pa mi se desavalo u zivotu da samu sebe razocaram radeci nesto protivno mojim zeljama i htijenjima, a samo zato da bih zadovoljila druge ljude.

Inace, savjete cesto trazim, ali ih nekada i ne poslusam, sto je nekada znalo naljutiti moje sagovornike. Mislim da nisu bili u pravu, jer sam ja zaista trazila samo njihovo misljenje, a ne i da mi ono odrede sta da radim. Krajnja odluka je ipak uvijek moja.

Definitivno sam samostalna, pa valjda bi bilo sramota da je drugacije...jer uz moje godine ne ide to.
No...ima dana kad se preispitujem sta dalje, i kako dalje.Onda su tu moji prijatelji, sa kojima pricam o tome, i zelim da cujem njihovo misljenje.. To su ljudi do kojih mi je stalo.
Njih cuvam kao malo vode na dlanu.Priznajem da nije oduvek ovako...dok sam pridavala paznje sta drugi misle o meni, lose sam se osecala.

Dok.. ovo sta neko misli o meni,(komsija, poznanik, drugarica) ne zanima me.Interesuje me moja porodica, i sta misle par prijatelja.
Cak ne moze ni da me povredi necije misljenje,jer znam da je zloba u tom coveku, pa hoce da gazi...a, nije svestan da sam sebe gazi, mene ne, sigurno.

Najteza stvar koju sam ikada morala da uradim zbog prijateljstva, a narocito ljubavi, je ostavljanje pusenja. Kao Chandler iz "Prijatelja" i ja imam problema sa voljenom osobom zbog pusenja i tako mi je tesko zbog toga. Voljela bih da sam prihvacena takva kakva jesam, ali to ocigledno ne moze biti. Zbog toga sto moj partner, koji je ujedno i moj najbolji prijatelj, ne moze da prihvati da pusim, sada se mucim. Tesko mi je. Znam da je u pravu, ali tako je tesko.

Osoba sam koja je dosta zatvorena i vrlo često se sama borim sa svojim problemima, čak nikome ni ne kažem da me nešto muči. Kada nešto ipak odlučim podijeliti s prijateljima i tražim njihovo mišljenje, na kraju je odluka i dalje moja, samo moja. Naravno da mi je važno mišljenje prijatelja, ali samo onih jako bliskih, onih za koje znam da me vole koliko i ja njih, i za koje znam da mi žele pomoći isto koliko i ja njima. Kada dobijem neki savjet, prvo jako dobro razmislim o njemu. Često se dogodi da zapravo i ja mislim isto, ali jednostavno je taj "odgovor" bio zakopan negdje u meni, nisam ga mogla izgovoriti naglas.

S druge strane, prijatelji me često pitaju za mišljenje, za savjet. I uvijek jako pazim što ću reći, biram riječi jer ne želim povrijediti, a opet, ne želim da se neka osoba toliko osloni na moj savjet pa da se on na kraju pokaže pogrešan. Ne želim preuzimati odgovornost za nečije odluke. Obično počinjem s: "Kad bih ja bila na tvom mjestu, možda bih..." ili "Nikada nisam bila u toj situaciji, ali možda bi trebala...". I obično tako dobro ispadne.

Jao, moj stari post gore

Sada drugacije razmisljam. Naravno da mi treba neko da mi se nadje za savjet.
Opet, savjet je jedno a odluka drugo i odluka je samo na meni.
Sada, od jedne ili dvije osobe zatrazim savjet, jer smatram da drugi nema potrebe da se mijesaju u moje stvari.

f-lady ::sugestije primam, ali je odluka moja

Da. Upravo tako. Zapravo nikoga ne slušam osim svog unutrašnjeg glasa, čak ni rođenu majku. I tvrdim da sam samo jednom nekoga, ikoga poslušala da bi mi život bio bolji, ali nikako i zanimljiviji.
Prilično sam svoja i tome nema leka. Samostalna sam i kad se družim, i volim da ističem svoju nezavisnost. Nikada nisam zavisila od društva, prijatelja, od ljudi uopšte niti njihovog mišljenja, ponajmanje mišljenja neke većine. Bunt kao moje prvo odličje nikada to nije ni dozvoljavao. I iskrena da budem - ja naviše na svetu mrzim savete. Sve, sve je ok, ali saveti ... nekako na njih žmurim. Pravim se pametna, mislim da o sebi sve znam najbolje. Grešim. Udaram u zid. Probijem ga. Ode mi glava. Ali to je to. Niti sam neki savetodavac niti volim da nekome popujem. Volim da saslušam i dam mišljenje. To isto očekujem i od drugih. Bili mi oni prijatelji ili ne. A moja je stvar šta ću ja i kako ... da.

U svemu sam sama - sama sa sobom. And I love it!