Karikatura
4 posters
Zid :: Umetnost :: Vizuelna umetnost
Strana 1 od 1
Karikatura
Karikatura (termin potiče od italijanske reči „caricare“- pretvoriti, preterati) označava zaoštreno poentirani prikaz društvenih ili političkih a ponekad i privatnih ili opšte ljudskih tema uglavnom sredstvima grafike. Karikatura je nastala u baroku ali se zahvaljujući tehnikama štampe, pre svega litografije, ksilografije i gravire u čeliku razvila tek u 19. veku u opšti oblik izražavanja koji je poznat i kao umetnički medijum. Često je karikaturi pridodato i tekstualno objašnjenje, kraći dijalog ili se pak niz karikatura niže hronološki kako bi pripovedale neku priču ili tok događaja.
Deformisani, nakazni prikazi poznati su još od antike i srednjeg veka ali ta likovna ostvarenja deluju pre svega groteskno ili apsurdno i ne nalaze se po pravilu ni u kakvoj vezi sa nekim događajem ili ličnošću. Tek kontekstualna veza sa nekim aktuelnim događajem čini modernu karikaturu onim što ona jeste. Osnovna pretpostavka za karikaturu je zbog toga uvek neka određena društvena činjenica, koja namernim preterivanjem razotkriva u svojoj protivrečnosti ili se optužuje- upravo karikira, često u sprezi sa humorno-duhovitom, podsmevajućom potkom, ponekad međutim i ujedajući zlobno i sarkastično ali i sa stavom pogođenosti i melanholičnosti. U svakom slučaju karikatura sadrži osmišljen komentar teme koja se razmatra.
Kritikovanje društvene bede u okviru prikaza u slikama bilo je od vremena reformacije uobičajno na lecima koji se mogu označiti kao preteče političke karikature i satire u slikama. Pre svega je englez Vilijam Hogart učinio popularnim izražajni oblik društvene satire u svojim grafičkim ciklusima The Rake‘s Progress i Marriage a la mode iz 18. veka. Pri kraju epohe rokokoa nastajali su politički intendirani Kapriči i Pošasti rata Fransiska de Goje u kojima on uz pomoć izbora jezivih prizora optužuje okolnosti epohe.
Stvarno vreme procvata karikature bio je 19. vek. To je uglavnom posledica liberalnih političkih stremljenja i razvoja novinarstva. U Francuskoj su nastajali satirični magazini kao La Caricature (1830 - 1834) ili Charivari za koje su grafičke predloške prilagali Onore Domije i Filipon. Engleska je 1841. dobila satirični magazin Panč koji izlazi i danas. U Nemačkoj je izlazio časopis Leteći listovi od 1844. u kome su objavljivane i karikature Vilhelma Buša.
Koliko nas mogu nasmejati karikature nekih slavnih ličnosti, toliko ovaj vid umetničkog izraza, kako se pokazalo u slučaju karikatura Muhameda objavljenih u u danskim novinama "Jilands-Posten" 30. septembra 2005. godine, može izazvati i mnogo veće posledice na svetskom nivou.
Kako doživljavate karikature, bile one samo šaljiv prikaz nekih ličnosti iz javnog života ili izraz umetnikovog stava prema nekim političkim i drugim aktuelnim dešavanjima?
Da li je to po vašem mišljenju legitiman način izražavanja nečijeg stava, ili je samo dolivanje ulja na vatru, i neka vrsta prkosa, kako se pokazalo u poslednjem slučaju?
Da li bi voleli da neko nacrta Vašu karikaturu? :
Deformisani, nakazni prikazi poznati su još od antike i srednjeg veka ali ta likovna ostvarenja deluju pre svega groteskno ili apsurdno i ne nalaze se po pravilu ni u kakvoj vezi sa nekim događajem ili ličnošću. Tek kontekstualna veza sa nekim aktuelnim događajem čini modernu karikaturu onim što ona jeste. Osnovna pretpostavka za karikaturu je zbog toga uvek neka određena društvena činjenica, koja namernim preterivanjem razotkriva u svojoj protivrečnosti ili se optužuje- upravo karikira, često u sprezi sa humorno-duhovitom, podsmevajućom potkom, ponekad međutim i ujedajući zlobno i sarkastično ali i sa stavom pogođenosti i melanholičnosti. U svakom slučaju karikatura sadrži osmišljen komentar teme koja se razmatra.
Kritikovanje društvene bede u okviru prikaza u slikama bilo je od vremena reformacije uobičajno na lecima koji se mogu označiti kao preteče političke karikature i satire u slikama. Pre svega je englez Vilijam Hogart učinio popularnim izražajni oblik društvene satire u svojim grafičkim ciklusima The Rake‘s Progress i Marriage a la mode iz 18. veka. Pri kraju epohe rokokoa nastajali su politički intendirani Kapriči i Pošasti rata Fransiska de Goje u kojima on uz pomoć izbora jezivih prizora optužuje okolnosti epohe.
Stvarno vreme procvata karikature bio je 19. vek. To je uglavnom posledica liberalnih političkih stremljenja i razvoja novinarstva. U Francuskoj su nastajali satirični magazini kao La Caricature (1830 - 1834) ili Charivari za koje su grafičke predloške prilagali Onore Domije i Filipon. Engleska je 1841. dobila satirični magazin Panč koji izlazi i danas. U Nemačkoj je izlazio časopis Leteći listovi od 1844. u kome su objavljivane i karikature Vilhelma Buša.
Koliko nas mogu nasmejati karikature nekih slavnih ličnosti, toliko ovaj vid umetničkog izraza, kako se pokazalo u slučaju karikatura Muhameda objavljenih u u danskim novinama "Jilands-Posten" 30. septembra 2005. godine, može izazvati i mnogo veće posledice na svetskom nivou.
Kako doživljavate karikature, bile one samo šaljiv prikaz nekih ličnosti iz javnog života ili izraz umetnikovog stava prema nekim političkim i drugim aktuelnim dešavanjima?
Da li je to po vašem mišljenju legitiman način izražavanja nečijeg stava, ili je samo dolivanje ulja na vatru, i neka vrsta prkosa, kako se pokazalo u poslednjem slučaju?
Da li bi voleli da neko nacrta Vašu karikaturu? :
Maja- Legendarni član
- Broj poruka : 6121
Datum upisa : 19.02.2010
Re: Karikatura
Licno, volim karikature. To je umetnikov dozivljaj onog koga crta. Ako je neko pricalica, verovatno ce mu nacrtati velika usta, zar ne? :
Mislim da ne bi trebalo da nas povredjuju toliko.
Ja bih volela da me neko tako nacrta. Okacila bih takvu sliku u sobi. Bilo bi mi zanimljivo. Samo bih trazila objasnjenje zasto tako izgledam, sta ga je navelo da me tako nacrta... :
Mislim da ne bi trebalo da nas povredjuju toliko.
Ja bih volela da me neko tako nacrta. Okacila bih takvu sliku u sobi. Bilo bi mi zanimljivo. Samo bih trazila objasnjenje zasto tako izgledam, sta ga je navelo da me tako nacrta... :
Catwoman- Član za primer
- Broj poruka : 1450
Godina : 33
Datum upisa : 17.01.2010
Re: Karikatura
Karikaturista,cenim,treba da bude opasan psiholog i vrstan umetnik eda bi "uhvatio" ono što "tu osobu čini tom osobom".
To izgleda kao zavitlavanje,ali...jedna je od najzahtevnijih načina likovnog izražavanja.
Volela bih da neko-za promenu,nacrta moju karikaturu.
To izgleda kao zavitlavanje,ali...jedna je od najzahtevnijih načina likovnog izražavanja.
Volela bih da neko-za promenu,nacrta moju karikaturu.
VanGoga- Novajlija
- Broj poruka : 39
Godina : 52
Lokacija : VanGogin univerzum
Datum upisa : 07.10.2010
Re: Karikatura
Meni je humor uopste u zivotu veoma vazan, a karikature su po pravilu duhovite, te ih jako volim. Mislim da se oko nekih karikatura neopravdano dizalo jako puno prasine, i izazvale su mnogo problema. Najironicnije je sto, da se nije digla tolika galama oko njih, mnogo manji broj ljudi bi uopste i znao za njih. Ovako znaju ama bas svi, sto je, po meni, kao besplatna reklama karikaturisti.
Voljela bih da neko nacrta moju karikaturu, i nadam se da bi bio milosrdna srca, te da bih onda tu karikaturu mogla sa ponosom da drzim na nekom istaknutom mjestu u stanu.
Voljela bih da neko nacrta moju karikaturu, i nadam se da bi bio milosrdna srca, te da bih onda tu karikaturu mogla sa ponosom da drzim na nekom istaknutom mjestu u stanu.
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Zid :: Umetnost :: Vizuelna umetnost
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu