Dijalog sa slikarem

Imala sam dosta prilika i pitala sam uglavnom sto me zanimalo i zanima. Ono sto uglavnom prvo kazem je cisto da napomenem kako sam amater i da moje vidjenje je sasvim takvo. Ono sto kasnije zapitkujem je vezano za njegovo djelo, tj. zavisno od tog da li mi se dopalo ili nije. Licno mi smeta kad neko ko nema pojma dodje pa hvali ili se pravi kao neki strucnjak. Zato radije precutim svoj komentrar ili ga zadrzim za "amatere" poput mene. Jedino sto mogu dati je neka kraca pohvala djela, bez ulazenja u neko filozofiranje samo sa ciljem da mu pokazem kako se u to razumijem.

Neovisno o tom, pitanje koje uvijek postavljam je koliko mu je trebalo za odredjeno djelo i gdje je pronasao motivaciju (mada to znaju odmah i sami reci)

Svaki motiv moze da bude ideja i svaka ideja moze da stvori neki motiv, tako da je je svako vredno likovno delo kreativno stvaralastvo likovnog umetnika koji sve to kreira na svoj nacin sa svim svojim idejama i znanjem.Zena je najcesci motiv, inspiracija a i stimulacija za mnoge likovne stvaraoce mada ne uvek jer likovni stvaralac se bavi pronalazenjem novih dimenzija u istrazivanju koja koristi u svojim kreiranjima na svoj sopstven nacin..

Pospani pa kako da ne, potpuno si u pravu.
Gradja zenske figure poseduje sve ono sto je potrebno za umetnicko delo a posebno dobro gradjena zena, svaka njena oblina je savrsenstvo prema kakvom svaki skulptor tezi a i svi ostali teze da iskoriste savrseno zensko telo na neki svoj poseban nacin, pa bilo da se to radi na realan il apstraktan nacin jer zensko telo je veoma izazovno za ispitivanje njihovih savrsenih oblina, pa bilo da se to radi za milovanje il kreativno stvaranje.Umetnost se ne bavi samo prenosenjem onoga sto vidimo vec detaljnim ispitivanjem razno raznih odnosa koje likovni stvaraoc kreira na svoj nacin. Zene su pored svega ostalog veoma izazovna provokacija i inspiracija svojom lepotom za svakoga od nas, kojoj je tesko odeleti, one su najvaznija hrana nasih emocija i inspiracija.

slikara bih uvijek pitala: kako zna kada je slika gotova?

cini mi se da sto bih vise radila na njoj to bih vise sebe ugradjivala, bilo bi sve teze zavrsiti je i odvojiti se od nje.
ili je sve to samo posao. zanat koji se, zahvaljujuci talentu, moze nauciti?

Tehnika se moze lako nauciti al tesko usavrsiti. tesko je naci svoj poseban nacin rada, osetiti kad treba da se zaustavimo i nastavimo kada je to potrebno, znati kada je dosta il gde je kraj.sve to i slicno je dosta tesko jer svaki rad ima svoje granice koje ako se prevazidju mogu da upropaste sve sto smo gradili il prezasite sliku.

Pitala bih Dalija na kojim je drogama bio. Možda bi mi pomogle da razumem nadrealizam u književnosti!!
Šalim se, naravno.

Volela bih da znam da li se odmah "nađe", to jest, da li odmah pronađe svoj izraz, ili luta malo. Da li je želeo da se proslavi, na primer, kao slikar velikih formata i masovnih scena, a otkrio da je bolji kao grafičar i u detalju.
Da li postoji raskorak između predodređenosti i želje, ako je ona već u istoj oblasti, i, ako da, šta izabere tad.

Nijedan slikar,skulptor, grficar, graficki dizainer... nije nasao svoj stil vec ga je postepeno izgradjivao. Ako neko imitira nekoga onda sigurno da nije nasao svoj stil vec se ogranicava na tudjim granicama sposobnosti sa mnogim nedostacima. Svi smo mi najjaci i najsposobniji u svojim idejama i kvalitetima, gde su nam najcesce neiscrpljive i nepostojece granice a bogatstvo nasih ideja zavisi od svojeg licnog iskustva i svega onoga sa cim smo se upoznali.

Dali je kao i svi ostali izgradjivao svoj stil u kojem je voleo da se igra i experimentise senkama i figurama na veoma vest nacin.Neznam dal se Dali drogirao ili ne sto nema veze sa kreativnim stvaralastvom al sigurno je dali sanjao cudne snove jer se svakodnevno slikajuci igrao i razmisljao experimentisajuci raznim figurama tako da je isto to nastavljao i u snovima.

Pitala bih: Da li postoji slika nekog drugog slikara koju bi voleo da je on naslikao? I zašto?

Postoje mnogi slikari koji bi voleli da su oni bili ti koji su naslikali neku sliku koju je neko drugi vec naslikao a narocito medju amaterskim slikarima koji bi voleli da se vrate par veka unzad i gde je najcesce rec o Monalizi. Najcesci razlog te zelje je necija slava. Postoje i moderni slikari koji neznaju na nadju samog sebe pa iz tog neznanja imitiraju nekoga ko je vec postojao isto radi prizeljkivanja slave, jer jer takav nacin slikanja je mucenje a ne opusten kreativni rad iz slobodnog unosenja samog sebe, na nacin koji nama najvise odgovara. Svako od nas ima svoj specificni karakter i osobine od kojih zavisi nasa masta, odakle se radjaju nove ideje na nama originalan nacin al zato treba ispitati i naci samog sebe. Slikar koji nadje samog sebe on uziva u svojem radu i ne zudi za necijom slavom jer on uziva u svom radu i obogacuje svoj rad na svoj nacin uzivajuci u mastovitoj igri koja moze da proizadje iz svega i svacega pa cak i od nekog postojeceg umetnickog dela, koje kreativan stvaralac obradjuje na svoj nacin.

Pitala bih koja mu je omiljena slikarska tehnika i zašto? I da li izbor zavisi od onoga šta želi da naslika?

Moj prvenstveni izbor tehnike je slikarstvo uljanim bojama i akrilikom. Uljanim bojama volim da slikam na poseban ekspresivan nacin: Prvo ofarbam citavo platno na brzinu jednom bojom pa onda tu boju obradjujem i doradjujem tako da se ideje radjaju u trenucima dok slikam, menjaju i prilagodjavaju kompoziciji sa razno raznim efektima iz kojih mogu spontano da se radjaju oblici nekih figura, a najcesce raznovrsni pokreti zenskih tela koje se uklapaju u toj kompoziciji i prate oblik citave kompozicije . Akrilikom slikam slicno mada su efekti malo drugaciji zbog brzeg susenja boja i lakseg nanosenja u vecim slojevima. Zbog nacina na koji slike obradjujem cesto je tesko oceniti koja je slika kojom tehnikom radjena. Stil slikarstva mi je neodredjen i neogranicen to jest bez nekih posebnih pravila il postavljanja granica. Radim ih onako kako sam kada raspolozen.

Pitala bih ga kako bi objasnio boje slepoj osobi. Kako bi ih joj opisao.

Slepoj osobi je tesko objasniti boje kao i daltonistima.Daltonisti tesko razlikuju krv od vode ako se pod uticajem svetlosti ne vidi razlika izmedju svetlo tamnog Daltonistima je moguce jedino da se objasni kao topla, boja, hladna, tamna i svetla. a slika moze da se objasnjava kao knjiga i kako uticu boje na pojacavanje emocionalnih raspolozenja.takodje je nama obicnim ljudima tesko objasniti kako ptice vide boje jer one vide daleko vise nijanse koje su nama nevidljive i nepoznate. Zene u proseku vide bolje boje od nas muskaraca i imaju bolji osecaj za kombinovanje, mada mogu lakse od muskaraca da odu prevdaleko u dekoraciju i na taj nacin prezasite dela sto opet sve zavisi od osobe i uvezbanosti.

Možda nisam formulisala dobro pitanje, jer sam svesna da se slepim osobama ili daltonistima ne može bukvalno objasniti boja.
Možda bi bolje pitanje bilo kakve asocijacije mogu da se naprave sa bojama. Da li je crvena ono kada osetiš toplotu u obrazima, ili je ukus koji ostavlja crvena (ljuta) paprika u ustima...

Kao toplo isto i ljuto dovodi do zagrevanja a to isto moze i zestok alkohol. Daltonista il slepe osobe ne mogu nikad da vide pravu boju al moze delimicno da im se objasni efekat sklada boja. dobar slikar pored toplih i hladnih tonova raznih boja mora da poznzje i odnos svetlo tamno koji daltonisti vide al slepac nikad ne moze da vidi tacno ono sto mu objasnimo i ako moze da razume.

Ima danas mnogo slikara koji slikaju po narudžbi, i od toga se naravno izdržavaju.
Moje pitanje bi bilo koliko to utiče na umetničku slobodu, kad su ipak ograničeni nečim? Gde je granica ličnog umetničkog izraza i uslova da se zadovolji kupac? Postoji više ograničenja: određeni broj slika naručenih, određeni motiv...

Opet ima slikara koji to ne rade, već samo slikaju i prave izložbe svojih slika (koje su na prodaju, naravno). I oni moraju da žive od svog ‚‚posla", samo mi to nekako deluje mnogo prirodnije, iskrenije..

Tacno je Maja. Ima svakojakih slikara sa raznovrsnim sudbinama i sposobnostima. Svako od nas mora da prezivi, zato po nekad mora da se radi i po narudzbinama, ako nema drugog izlaza. Slike koje se rade da bi zadovoljile kupca nisu ni priblizno iste vrednosti kao i slike koje zadovoljavaju uspesne kriticare i uspesno prolaze kroz znacajnije galerije i muzeje. Ne moze svaki uspesni slikar da savlada sve te prepreke il barijere, al je lepo kad iza sebe ostavi neizbrisiv trag, a ono sto vredi mora nekad i da zauzme svoje zasluzeno mesto, takvi umetnici nemaju veliku korist od toga al istorija ima .