Vladimir Kush - naše tumačenje

Biografija

Vladimir Kush je ruski nadrealista, slikar i skulptor, iako je on svoju umetnost zvao ''metaforičnim realizmom''.

Rođen je 1965. u Moskvi i počeo je da slika i pokazuje umetničke sposobnosti sa 3-4 godine. Sa sedam godina je počeo da pohađa umetničku školu u Rusiji. Prvu polovinu dana provodio bi u osnovnoj školi, a drugu polovinu dana je pohađao časove umetnosti koji su trajali do 9 uveče.
Sa svojih 17 godina se upisao na Institut Umetnosti u Moskvi, a kad je u 18-toj godini bio na izdržavanju dve godine obavezne vojske,ubrzo je postavljen da slika murale i oslikava platna umesto obavljanja redovnih vojnih obaveza.

Pošto mu je Sezan-stil slikanja, na kojem se temeljila umetnička škola koju je pohađao, dosadio, Kush se orijentisao na nadrealno slikarstvo kao tinejdžer i naslikao svoju prvu nadrealnu sliku u 14-toj godini.
Pod jakim uticajem svog oca naučnika, verovao je da realistične slike pokazuju profesionalno umeće slikara i privlače posmatrača na taj način da on prihvati nemoguće prikaze na slikama, vidi metafore i istražuje različite slojeve značenja u njima.

1987. godine je počeo da prodaje svoje slike i izlaže ih u okviru Unije umetnika (Union of Artists). Otprilike u isto vreme bio je pozvan da naslika seriju porteta za osoblje U.S.Ambasade, međutim morao je ipak da smanji rad na portretima nakon što je KGB postao sumnjičav u njegovu vezu sa amerikancima, zbog knjiga koje je čitao tokom vremena dok je bio u vojsci.

1990. je svoja dela prikazao u Nemačkoj,zajedno sa dva ruska umetnika. Posetio je Los Anđeles radi izložbe i ostao u Americi.

1991. njegov san je postao realnost. Za jedno kratko vreme je bio u mogućnosti da iznajmljuje stančić u Los Anđelesu, u kome bi slikao, ali nije nikako mogao da pronađe mesto gde će slike izlagati. Zarađivao je novac crtajući ljude na pristaništu u Santa Moniki. Svoju ušteđevinu je na kraju potrošio na kartu za Havaje, spavao je na plaži u Santa Moniki čekajući svoj let nekoliko dana.

Njegova umetnost prvi put primećena na Azijskom kontinentu, a zatim se to proširilo i na Ameriku. 2001. godine je otvorio svoju prvu galeriju Kush Fine Art u Lahaini, na Havajima. Sada postoji još jedna, Kush Fine Art galerija u Laguna Biču, u Kaliforniji.

Tema
Zajedno ćemo tumačiti Kushova dela, naša laička tumačenja, subjektivno viđenje njegovih slika. Svako drugačije vidi neko umetničko delo. Zato će njegove slike biti tumačene iz nekoliko uglova, iz ugla svakog od nas...

Prva slika:

Vladimir kush je dobar slikar sa nekim interesantntnim idejama jedini je problem sto nije originalan vec se upravlja po idejama ranijih slikara 20. veka kao sto su Dali i Magrit. dobro radi al se suvise ogranicava na ono sto je video umesto da prosiruje svoje granice tragajuci za novim nacinom izrazavanja jer ovo je ipak 21.vek. Eksperimentise motivom a mogao bi malo vise i posebnim efektima. Za razliku od Vladimira Dali je u svoje vreme eksperimentisao raznovrsnim objektima sa raznovrsnim kombinacujama materijala.Dobar je vlada a dobrih ima danas mnogi jer nije nesto originalan il na nekom vrhuncu.

Po mom laičkom mišljenju, Kush je umeo da svoje snove i razmišljanja o svetu pretvori u metaforične slike. Uspeo je u tome više od bilo koga za koga ja znam (a ne znam tako puno, tako da možda i grešim). Pošto mnogo volim metaforu i simboliku, Kush je na mene ostavio veoma jak utisak. Pored umetničke vrednosti njegovih slika, vidimo i njegovo razmišljanje, on nam daje deo sebe samo ako se dovoljno duboko zagledamo u njegovu sliku. On priča sa nama.


Moje tumačenje ove slike koju sam postavio:
Ljudi kao ključevi. Ljudi su marionete u rukama moćnijih. Ti moćniji ih drže samo zato što od njih vide korist u nekom od aspekata života. Po onoj staroj izreci: ''Što više ljudi znaš-više vrediš.'' Što više ključeva-više mogućnosti, više otvorenih vrata. Ti moćniji su za ljude koje ''poseduju'' samo senke sakrivene maglom sa vrha-mali ljudi ih ne vide u potpunnosti jer su stalno tu negde u nekom tamnom kutku džepa. I uvek postoji opasnost da ključevi postanu neupotrebljivi i da idu od senke do senke nekog drugog moćnika kome će više koristiti.

Kako vi vidite ovu sliku?
Imate li vi neko slično ili sasvim drugačije viđenje?

Moje viđenje je sasvim drugačije i mogla bih reći pozitivnije.
Ključevi sa ljudskim obličjem i ulica, mene su odmah asocirali na to kako tokom života upoznajemo različite ljude. Na slici ima samo tri ključa. Deluje mi kao da su posebno odabrani i sačuvani od mnoštva ključeva.
To su prijatelji koji su nam otvorili neka vrata u nama samima, koja bi verovatno dugo bila zaključana, obogatili naš život. U tom odnosu menjamo se i mi i oni. Iako ulica izgleda uska,pomalo zastrašujuća, negde u daljini se vidi kupola nekog hrama obasjanog sunčevom svetlošću i deo neba.
Imam utisak da onaj čiji su ključevi se upravo sprema da krene tom ulicom, hrabro, da izađe iz senke na svetlost.

^^^^

O tome pričam! Sasvim drugačije, a opet sasvim moguće. Sviđa mi se što sam tek pomoću Sparrow uočio kupolu i svom viđenju slike automatski dodao ''tamo negde u daljini možda ipak postoji neko svetlo, ali se treba potuditi i dosegnuti ga''. Ajde, sigurno je još neko vidi drugačije, na svoj način...

Ja ovde vidim skoro praznu ulicu kao u slikama George De chirico, u kojoj se naziru tri tamne siluete koje vise lice na tamne duhove koji su po mom misljenju potamnele od muke, koji setaju ulicama a kljucevi sa siluetama likova od kojih dva sa slemovima a treci gologlav su ti koji su uzrok praznih ulica, koji drze zakljucan narod sve dok ih ne dohvati snazna ruka koje jos nigde nema i otvori svima nama vrata osobadjajuci narod citavog sveta.

A kako vidite ovu sliku?

Moje licno misljenje je da je ova slika veoma privlacna kao i prosla mnogo je lepo doterana i upeglana,bez obzira na dramu koju predstavlja na njoj sve blista od lepote, mnogi pisci i pesnici bi bili odusevljeni kada bi se ovakvo delo naslo na omotima njihovih knjiga.

Meni baš ta "upeglanost" i mir (u vidu blagih boja, pogotovo nijanse roze boje) uz ono šta je prikazano na slici deluje uznemirujuće. Imam utisak,kao da je umetnik želeo da nam prikaže jedan stravičan prizor na ironičan način jer većina ljudi zatvara oči (ili su prosto oguglali) pred nesrećama,nepravdom i tragedijama koje se dešavaju pred njihovim očima svakodnevno.

Meni nedostaju razni efekekti koji se koriste i postoje posebno od impresionizma i expresionizma pa do danas. Blago razblazena ljubicasta mi deluje suvise zenstveno i dekorativno sto izaziva suprotnu reakciju od zeljenog cilja na motivu. Kod edvarda muncha na slici dhe scream je sve to postignuto daleko snaznije i emotivnije.

Naravno možemo upoređivati umetničke izraze,efekte,slikarske tehnike, osim toga ja posmatram kao laik, a ti kao umetnik,slikar.
Po mom mišljenju, poruka te dve slike nije ista ,pa čak i da jeste The Scream od Muncha je eksplicitnija i zato je efekat na posmatrača snažniji, dok kod Kusha imamo sasvim drugačiji način prenošenja poruke u vidu "krvavih panjeva uvijenih u roza mašnicu".
Tako ja to vidim.

Ovo je 21vek gde je sloboda izrazavanja u slikarsvu maksimalno dozvoljena tako da bi ja ovakvu ideju sasvim drugacije uradio jer meni tu potpuni efekt prave drame nedostaje zato sto je na toj slici sve suvise mirno i lepo. Prvo bi umesto lepog nezno ljubicastog neba ubacio crveno i bordo a umesto obicnih oblaka ubacio oblake sa izrazima lica: straha patnje i tuge, umesto svetlu sliku koristio bi nesto tamnije nijanse sa sukobljavanjem kontrastnih boja. Umesto sive trave ubacio bi zelenu koja bi kontrirala i sukobljavala se sa crvenim nebom,u prvom planu ubacio bi sruseno gnezdo iz kojeg bi pticji pilici uznemireni bezali na sve strane. Ubacio bi i crvenu reku koja bi pojacala ekkspresiju dozivljaja drame. uz te promene uznemirenost koja nedostaje na ovoj slici bi se znatno pojacala jer danas nije vazno kopirati ono sto zamislis onako kako bi to izgledalo vec maksimalno dramatizovati situaciju i umesto divljenja na lepoti slike sa ovakvom idejom izazvati gnev bol i gadjenje na sudbinu prizora kod posmatraoca. To je moje licno misljenje jer meni licno smeta ovako ulepsan i doteran motiv.

joco, tvoje mišljenje poštujem u potpunosti i verujem ,sad kad si opisao kako bi ti naslikao ovakav prizor, potpuno sam uverena da bi tvoja slika meni delovala daleko uznemirujuće i expresivnije nego Kushova. Pogotovo srušeno gnezdo bi ,bar meni, imalo izuzetno dramatičan efekat. Dopada mi se tvoja zamisao, veoma.
Ja sam samo iznela svoje mišljenje (ponavljam, kao laik ,običan posmatrač) jer je tema "Naše tumačenje".

Kush je već napravio kontrast. Samo on nije u bojama. Roze nebo nije veseli prizor - to je sumrak, smrkavanje, dolazak noći... Još jedan kontrast je prisutan - leptir kao nešto nežno na sekiri kao nečemu što ima isključivo lošu svrhu.

Moje viđenje slike:
Sumrak čovečanstva. Čovek kao najveći neprijatelj samom sebi - ovo je iskazano kroz motiv drveta koje pada posečeno, a na vrhu ima oštricu sa kojom zajedno čini sekiru od koje je i samo posečeno. Nesvestan svojih postupaka, čovek danas ide u jednom pravcu čiji kraj ne vidi, ali ide ka njemu zaslepljen onim što mu je servirano. Na kraju, ispostavi se da je sam sebi najveći neprijatelj jer je bio lakoveran i pustio da ga njegova sopstvena lakovernost dokrajči. Leptir - nekad i iz najplemenitijih namera postanemo sopstveni neprijatelji. Pomagajući drugima često zaboravimo da pomognemo sebi samom...

Still je veoma sposoban i mastovit kao pisac ili pesnik al meni kod Kusha bas smeta to sto se suvise pridrzava pravilima postojeceg i prenatrpava slike raznim suvisnim detaljima tako da konkurisu jedan drugom i onemogucvavaju posmatraocu da primeti centralni smisao dogadjaja il uznemiri posmatraoca dramaticnim dogadjajem, a i u slici vlada neko jednolicno bledilo kao da se plasi da eksperimetise bojama i izazove veci nemir. Kod vecih nadrealista proslog veka kao, Dali, Magrit, Kiriko, Shagala... sve je to jasnije i jednostavnije.

Nova slika:


Moja reakcija kad sam ugledao sliku: ''Onesvestiću se!''
A vaše?

Dvoje ljudi u intimnom trenutku - goli, nakon stapanja u jedno još uvek se osećaju kao jedno. Stoje na terasi zagledani u svet koji treba da pobede. Uplašeni, jer nekad je pritisak sveta u kojem živimo toliko jak da ni najjači ne mogu da ga izdrže. Kuš je zabeležio taj trenutak i visak sata kao simbol proticanja vremena. Kao još jedan simbol koji pojačava simboliku sata, tu je i leptir, takođe kao simbol prolaznosti i kratkovečnosti. Ovom slikom je rekao: ,,Čuvajte ono što imate dok je tu. Zapamtite trenutak!''

Pre svega zelim reci da Kusha izuzetno cenim, i sto rece Still_dreaming, jedan je od retkih (po meni) koji su uspeli da svoje vidjenje sveta pretvore u metaforicke slike. Moram priznati da postoji nesto sto mi se nikako ne svidja, ali to nema veze sa njegovim slikama.
Slika sa sekirom asocira me na covecanstvo uopse, Mesec kao da ima nekako stravican izraz lica, izraz koji opominje da smo sami krivi za skorasnji nestanak sveta, same planete, jer smo globalnim zagrevanjem, i mnogim drugim stvarima doveli do toga. Pitanje je trenutka kada cemo nestati, a leptir kao kontrast, asocira me da ipak postoji nada, mozda krhka i bleda, ali ipak, predstavlja mogucnost, sansu da budemo bolji i povedemo racuna o tome sta radimo
Nesto me kopka, pre nekoliko godina pronasla sam sliku na netu koja me je odusevila, uz nju je stajalo Kushovo ime, ali nisam bas sigurna da li je rad njegov, jer nikada posle toga nisam ni videla ni cula da je pominje. Molim administratora da mi odgovori da li mogu prikazati sliku ovde, ili bi za to bila prikladnija neka druga tema... Stvarno bih volela da saznam ko je autor slike...

Auuuuuuu..... E bas sam plavusha... Tek sada videh da je trebalo okrenuti drugu stranu... Pa dobro, komentarisacu ja i ovu noviju

Zoja, ako želiš tu sliku možeš postaviti u ovoj temi https://wall.serbianforum.info/t738-komadi-koji-nedostaje

Drago mi je da ti se Kushov rad dopada. Tvoje tumačenje slike je veoma blisko mom.

Pa Vladimire, srecan ti rodjendan...