Persiranje

Persiranje se koristi za izrazavanje postovanja. Medjutim, ako se malo zapitamo, samo ako malo bolje pogledamo stvari, kad se molimo Bogu, mi Ga oslovljavamo sa Ti, a ne Vi. Ipak je Bog onaj koji treba da se postuje, a opet je on Ti. Ne znaci to sto nekome kazemo ti da ga ne postujemo. Ali, samom upotrebom zamenice vi, stice se utisak nadredjenog i podredjenog i utisak toga da jedan naredjuje, a da drugi slusa, ili pak da je jedan na "visina", a drugi stepenicu nize...
Ali, svi smo jednaki pred Bogom, ali ne i pred ljudima, pa prema tome eto odgovora zasto se persira... Iskreno, nisam za to, ali mi je ruzno da starijoj osobi kazem ti, umesto vi, narocito ako po prvi put komuniciramo. Takodje postujem ljude koji ne zele da im se persira. Na kraju krajeva, sta imamo uopste od persiranja?
Ni u jednom jeziku ne postoji posebna rec "vi", jer se koristi isti izraz i za ti i za vi. A samim koriscenjem ove zamenice, dolazi do odaljavanja ljudi, i do stavljanja nekog stita. Kao da ne zelimo da nam se ljudi previse priblize...

Spojio Still_dreaming

Persiram svima koje želim držati na distanci, nevezano za godine i poštovanje. Za mene je to samo izraz barijere.

Jesam za persiranje, jer se time iskazuje poštovanje prema osobama, ali pogotovo prema starijim osobama.

Persiram sve starije osobe, izuzev ovdje na forumu. Jednostavno sam tako odgojena i nekako mi je skroz nekulturno da se nekom tatinom prijatelju obratim sa ti, a da mi sam to nije prije trazio. Isto tako mi smeta ako bilo ko od mojih prijatelja ne persira mog oca. smatram to krajnjom nekulturom. ako neko ne zeli da ga se ne persira, to ce i sam reci, prije toga nije tvoje da rusis te barijere. To je moje glediste.

Uvijek sam persirala i persiram osobe starije od mene, ljude koji su godina kao moji roditelji...obracam im se na taj nacin iz postovanja prema njihovim godinama...cak i kad su neki insistirali da prestanem bilo mi je tesko...
I naravno da persiram nadredjenima...po meni je to stvar opste kulture...
Mada mi je bilo jako neobicno kada sam ja dosla u fazu da me persiraju, ali vremenom sam navikla...

Angerona ::Persiram svima koje želim držati na distanci, nevezano za godine i poštovanje. Za mene je to samo izraz barijere.

U potpunosti se slažem! Radim u svojoj srednjoj školi, većina kolega su moji bivši profesori. Ne persiram samo onima koji su mi jako dragi, sa kojima pijem kafu i zbog kojih volim da odem na posao. Isto pravilo primenjujem i van posla!

Uvjek sam za persiranje kad se radi o starijim osobama od mene.
Persiranje je za mene odraz osnovne kulture,i naravno da muskarcu/zeni koji su godiste mojih roditelja necu reci TI.
Takodje mi smeta kad se moji drugovi,mojim roditeljima obracaju sa TI,jednostavno glupo zvuci.

Persiranje je postovanje godina,zvanja,titula.....
Ali u isto vreme moze znaciti distanca.Cesto to radim kad hocu nekog da drzim na pristojnom odstojanju.Dobro mi dodje.

Sta je to, jeli se to jede

Inače nisam za ovo, uvijek moraš razmišljati kako s nekim razgovarati al da, kad persiram, onda je to ili iz poštovanja, ili zbog godina... Evo, već godinu dana radim s kolegicom, super smo, žena je opičena i sve, al joj još uvijek persiram... možd je malo bezveze jer smo se zbilja sprijateljile, al kad je starija od mene nekih dvadesetak godina šta ću, tako sam krenila i više ne mogu samo prijeći na "ti"

Oduvek svima persiram. Cak i nekima na nekom forumu, ali to su ljudi sa kojima zelim da budem na distanciji.
Persiram i svekrvi, koja to ne razume, ne pokusavam ni da objasnim, jer ne osecam potrebu, a i malo se plasim da me pogresno razume.
Moje persiranje je nekad distancija, i, naravno cesto uvazavanje osobe kojoj persiram.
Smesno mi je kad meni persiraju.Mnogi mi persiraju,neki naravno zbog distancije..(kao recimo devojka od klinca, ili momak od klinke)

Ja starijima od sebe persiram i mislim da je to uredu,to je po meni neki nacin pokazivanja vaspitanja i postovanja.

Uglavnom sam mišljenja kao i većina vas. Persiram starijima od sebe, ali i, kao što je ovde već napisano, kada nekoga želim da zadržim na distanci.

Jednom sam bila baš u neprijatnoj situaciji, kada sam otišla na privatan čas iz matematike. Pitala sam da li je moja profesorka kod kuće, na šta mi je njen suprug odgovorio, šaljivo, da ja nisam s njom ovce čuvala pa da je zovem imenom. Zbunila sam se. Da li je trebalo da pitam je li tetka Dubravka tu? Mislim da je u redu starije zvati imenom (bez ,,titula" tipa tetka, čika... ako vam već nisu toliko bliski), a persirati im.

Persiram starijima od sebe.Tako sam vaspitana i nekako to je uvjek bilo nepisano pravilo.To je neki vid postovanja.
Ali,danas s vremenom,to je nekako prevazidjeno,kao da se kultura(kucno vaspitanje ) negdje usput zagubila.

Ja sam prije uvijek persirala starije od sebe. Sada to nekada cinim, a nekada ne. Za mene je to svakako znak postovanja i vaspitanja, ali nekada kada sam izrazito bliska sa nekom starijom osobom osjecam da bi bilo cudno da je persiram.

Persiranje je potpuno glup obicaj obracanja.
Izbegavam da persiram kad god mogu i nastojim da predjem na ti kad god za to nadjem i najmanji razlog.

Persiram svim starijim, manje poznatim osobama, sa kojima nisam posebno blizak. Tako sam vaspitan i smatram da je to osnovna kultura. To je izraz postovanja i naravno da sam za to. Nema nikakve veze sa distanciranjem, distanciram se na malo drugaciji nacin, sem ako pozelim da nekoj osobi direktno stavim doznanja da mi smeta.

Ne volim persiranje i osećam se neprirodno kad treba nekom da persiram. Baš izbegavam to, osim u situacijama kad se to očekuje od mene i kad bi bilo shvaćeno kao nepristojno. Čak i kada želim da održim distancu, to ću ostvariti na drugi način, a ne persiranjem. Persiranje mi je jedino prihvatljivo kada je to jedini način na koji se može iskazati poštovanje nekome (neko koga manje poznajemo ili ko nam je nadređen ili je bitna osoba, pa ne možemo to pokazati njemu na isti način kao nekom ko nam je bliži). Ljudima kojima mogu na druge načine da iskažem svoje poštovanje neću persirati.

Isto tako, ne očekujem ni da bilo ko meni persira, čak se osetim i neprijatno, jer odmah zamislim neprobojni zid između mene i osobe koja mi se na taj način obratila. Ali u slučaju da se radi o mom učeniku, sasvim mi je prihvatljivo da mi persira kao profesoru (što je isto kao ono gore napisano, samo iz druge perspektive, u drugoj ulozi).

Still_dreaming :: Persiranje je nekada bilo veoma ustaljeno prilikom komunikacije sa svima, sa poznatima i nepoznatima ...

Može biti (?! prije će biti sigurno je) da normalna nisam, ali meni je to (persiranje) neopisivo simpatično .. tako da običaj imam da persiram ne samo nepoznatima, već i osobama koje poznajem, baš kao i članovima porodice (ne činim to stalno, ali, povremeno, kad mi 'dođe') .. do sad se zaista niko uvredio nije .. premda .. ponekad neko ima neki 'trunku sam zbunjen hmm ok vidim ova je malo prolupala ali izgleda pitomo pa ću joj uputiti sažaljiv pogled' izraz lica .. ali isto tako povremeno sretnem i neku (ne)srećnu (?) dušu sličnu mojoj kojoj je takođe persiranje simpatično .. i sve nešto utisak imam (kad sretnem nekog tako nekako slično čudnovatog) ko da pripadamo nekom drugom vremenu/dimenziji, a ovdje kao da smo zalutali .. tako nekako ..

Da, persiram, meni je to stvar kulture. Persiram svima koji su desetak i više godina stariji od mene, ali i zaposlenicima u trgovinama, na šalterima, kafićima ako su i mojih godina ili mlađi.

Što se obitelji tiče (i nekih drugih bliskih ljudi), zavisi od toga kako se koja osoba postavi. Imam jednu tetku s kojom sam dosta bliska, ali uvijek joj govorim "vi" jer sam od djetinjstva tako navikla (inače je profesorica i kod nje je uvijek sve po nekim pravilima), a ona mi nikad nije rekla da joj se mogu obraćati s "ti". S druge strane, imam tetku koja je isto dosta starija, ali je sva neka luckasta i ona je zahtijevala da joj se obraćam s "ti" još dok sam bila dijete...

Ako ćemo o forumu, tu nikada ne persiram jer to zvuči kao da sam se postavila visoko pa idem nekome spuštati na taj način. Na forumu smo svi jednaki i obratit ću se s "ti" i onome tko mi može biti djed (ali kada bih istu osobu upoznala uživo, obratila bih mu se s "vi").

Mislim da sam još premlada da bi meni netko persirao, ali kada bih se sad zaposlila u struci, ne bih djeci dopustila da mi se obraćaju s "ti".

Vidis, ja kad drzim instrukcije trazim od djece da me ne persiraju. Nekako tako lakse uspostavim odnos s njima. No da predajem, naravno da bih insistirala da me persiraju.
Samo jedna djevojka nije mogla da prelomi i da me prestane persiarti. Pustila sam je, jer me je dosta podsjecala na mene.

Jedan kolega s posla mi skoro pa deda moze biti, ali me persira. Ja njega naravno isto, a uz to ga oslovljavam sa "gospodine K.(njegovo prezime)". Glupo mi je sto vozac npr. nasem CTO-u govori "ti". Tek je dosao u firmu i niko mu to nije trazio, nego je jednostavno tako opusten.

Ili ste ipak za persiranje?

Za persiranje. posebice onih koje poznajem povrsno.Nekulturno mi je kad cujem danasnju djecu od primjer 13 godina da starijima govore ti,a ne meni je to kao ona izreka "ko' da smo ovce cuvali skupa".Eto, na ti sam sa svojim vrsnjacima,mladjima od sebe i onima sa kojima sam "ovce cuvala" Sa svojom seficom radim godinama,dosta je starija od mene,slazemo se i vise nego dobro,ali iz postovanja i te neke granice jos uvijek joj govorim Vi,dok nova radnica koja je tek dosla govori joj ti,a moze da joj unuka bude,ruzno,jako,jako ruzno za cuti.

Dobro me podsetiste! 'Oću da mi persirate, balavurdijo jedna! Osim Trojanke. Ja ću njoj da persiram.
Šalu na stranu, to je odraz kulture u obraćanju i ja sam za to.
Vic na tu temu:
Srela se dva prijatelja. Jednom oko modro. Drugi ga pita:
"Šta ti se desilo?"
"Nisam persirao ženi"
"Ih? Kako?"
"Rekla mi je "mi nismo imali sex već 2 meseca", a ja sam je ispravio "hoćeš reći ti?" i eto..."

Smatram da je to vrlo bitno odličje nečije uljudnosti. Vrlo je neumesno, prosto i sirovo obraćati se sa Ti svima i svakome. Uvek persiram nepoznatim osobama, svima, bezobzira na životnu dob, osim deci, to mi je nekako neprirodno. Potom, kako naši odnosi teku dogovorićemo se već kako ćemo se jedno drugom obraćati. Persirala sam i uvek ću svim mojim profesorima, nadređenima, i određenim ličnostima koje izrazito poštujem makar to bili i čistači ulica. Čak i kad bi me ovi ljudi zamolili da pređemo na ti, ja to ne bih mogla. Barem ne u javnosti.