Odlazak kod zubara

Kao što reče enigma, strah od zubara se nosi iz detinjstva. U osnovnoj školi u koju sam išao, bila je jedna medicinska sestra koja se zove Buba. To je jedna aždaja i monstrum, jedna veštica koju su doveli da radi s decom, a koja je prosto ko zna zbog čega isfrustrirana, pa svoje frustracije prenosi na decu. Vika joj je bilo drugo ime, nije imala obzira, ismevala je decu koja su imala kvarne zube itd.

Zbog jedne takve žene ja sam dugo nosio strah od zubara. I to je trajalo kroz čitavu srednju školu svakog puta kad sam posetio zubara. Zbog toga sam išao ređe nego što je možda trebalo.

Taj strah je trajao dok nisam pre godinu dana otišao kod doktorke Lukić. To je jedna divna žena koja s takvom ljubavlju obavlja svoj posao da prosto ni najplašljiviji čovek nema kad da se uplaši. Kod nje idem već godinu dana i ne pada mi na pamet da menjam zubara. Ona stalno priča s pacijentima o nebitnim stvariMA i skreće im pažnju od popravke (doduše, to je monolog, pošto s razjapljenim ustima i bušilicom koja dreči, pacijent ne može mnogo toga da kaže). Zapamti vam ime ako samo kod nje zaređate par puta. Preporučio sam je svim prijateljima koje znam.

Smatram da je veoma bitno održavati higijenu zuba što zbog estetike, što zbog zdravlja. Kvarni zubi mogu doneti mnogo problema i mogu biti izazivači mnogih bolesti.

Tako da, nema tu izbora. Stanje zuba se mora redovno kontrolisati. A što se češće kontroliše, kvarovi su manji, a samim tim i popravke, a zubi su uvek zdravi i lepi.

Uh, zubi i ja... posebna priča.

Prvi put sam kod zubara bila sa 6 godina i sve je bilo ok, nisam se bojala. S 9 godina sam počela nositi (noćnu) protezu jer su mi gornji prednji zubi jako ružno izrasli (to sam valjda 'pokupila' od mame i bake). Nakon godinu dana, one nesretne 1999., morala sam prestati nositi protezu (nekoliko je razloga, najviše je nedostatak novca bio u pitanju). Tako da su mi zubi ostalo tako nakaradni.  Uvijek je nešto drugo bilo važnije od moje proteze - prvo spajanje kraja s krajem, onda moje školovanje, pa selidba, pa bratovo školovanje, kupovanje i sređivanje kuće... Mislim, i da se mene pitalo, bez razmišljanja bih novac uložila u školovanje, a ne u protezu, no ne mogu reći da mi nije krivo što se za to baš nikako nije uspjelo naći novca.

Iako dosta ružno izgleda, divno je čudo što me djeca u školi nisu zadirkivala i davala mi neka pogrdna imena. Mislim da upravo zato nisam ni bila iskompleksirana i nisam nikada rukom prikrivala usta kada bih se smijala, jednostavno sam se pomirila s tim. U jednom trenutku sam pomislila kako zbog toga neću moći naći dečka, ali ispostavilo se da u ničemu nisam kaskala za svojim prijateljicama, jedino se još nisam udala.   Ali da, i dalje mi je žao što nemam lijep osmijeh.

Baš te 1999. počela sam se i bojati zubara jer sam imala susret s jednom (meni se učinilo) pripitom zubarkom. Od tada sam išla na preglede samo kad je baš bilo hitno.

Kad sam se doselila u Hrvatsku nisam imala sreće s odabirom zubarke, valjda sam otišla najgoroj. Na stranu to što obavlja posao dobro, to i očekujem. Ali kad je konstantno nadrndana, namrgođena, dere se i odnosi se prema meni kao da sam maloumna (a zapravo se bojim i jedino što mi treba je neka lijepa riječ da me smiri), onda naravno da mi nije ugodno kada moram ići na pregled.

Prošle godine sam se prebacila kod nove zubarke, baka mi ju je preporučila, i prezadovoljna sam. Draga je, simpatična, pristupačna, čak su me ona i medicinska sestra uspjele opustiti i na kraju sam se osjećala ugodno. Još uvijek me malo strah kad znam da moram ići, ali nestala je panika i vrćenje najgorih scenarija u glavi.

Ako zanemarim to što su mi zubi krivi, dosta su zdravi. Vadila sam samo jedan (s tim da mi je korijen ostao   ) i dva sam popravljala. Perem ih bar dva puta dnevno, koristim i konac za zube i za sada je sve u redu. Planiram bar jednom godišnje odlaziti na kontrolu, a češće ako bude bilo problema.

Eh da, anestezija.  Kakav ludi osjećaj.    Prošle godine sam nakon vađenja zuba putovala pa sam na kolodvoru jedva zatražila kartu, mislila sam da mi jezik visi i da mi curi pljuvačka iz usta.