Pisano ljubavi...

od **Still_dreaming** Sub Maj 01, 2010 10:42 pm

Svi oni stihovi koji pišu o ljubavi i u slavu njoj...

Ljubav

Volim te

Ne samo zbog toga što ti jesi
Nego i zbog toga što sam ja
Kad sam s tobom.

Volim te

Ne samo zbog onog
Što si učinila od sebe,
Nego i zbog toga
Što činiš od mene.

Volim te

Zbog onog dela mene
Koji ti iznosiš na videlo;

Volim te

Jer stavljaš ruku
Na moje, brigama pretrpano srce,
I prelaziš preko
Svih ludosti i slabosti
Kojima ne možeš pomoći,
A čame onde u magli,
Pa ih izvodiš
Na svetlo.
Sva ta moja predivna imovina
U koju se niko pre nije
Bio dovoljno daleko zagledao
Da je pronađe.

Volim te

Jer mi pomažeš
Da iz nabacane hrpe svog života
Izgradim
Ne krčmu,
Već hram;
Da u delima svakodnevnim
Ne slušam prekor
Već pesmu.

Volim te

Jer si učinila više
No što bi me ikoji credo
Ikada mogao
Učiniti dobrim,
Više, nego što bi me ma koji usud
Mogao usrećiti.

Bez reči,
Bez dodira,
Bez znaka.

Učinila si sve
Naprosto,
Bivajući onim što jesi.

Možda to, na kraju,
I jeste ono
Što znači – biti prijatelj.

Roj Kroft

od **lunja** Uto Sep 21, 2010 10:11 am

Poveriću ti jednu tajnu Vreme si ti
Vreme je žena Ono oseća
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge kao kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućuje i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kad se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
Tu moru vremena zaustavljenu kao krv u venama plavim
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
I ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom veku
Bože moj kako su reči teške A u stvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstava
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
I ako ti ne dišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom
Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljo jasnog kristala izraza koju bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se tebe
Bojim se onog što te prati večerom ka prozorima
I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja.

(Luj Aragon)

od **chegirl** Pet Okt 01, 2010 9:08 am

Koji smo danas dan?
Mi smo svi dani
prijateljice moja
mi smo citav zivot
ljubavi moja
Mi se volimo i mi zivimo
A ne znamo sta je to zivot
I ne znamo sta je to dan
I ne znamo sta je to ljubav.

mislim da je u pitanju,Zak Prever,

od **Dora_Mar** Uto Mar 15, 2011 9:07 am

Pripadam jedino tebi...

Ostajem...
ostajem nepovratno zatočena
u ovim osjecajima,
u slatkim uspomenama,
u svojim razmišljanjima
i u tvojim pogledima...

Znam da mi nema spasa,
jer mi je jedna
sudbina zacrtana,
samo i jedino-s tobom,
u svakom pogledu.

Ne opirem se,
a mogla bih,
ne zalim,
a htjela bih...
Nemam više snage
izbjegavati te...

Svaki dio mene,
bezuvjetno tebi je predan,
od sad pa zauvijek
jedino tebi pripadam...

I onda,
na kraju
to sve je ipak
samo san...
toliko razliciti,
a opet tako povezani.
Zelim da budemo
jedno za drugo stvoreni.

nepoznati autor

od **hermina** Sub Apr 16, 2011 11:02 am

Dođi, sjedni do mene, Lidija, na obali rijeke.
Mirno gledajmo kako teče i naučimo od nje.
da život prolazi, a mi se ne držimo za ruke
(Držimo se za ruke)

Onda ćemo misliti, velika djeca, da ovaj život
prolazi i ne staje, ništa ne ostavlja i ne vraća se,
odlazi prema dalekom moru, odlazi Sudbini,
dalje od bogova.

Opustimo ruke jer nije vrijedno da se umaramo.
Uživali, ne uživali, prolazimo kao rijeka.
No treba znati prolaziti sasvim spokojno
i bez velikih uzbuđenja.

Bez ljubavi, bez mržnje i strasti koje podižu glas,
bez zavisti koja previše uznemirava oči,
bez briga, jer i s njima rijeka će jednako teći
i uvijek će odlaziti prema moru.

Volimo se spokojno, misleći da možemo,
ako hoćemo, izmijeniti poljupce, zagrljaje, milošte,
ali bolje je da sjedimo jedno pored drugoga
i da gledamo kako rijeka teče.

Naberimo cvjetova, uroni u njih i ostavi ih
u svom krilu, nek njihov miris blaži ovaj trenutak-
ovaj trenutak kada smireni ne vjerujemo ni u šta,
nevini pogani propadanja.

Bar ćeš ako postanem sjena, sjetiti mene poslije,
a da te sjećanje na me neće opeći ni raniti,
jer nikad se ne držasmo za ruke niti se poljubismo,
niti bijasmo drugo osim djeca.

I ako prije mene poneseš obol mračnom brodaru,
neću morati da patim kad te se budem sjećao.
Bit ćeš mi blaga u spomenu kad te se sjetim na obali,
tužna poganko s cvijećem u krilu.

_Fernando Pessoa_

od **Still_dreaming** Pon Apr 18, 2011 7:57 am

Očiju tvojih da nije

Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu.

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali.

Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle.

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo.

Vasko Popa

od **pahuljica** Sub Sep 24, 2011 1:44 am

Ljubavna pesma-Ducic

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja rec u sumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna, nema i daleka
jer je san o sreci vise nego sreca.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo sto dusa prosneva.
Poljubac je susret najlepsi na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
tvoj plast suncani od mog sna ispreden.
Ti bese misao moja ocarana,
simbol svih tastina, porazan i leden.

A ti ne postojis, nit' si postojala.
Rodjena u mojoj tisini i cami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami.

od **pahuljica** Sub Sep 24, 2011 9:44 pm

Slovo o ljubavi

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir moze da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge-
i osetimo se nesrećni i krivi.

Desanka Maksimovic

od **Still_dreaming** Pon Nov 21, 2011 12:57 am

Najava rata

Najavljujem ti rat
po svim pravilima.

Evo
najprije ti šaljem protestnu notu
jer si uznemirila moj ljubavni prostor
i namjerno si ubacila te šarene balone
u moje vidokruge.

Zatim šaljem ti protest
jer si me mučki i bez ikakve najave
ranila toplim pogledom.

Najavljujem ti rat
bespoštedan
rat do posljednjeg poljupca
rat u kojem ćemo najvjerojatnije
oboje biti poraženi
i ove riječi su samo prethodnica
vojske pjesama koje će se boriti
na mojoj strani.

Najavljujem ti rat
totalan i iscrpljujući
bez primirja i zatišja
neće biti smrti ali bit će bola.

Zahtijevam da se poštuju
odredbe o ratovanju
da se oružje nosi na vidljivom mjestu
i bez lukavstava molim
bez ikakvih tajni.

To mora biti
najveličanstveniji rat u povijesti

Jedino kažem
smrti neće biti
ali bit će bola.

Željko Krznarić

od Sponsored content

Pisano ljubavi...

Pisano ljubavi...

Re: Pisano ljubavi...

Re: Pisano ljubavi...

Re: Pisano ljubavi...

Re: Pisano ljubavi...

Re: Pisano ljubavi...

Re: Pisano ljubavi...

Re: Pisano ljubavi...

Re: Pisano ljubavi...

Re: Pisano ljubavi...