''Gozba'' ili ''O ljubavi'' (Platon)
3 posters
Zid :: Društvo :: Filozofija
Strana 1 od 1
''Gozba'' ili ''O ljubavi'' (Platon)
od Still_dreaming Uto Maj 04, 2010 12:34 pm
Ovaj dijalog je dobio ime po gozbi koju je u svome domu priredio mladi tragički pesnik Agaton. Gozba predstavlja vrhunac umetničkog razvitka Platonove ličnosti, ona je njegovo najveće umetničko delo, u kome se udruživanjem dijalektike i mitskog uobličavanja otkrivaju najdublja saznanja. Posle večere, učesnici u dobrom raspoloženju reše da svaki od njih izgovori pohvalu Erotu, bogu ljubavi.
Fedar kao najveću vrednost Erota ističe to što ljudima daje osećanje časti. Onaj ko ljubi ni pred kim se ne stidi više nego pred onim ko je predmet njegove ljubavi. Kad bi se kakva država ili vojska sastojala samo od ljubavnih parova,ona bi bila nepobediva.
Pausanija je stariji čovek, zaljubljen u Agatona. Kao što postoje dve Afrodite, tj. nebeska i zemaljska, tako postoje i dva Erota, nebeski i zemaljski. Zemaljskom Erotu služe obični ljudi. Oni vole žene isto onako kao mladiće i dečake, i više vole telo nego dušu. A oni koji su okrenutiti nebeskom Erotu više vole muškarce nego žene, jer miluju ono što je od prirode jače i sto ima više pameti.
Eriksimah preporučuje umerenost, a i sam je umeren. Prihvata Pausanijino postavljanje dvaju Erota koji su jednom drugom suprotni, ali te razlike se prostiru, ne samo na aktivnosti u ljudskoj duši, nego se mogu naći u celoj prirodi, kao i umetnosti. Za njega je Erot veliki lekar. On govori da svugde ima dobrih i loših nagona, svugde nalazimo načelo privlačenja i odbijanja. Dvostruki Eros pojavljuje se kao simbol atraktivnog i repulsivnog odnosa između prirodnih suprotnosti.
Aristofan objašnjava da je bilo tri vrste ljudi: dvostruki muškarci, dvostruke žene i androgini tj. muško i žensko u isti mah. Androgini su bili okrigli, imali su glavu sa dva lica okrenuta na suprotnu stranu, četiri ruke i četiri noge. Ali bili su snažni, obesni i prkosni i zato ih je Div rasekao na pola. Tim rasecanjem i odvajanjem rodio se Erot. Posle toga svaka polovina je neodoljivo čeznula za onom drugom polovinom da se opet spoje u jednu celinu.
Dok su prethodni besednici slavili samo darove Erotove, Agaton slavi samog Erota. Po njemu, Erot je najblaženiji među svim bogovima, jer je od svih najlepši i najbolji. U Agatonovoj zavodničkoj himni izražena je zadovoljena ljubavna žudnja, ali zasićeni Erot nije više Erot, nije više žudnja, jer čovek može žudeti samo za onim što još nema.
Sokrat izlaže svoj razovor sa sveštenicom Diotimom. Iz njegovog razgovora sa Diotimom izlazi da Erot nije ni dobar i lep, a ni ružan, nego se nalazi u sredini između ružnoće i lepote, između zlobe i dobrote i uopšte nije veliki bog, kao što je rekao Fedar, a ni smrtno biće, nego nešto između toga: između smrtnog i besmrtnog. Diotima posvećuje Sokrata u poslednje stvari tajnama ljubavi. Erot je personifikacija stvaralačke žudnje koja počinje u sferi čudnog, postepeno se uspinje i na posletku dolazi do samog lepog.
Alkibijad se, kao i Sokrat, bolje snalazi u erotici nego u retorici; iz njegovog odstupanja se vidi da je erotika na neki tajanstveni način spojena sa istinom, i ako ne baš sa svakom vrstom istine, onda svakako sa onom koja se krije u misteriji bistva, nastajanja i propadanja.
Pročitali ste Gozbu?
Ako niste, ovde je ukratko predstavljena. Platon iz više uglova sagledava ljudske nagone.
Do kakvog zaključka možemo doći?
Čije mišljenje je najprihvatljivije?
Ili vi imate neko sopstveno, već izgrađeno mišljenje?
Koliko je bitno ono erotsko u nama i koliko utiče na naš život uopšte?
Fedar kao najveću vrednost Erota ističe to što ljudima daje osećanje časti. Onaj ko ljubi ni pred kim se ne stidi više nego pred onim ko je predmet njegove ljubavi. Kad bi se kakva država ili vojska sastojala samo od ljubavnih parova,ona bi bila nepobediva.
Pausanija je stariji čovek, zaljubljen u Agatona. Kao što postoje dve Afrodite, tj. nebeska i zemaljska, tako postoje i dva Erota, nebeski i zemaljski. Zemaljskom Erotu služe obični ljudi. Oni vole žene isto onako kao mladiće i dečake, i više vole telo nego dušu. A oni koji su okrenutiti nebeskom Erotu više vole muškarce nego žene, jer miluju ono što je od prirode jače i sto ima više pameti.
Eriksimah preporučuje umerenost, a i sam je umeren. Prihvata Pausanijino postavljanje dvaju Erota koji su jednom drugom suprotni, ali te razlike se prostiru, ne samo na aktivnosti u ljudskoj duši, nego se mogu naći u celoj prirodi, kao i umetnosti. Za njega je Erot veliki lekar. On govori da svugde ima dobrih i loših nagona, svugde nalazimo načelo privlačenja i odbijanja. Dvostruki Eros pojavljuje se kao simbol atraktivnog i repulsivnog odnosa između prirodnih suprotnosti.
Aristofan objašnjava da je bilo tri vrste ljudi: dvostruki muškarci, dvostruke žene i androgini tj. muško i žensko u isti mah. Androgini su bili okrigli, imali su glavu sa dva lica okrenuta na suprotnu stranu, četiri ruke i četiri noge. Ali bili su snažni, obesni i prkosni i zato ih je Div rasekao na pola. Tim rasecanjem i odvajanjem rodio se Erot. Posle toga svaka polovina je neodoljivo čeznula za onom drugom polovinom da se opet spoje u jednu celinu.
Dok su prethodni besednici slavili samo darove Erotove, Agaton slavi samog Erota. Po njemu, Erot je najblaženiji među svim bogovima, jer je od svih najlepši i najbolji. U Agatonovoj zavodničkoj himni izražena je zadovoljena ljubavna žudnja, ali zasićeni Erot nije više Erot, nije više žudnja, jer čovek može žudeti samo za onim što još nema.
Sokrat izlaže svoj razovor sa sveštenicom Diotimom. Iz njegovog razgovora sa Diotimom izlazi da Erot nije ni dobar i lep, a ni ružan, nego se nalazi u sredini između ružnoće i lepote, između zlobe i dobrote i uopšte nije veliki bog, kao što je rekao Fedar, a ni smrtno biće, nego nešto između toga: između smrtnog i besmrtnog. Diotima posvećuje Sokrata u poslednje stvari tajnama ljubavi. Erot je personifikacija stvaralačke žudnje koja počinje u sferi čudnog, postepeno se uspinje i na posletku dolazi do samog lepog.
Alkibijad se, kao i Sokrat, bolje snalazi u erotici nego u retorici; iz njegovog odstupanja se vidi da je erotika na neki tajanstveni način spojena sa istinom, i ako ne baš sa svakom vrstom istine, onda svakako sa onom koja se krije u misteriji bistva, nastajanja i propadanja.
Pročitali ste Gozbu?
Ako niste, ovde je ukratko predstavljena. Platon iz više uglova sagledava ljudske nagone.
Do kakvog zaključka možemo doći?
Čije mišljenje je najprihvatljivije?
Ili vi imate neko sopstveno, već izgrađeno mišljenje?
Koliko je bitno ono erotsko u nama i koliko utiče na naš život uopšte?
Poslednji izmenio Still_dreaming dana Uto Maj 04, 2010 8:37 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Re: ''Gozba'' ili ''O ljubavi'' (Platon)
od Troja Uto Jun 14, 2011 8:05 am
Nisam procitala Gozbu. Jedna od prvih misli koje su mi pale na pamet bilo je iznenadjenje da su stari Grci ocigledno bili mnogo vise upuceni u tajne homoseksualne ljubavi, nego sto sam ja to mislila. Kod nas se odrastalo uz komentare kako danasnje generacije su boze sacuvaj, pa mislis da su oni prije bili kao mnogo vise konzervativni, a, eto, vidis, nije tako.
Kada sam bila mladja i sama sam razmisljala kako su zaljubljeni ljudi na neki nacin nepobjedivi, jer ni za sta se covjek ne zeli toliko zrtvovati kao za ljubav. Bas mi se mnogo svidio onaj dio gdje se tumaci kako neki "vole vise muskarce nego zene, jer su oni jaci i pametniji."
E, pa na ovo bih rekla da je apsurdno, jer ima pametnih i glupih i muskaraca i zena, pa je ovakvo generalizovanje vrlo glupo - ili ga je vrijeme pregazilo u svakom slucaju. Takvo razmisljanje o svijetu je potpomoglo stvaranje svih civilizacija u kojima su zene bile ugnjetavane. Po mom misljenju zene su, takodje, istorijski imale potcinjenu ulogu u svijetu erotike, jer su se razlicite moralne norme primjenjivale na njih od onih koje su primijenjivane na muskarce.
Slazem se da postoji princip privlacenja suprotnosti, ali to ne znaci da ce se svaka suprotnost privlaciti, ili biti komplementarna u bilo kom pogledu.
Meni je erotika donekle vazna, vise kao dio ljubavi i snova o ljubavi, nego sama za sebe. Ljubav i erotika mogu da obogate nas zivot i daju nam snage da pocinimo djela na koja nas sam razum ne bi nikada naveo. Po principu surpotnosti, takodje mogu da nas opustose i psihicki razruse ako su takvi nagoni van kontrole i destruktivni.
Kada sam bila mladja i sama sam razmisljala kako su zaljubljeni ljudi na neki nacin nepobjedivi, jer ni za sta se covjek ne zeli toliko zrtvovati kao za ljubav. Bas mi se mnogo svidio onaj dio gdje se tumaci kako neki "vole vise muskarce nego zene, jer su oni jaci i pametniji."
E, pa na ovo bih rekla da je apsurdno, jer ima pametnih i glupih i muskaraca i zena, pa je ovakvo generalizovanje vrlo glupo - ili ga je vrijeme pregazilo u svakom slucaju. Takvo razmisljanje o svijetu je potpomoglo stvaranje svih civilizacija u kojima su zene bile ugnjetavane. Po mom misljenju zene su, takodje, istorijski imale potcinjenu ulogu u svijetu erotike, jer su se razlicite moralne norme primjenjivale na njih od onih koje su primijenjivane na muskarce.Slazem se da postoji princip privlacenja suprotnosti, ali to ne znaci da ce se svaka suprotnost privlaciti, ili biti komplementarna u bilo kom pogledu.
Meni je erotika donekle vazna, vise kao dio ljubavi i snova o ljubavi, nego sama za sebe. Ljubav i erotika mogu da obogate nas zivot i daju nam snage da pocinimo djela na koja nas sam razum ne bi nikada naveo. Po principu surpotnosti, takodje mogu da nas opustose i psihicki razruse ako su takvi nagoni van kontrole i destruktivni.
Troja- Legendarni član
- Broj poruka : 17011
Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010
Re: ''Gozba'' ili ''O ljubavi'' (Platon)
od ms.k Pon Dec 24, 2012 2:17 am
... Aristofanova besjeda ... odlomci ...
... " A što su bila tri roda i što su imala takav oblik, to je došlo otuda što je muški rod prvobitno potekao od sunca, ženski od zemlje, a onaj u kome ima dela i jedan i drugi rod, od meseca, jer mesec ima dela i u jednom i u drugom rodu ... Bili su strašni snagom i jačinom, i imali su krupne misli, štaviše: udarili su na bogove ... "
... " Pošto priroda ljudska beše razrezana na dve polovine, svaka polovina čeznula je za drugom svojom polovinom i sastajala se s njom, pa su se onda rukama grlile i pripijale se jedna uz drugu, pune žudnje da se srastu ... "
... " ... usađena je u ljude ljubav jednoga prema drugome: ona ih sastavlja u prvobitnu prirodu i teži da od dvoga napravi jedno i tako da isceli prirodu ljudsku. "
... jednako zaljubljena i sad baš kao i prije desetak godina kada sam prvi put pročitala ...
... " A što su bila tri roda i što su imala takav oblik, to je došlo otuda što je muški rod prvobitno potekao od sunca, ženski od zemlje, a onaj u kome ima dela i jedan i drugi rod, od meseca, jer mesec ima dela i u jednom i u drugom rodu ... Bili su strašni snagom i jačinom, i imali su krupne misli, štaviše: udarili su na bogove ... "
... " Pošto priroda ljudska beše razrezana na dve polovine, svaka polovina čeznula je za drugom svojom polovinom i sastajala se s njom, pa su se onda rukama grlile i pripijale se jedna uz drugu, pune žudnje da se srastu ... "
... " ... usađena je u ljude ljubav jednoga prema drugome: ona ih sastavlja u prvobitnu prirodu i teži da od dvoga napravi jedno i tako da isceli prirodu ljudsku. "
... jednako zaljubljena i sad baš kao i prije desetak godina kada sam prvi put pročitala ...
ms.k- Zavisni član
- Broj poruka : 3752
Datum upisa : 20.12.2012
Zid :: Društvo :: Filozofija
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu