Pop art
Zid :: Umetnost :: Vizuelna umetnost
Strana 1 od 1
Pop art
od Still_dreaming Pet Maj 14, 2010 9:19 am
Pop art je umetnički pravac u savremenoj umetnosti, koji je nastao 60-ih godina 20. veka, a svoje korene ima u dadaizmu i kubizmu. Doslovno znači popularna umetnost, parafrazirajući sveprisutnost kulture u svakodnevici obrnutom paradigmom svakodnevnice u umetnosti, poigravajući se sa, do tada postavljenim, granicama nebitnog i banalnog.
Termin pop art je prvi put upotrebio engleski likovni kritičar Lovrens Alovej, 1958. godine, kada je opisao posleratni potrošački način života. Iako su danas poznatiji američki pop umetnici, pravac je paralelno nastao u dva centra, Londonu i Njujorku.
Umetnici sa zapadne obale SAD-a, pokušavaju da, preko natprirodne reprodukcije štampe i plakata, objasne tehnike grafičke propagnade i njene posledice. Karakteristično za sve umetnike pop art-a je korišćenje tehnike kolaža, preko kojeg se zatim ironično plasira vitalni sadržaj modernog čoveka, manipulisanog potrošačkim društvom, socijalnim fetišizmom, preko trivijalnih idola i potrebe za čistim razbacivanjem. Tako pop art razotkriva paradokse jedne civilizacije uslovljene industrijskim napretkom, kritikuje modernu merkantilističku kulturu i ujedno učestvuje u samom njenom mehanizmu.
Integrisanje umetnosti u sociološki kontekst, započeto dadaizmom, predstavlja i samu suštinu umetnosti pop art-a. Pravac nastaje praktično u isto vreme u SAD i Engleskoj. Njegov glavni cilj je uzdizanje naizgled banalnih predmeta i proizvoda svakodnevnog modernog života u umetnost. Interesuje se za estetske vrednosti tog trivijalnog repertoara industrijske revolucije u modernom društvu, čija je vrednost, naizgled, samo upotrebna i na koji se posle i ne obraća pažnja. Takozvana "figuracija" pop art-a, prvi put se javlja u severnoameričkoj umetnosti, kada Robert Rošenberg u svojim kombine paintings koristi industrijske proizvode, fotografije i komade krpa. U to vreme Džasper Džons pravi slike čiji je motiv nacionalni simbol, zastava SAD, alterišući i menjajući njihov prepoznatljivi kolorit, igrajući se likovnim formalističkim jezikom, bez naizgled, bilo kakvih drugih pretenzija. Takođe, slika realistično, živim koloritom, konzerve piva Kembel, kao ironičnu antitezu apstraktnom ekspresionizmu.
Dok su u Americi dadaističke demonstracije protiv "Umetnosti" sa velikim slovom U, činile ćeliju začetnicu pop art-a, u Engleskoj je to bila autohtona subkultura, čije su glavne medije za rasprostiranje činili reklamni plakati, žuta štampa, ilustracije naučne fantastike i strip.
Poznati njujorški umetnici zajedno sa svojim kolegama sa zapadne obale, Klaus Oldenburg, Roj Lihtenstajn, Endi Vorhol, Tom Veselman, Džejms Rosenkuist, Vajne Tieband, i Edvard Ruša, koriste privlačne fluorescentne boje, koje moderni čovek lako prepoznaje sa neonskih reklama, tržišnih centara i industrije spektakla, polazeći od njihove slučajne egzistencije, transformišući tako svakodnevnicu u jedan novi spektakl super star.
Moda i umetnost su jako uticale na dizajn proizvoda i nijedan umetnički pravac nije imao takav snažan uticaj na komercijalni dizajn kao pop art. Pop umetnici kao što su Endi Vorhol, Džasper Džons, Roj Lihtenstajn, Robert Indijana su okrenuli svet umetnosti naopako crtajući svakodnevnicu i reciklirajući to kao ironiju, irelevantnu umetnosti. Endi Vorhol je javno slavio američki konzumerizam u svojim ponavljajućim segmentima prizora ikona popularne kulture, Kembel supe ili Elvisa Preslija. Proizvođači počinju da upotrebljavaju pop art u dizajnu toliko da je to postalo deo svakodnevnog života, sa recimo poštanskom markom LOVE koju je stvorio Robert Indijana.
Umetnost ili...?
Kako vi gledate na ostvarenja pop art-a?
Kolika je njihova umetnička vrednost?
Da li bi njihova vrednost bila veća da se nisu izmešala sa svakodnevnim proizvodima i postala, na neki način, modni detalji?
Ili je njihova vrednost samim tim i veća jer se uvlači u skoro sve segmente postajući jedan veliki protest protiv potrošačkog društva?
Termin pop art je prvi put upotrebio engleski likovni kritičar Lovrens Alovej, 1958. godine, kada je opisao posleratni potrošački način života. Iako su danas poznatiji američki pop umetnici, pravac je paralelno nastao u dva centra, Londonu i Njujorku.
Umetnici sa zapadne obale SAD-a, pokušavaju da, preko natprirodne reprodukcije štampe i plakata, objasne tehnike grafičke propagnade i njene posledice. Karakteristično za sve umetnike pop art-a je korišćenje tehnike kolaža, preko kojeg se zatim ironično plasira vitalni sadržaj modernog čoveka, manipulisanog potrošačkim društvom, socijalnim fetišizmom, preko trivijalnih idola i potrebe za čistim razbacivanjem. Tako pop art razotkriva paradokse jedne civilizacije uslovljene industrijskim napretkom, kritikuje modernu merkantilističku kulturu i ujedno učestvuje u samom njenom mehanizmu.
Integrisanje umetnosti u sociološki kontekst, započeto dadaizmom, predstavlja i samu suštinu umetnosti pop art-a. Pravac nastaje praktično u isto vreme u SAD i Engleskoj. Njegov glavni cilj je uzdizanje naizgled banalnih predmeta i proizvoda svakodnevnog modernog života u umetnost. Interesuje se za estetske vrednosti tog trivijalnog repertoara industrijske revolucije u modernom društvu, čija je vrednost, naizgled, samo upotrebna i na koji se posle i ne obraća pažnja. Takozvana "figuracija" pop art-a, prvi put se javlja u severnoameričkoj umetnosti, kada Robert Rošenberg u svojim kombine paintings koristi industrijske proizvode, fotografije i komade krpa. U to vreme Džasper Džons pravi slike čiji je motiv nacionalni simbol, zastava SAD, alterišući i menjajući njihov prepoznatljivi kolorit, igrajući se likovnim formalističkim jezikom, bez naizgled, bilo kakvih drugih pretenzija. Takođe, slika realistično, živim koloritom, konzerve piva Kembel, kao ironičnu antitezu apstraktnom ekspresionizmu.
Dok su u Americi dadaističke demonstracije protiv "Umetnosti" sa velikim slovom U, činile ćeliju začetnicu pop art-a, u Engleskoj je to bila autohtona subkultura, čije su glavne medije za rasprostiranje činili reklamni plakati, žuta štampa, ilustracije naučne fantastike i strip.
Poznati njujorški umetnici zajedno sa svojim kolegama sa zapadne obale, Klaus Oldenburg, Roj Lihtenstajn, Endi Vorhol, Tom Veselman, Džejms Rosenkuist, Vajne Tieband, i Edvard Ruša, koriste privlačne fluorescentne boje, koje moderni čovek lako prepoznaje sa neonskih reklama, tržišnih centara i industrije spektakla, polazeći od njihove slučajne egzistencije, transformišući tako svakodnevnicu u jedan novi spektakl super star.
Moda i umetnost su jako uticale na dizajn proizvoda i nijedan umetnički pravac nije imao takav snažan uticaj na komercijalni dizajn kao pop art. Pop umetnici kao što su Endi Vorhol, Džasper Džons, Roj Lihtenstajn, Robert Indijana su okrenuli svet umetnosti naopako crtajući svakodnevnicu i reciklirajući to kao ironiju, irelevantnu umetnosti. Endi Vorhol je javno slavio američki konzumerizam u svojim ponavljajućim segmentima prizora ikona popularne kulture, Kembel supe ili Elvisa Preslija. Proizvođači počinju da upotrebljavaju pop art u dizajnu toliko da je to postalo deo svakodnevnog života, sa recimo poštanskom markom LOVE koju je stvorio Robert Indijana.
Umetnost ili...?
Kako vi gledate na ostvarenja pop art-a?
Kolika je njihova umetnička vrednost?
Da li bi njihova vrednost bila veća da se nisu izmešala sa svakodnevnim proizvodima i postala, na neki način, modni detalji?
Ili je njihova vrednost samim tim i veća jer se uvlači u skoro sve segmente postajući jedan veliki protest protiv potrošačkog društva?
Amor fati
Live today
Still_dreaming- Administrator
- Broj poruka : 22089
Godina : 36
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010
Zid :: Umetnost :: Vizuelna umetnost
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu