Sticanje poverenja

Smatram da je povrerenje u vezi najbitnije, inače veza ne bi uspela (bilo drugarska, bilo ozbiljna). Uvek treba imati neku dozu poverenja. Ali, treba misliti kome treba da se veruje. Ja nemam poverenja u ljude, zato što je najveća verovatnoća da te iznevere. Ali u moju najbolju drugaricu imam potpuno poverenje. Shvatio sam da mogu u nju da imam poverenje čim sam je ugledao (pre toga smo se samo dopisivali i par puta čuli preko telefona).
Da bih imao potpuno poverenje u osobu, ta osoba mora da ima dobro srce, puna razumevanja i neiskvarena. (Što se u današnje vreme vrlo retko nalazi)

Ja u principu prilazim ljudima sa povjerenjem, mada sam u ljubavi uvijek imala i dozu rezervisanosti, pa bih po pravilu uvijek pokusala da prikrijem svoja osjecanja ako bih ih imala da bih se zastitila da ne budem povrijedjena.

Veza ne moze funkcionisati bez povjerenja. Prvi mladic sa kojim sam se zabavljala je poceo ispoljavati nepovjerenje prema meni nakon sto sam bila otputovala na mjesec dana u inostranstvo jer je strahovao da su razlike u nasim zivotnim okolnostima prevelike da bih se trajno vezala za njega. Ja se u pocetku nisam slagala sa njim, ali je na kraju njegovo nepovjerenje preovladalo i ja sam shvatila da veza u kojoj jedan partner ima toliko nepovjerenja prema drugome ne moze opstati.

To zivotno iskustvo mi ukazuje da ima i malo istine u onome sto kazu - vjeruj u nesto pozitivno i ono ce se i ostvariti; vjeruj u nesto negativno i to ce postati istinito.

Mislim da je povjerenje u vezi strasno bitno i da je potrebno dosta da se ono stekne.A ono se stice najpre djelima.
Sada,jako mi je tesko da u potpunosti imam povjerenje u nekog,bas zbog tih losih iskustava,mada,ne smatram da je to povjerenje nepotrebno.Ljuborne scene i izlivi ljubomore jesu nepotrebni ali ne i mala doza rezerve ka nekom.

Poverenje je isuviše vredna stvar da bi se tek tako poklanjala.Tu su tvoje želje,planovi,očekivanja,a neko to ne zna to da ceni,pa i sam misli da nije mogao steći tvoje poverenje do nekog trenutka kada ti to sve sruši.Naravno,poverenje neko izgubi i nesvesno,bezobzirno,ne znajući da će nečim ga ugroziti.Manja doza rezervisanosti nije na odmet dok se ljudi ne upoznaju,kako prijatelji,tako partneri,ljudi su različiti,kriterijumi vrednosti su različiti,pa i tako cena poverenja.

Steći moje poverenje... Muke Tantalove. Inače sam veoma sumnjičava osoba, nepoverljiva do krajnjih granica. Istina je da prilazim ljudima sa stavom ‚‚svako je dobar dok se ne dokaže suprotno'' i uvek sa prijateljskim osmehom. Trudim se da razumem i saosećam sa drugima. Ali sve vreme analiziram. Svaki razgovor je nova naliza. Tako je u ljubavi, tako je i u bilo kom drugom odnosu. Poverenje je na mojoj skali vrednosti visoko kotirano. Onaj ko ga ima, ima ga u potpunosti. A drugačije i ne može.

Posle (nedefinisanog, što je izgleda otežavajuća okolnost) razočarenja iz prethodne veze, u ovoj vezi sam poverenje dao posle nekih godinu dana veze. I od tad nemam šta da razmišljam. Nešto u meni je reklo i to je to. Ja verujem.

Ako mi se poverenje nekim slučajem poljulja nizom sumnjivih situacija, dovoljan je jedan oči u oči razgovor da se ponovo učvrsti ili sasvim izgubi moje poverenje prema nekome. Dajući poverenje, očekujem ga zauzvrat, u istoj meri. Ništa manje, ništa više. Kad nekom verujem onda verujem, i niko sa strane mi ne može složiti priču u koju bih poverovao pre nego što mi oči te osobe kažu sve.

Tako da sam, što se ovoga tiče, u apsolutnim kategoriijama - ili neko ima moje puno poverenje, ili ga nema uopšte. A ako ga neko izgubi, neće ga vratiti. Verovati nekome nije mala stvar.

Still_dreaming :: Dajući poverenje, očekujem ga zauzvrat, u istoj meri. Ništa manje, ništa više...A ako ga neko izgubi, neće ga vratiti.

I ja sam slicna kao Still. Vazno mi je ne samo da ja imam povjerenje u ljude sa kojima sam bliska, nego i da znam da oni imaju apsolutno povjerenje u mene. I ja sam bila veoma iskljuciva kao Still i nisam oprastala kada me neko iznevjeri, ali sam nedavno oprostila drugarici sa kojom sam odbijala sve kontakte 17 godina nakon sto sam smatrala da me je jednom iznevjerila u jednoj za mene zivotno vaznoj situaciji. Jos uvijek ne znam da li ce se to pokazati kao mudra zivotna odluka, mada ovaj put bar zasigurno znam da se ne mogu na nju 100% osloniti, pa bar idem otvorenih ociju u to druzenje.

Uffff, meni bas treba mnogo da steknem necije povjerenje. I sticem ga analizirajuci necije postupke, ponasanje, stavove, misli.
Mislim da je povjernje medju ljudima jako bitno, bez obzira o kakvom odnosu da je rijec (ljubavnom, prijateljskom, poslovnom).