Preboleti...

Jako teško prebolim kad neko ode iz mog života, neko koga sam prihvatila u srce i zagrlila dušom. Nikad ne prebolim u potpunosti, uvek ostaje trag u meni, suze neisplakane... Takva sam. Nemam nikakav metod da odagnam tugu, pustim je da me preplavi, prepustim joj se, ona bude tu jedno vreme, a onda se povuče. Naravno uvek se vrati..
I ne želim da prebolim ništa. Tuga i bol, kao i sreća,radost mi samo govore da sam još uvek živa. Kad budem prestala da tugujem, prestaću i da se radujem novim ljudima, novim lepim stvarima, prestaću da živim.

Nemam jedinstven nacin za lijecenje tuge...sve zavisi ko je otisao i na koji nacin...plakala sam, vristala, osamljivala se, pisala, crtala...
Suze su redovno pratile svaki gubitak...i svaki odlazak je za mene znacio kraj jednog perioda i pocetak nekog novog...
Dvije osobe su otisle iz mog zivota ne svojom voljom...vrijeme je izbrisalo veliku tugu, ali sjecanje nece nikad...i jos pokoju suzu koja se pojavi u oku kad ih se sjetim...

Mislim da nista ne moze da se poredi sa gubitkom prijatelja, ili neke drage osobe..Definitivno se najteze odboluje izdaja osobe u koju ste imali ogromno povjerenje.Nemam metod da prebolim, samo izbjegavam tugu koliko god mogu, trudim se da ne mislim o tome, pokusavam da budem okruzena ljudima, stalno zauzeta..Znam da je to lose, procitala sam negdje da zatupljeni bol postaje mnogo jaci kad se ponovo pojavi, i mozda je tako, ali mislim da sam i pocela da zaboravljam kako je to kad si stvarno, stvarno tuzan, i to mi sasvim odgovara, pa sta bude...

Nista nije gore od gubitka prijatelja, ali ovaj put bespovratno. Moj najbolji drug je umro prije tri godine i nikad ga necu zaboraviti.

Ne bih ni htio da ga prebolim.

Najteze je kad te napusti prijatelj,bliska i draga osoba.Kada ti neko udje u zivot,i volis ga kao ...i das mu sve,i potpuno si opustena u njegovom prisustvu,i totalno je gard bilo kakve vrste spusten i moze da te vidi u potpunosti.A onda jednostavno ode.
Takodje,izdaja uvjek zaboli!
Kada si ostavljen a volis,boli.Ali kazu da vremenom bude lakse,da je vrijeme lijek.
Mislim da jeste kada je jubav u pitanju,ali kada je prijatelj mislim da nije tako.

Slazem se sa tvojom zadnjom recenicom u potpunosti....tesko je kada mislis da imas oslonac za sve sto ti se u zivotu desava,i onda kad pomislis da mozes da se oslonis padnes..To je mozda lako prevazici kad su manje bitne stvari u pitanju ali kad je nesto vece onda puno zaboli....

Sto bi rekao Mika- "Svi su rastanci tuzne price, zato ja rastanke ne priznajem i nikad necu."

Gubitak bliske osobe se ne moze porediti ni sa cim... U tom slucaju vreme cini svoje. Sto se vise opiremo samo otezavamo sebi. Ja se nekako uvek trudim da shvatim i nadjem razlog necijeg odlaska ili izdaje.... i mirim se s tim.
Imala sam tu srecu ili nesrecu da sam samo jednom izgubila poverenje osobe (prijateljice ) koja mi je mnogo znacila i bila bas bliska. Gubitkom poverenja znala sam da prijateljstvo nece opstati, ali nisam htela to da prihvatim. Kada pored druge sanse zadobijete noz u ledja, nista drugo ne preostaje vec da odete i pokusate da prebolite. E, pa ja sam mislila da to nikad necu moci...
Kada najvise boli ne pricam mnogo, ali ne zadrzavam tugu u sebi, i svaki put kad mi je tesko ne libim se da zaplacem...a onda se trudim da ne mislim mnogo na na to.
Vreme je jedini lek za sve, nekad brze, nekad sporije, ali deluje.

Neki gubitci se nikada ne mogu preboljeti!!
Na zalost zivot je takav..
Dovoljan je jedan trenutak da se promijeni iz korijena..
Mi se tu nista ne pitamo..
Nista ne mozemo da uradimo..
Nije do nas ..
Moze da prodje sto godina,taj gubitak nam ostaje urezan u srcu!!

Ja sam znala dugo patiti zbog gubitka ljubavi ili neke bliske osobe. Mislim da vrijeme ipak donosi olaksanje, mada je utoliko teze preboliti ukoliko je vise stvari koje vas podsjecaju na gubitak. Zato sam ja najcesce pokusavala da bjezim od svega sto bi me podsjecalo na izvor bola.

Koji gubitci su bili najveći? Oni koji su bili najbolniji. O njima ne želim da govorim jer spavaju. Njih se samo retko setim.
Koji bol je najteže odbolovan? Smrt deteta.
Postoji li neki način ili ''metod'' koji koristite svaki put kad vas uhvati tuga? Retko se desi i onda pustim da prođe samo od sebe. Metod je zaokupirati se stvarima koje ne dozvoljavaju razmišljanje u tom pravcu.
Koji su vaši načini da prebolite? To je samo desi. Vreme je jedini odgovor koji imam.