Zid
Dobro došli na forum Zid!

Ovu poruku vidite jer pregledate naš forum kao gost.

Ukoliko se registrujete dobićete mogućnost da odgovarate na teme, otvarate nove, upoznate nove ljude, učestvujete u forumskim takmičenjima i iskoristite sve pogodnosti jednog člana. Registracija traje samo minut, jednostavna je i potpuno besplatna.

Da biste se registrovali kliknite ovde.

Važna napomena: Mejl za registraciju može dospeti u spam ili trash u vašem mejlu, pa prilikom aktivacije naloga, ukoliko ne dobijete mejl u inbox, proverite da li je možda završio tamo.
Zid
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Impresionizam

Ići dole

Impresionizam Empty Impresionizam

Počalji od Maja taj Sub Avg 07, 2010 7:56 pm

Impresionizam je umetnički pravac koji je nastao u francuskom slikarstvu između 1860. i 1870. godine kao reakcija na izradu slika u slikarskim ateljeima čiji je cilj bio slikanje u prirodi i hvatanje i beleženje trenutka u slikarstvu i na realizam, sa kojim ima mnogo zajedničkih tačaka a njegovu pojavu najavljuju Englezi Džon Konstebl i Vilijam Tarner ujedno sa francuskim slikarom Gistav Kurbeom. Najznačajniji predstavnici a ujedno i osnivači impresionizma su francuski slikari, Klod Mone, Eduar Mane, Kamij Pisaro, Alfred Sisle, Edgar Dega i Ogist Renoar. Slevogt") i dr.

Istorija impresionizma

Pokret nastaje šezdesetih godina XIX veka, kada je Eduard Mane izložio dva remek-dela: „Doručak na travi“ (1863) u Salonu odbijenih i „Olimpiju' (1865) u zvaničnom Salonu. Obe slike su izazvale oštru reakciju građanskog ukusa koji se temeljio na delima velikih akademičara kakvi su bili Kabanel i Delaroš. Međutim, pored revoltiranog građanstva, oko Manea se okupila grupa mladih slikara, koja je u to vreme učila na Akademiji Suis i Ateljeu Gler. U tom krugu, koji se od 1866. okupljao u kafani Gerbua, nalazili su se gotovo svi budući impresionisti: K. Mone, K. Pisaro, F. Bazil, O. Renoar, E. Dega, P. Sezan. Pored njih, i književnici Zola i Astrik, kao i kritičari Duranti i Dire. Počela je da se oblikuje ideja o novom pravcu. Grupa je sebe nazvala „Anonimno udruženje slikara, vajara i gravera'. Posle francusko-pruskog rata mladi su se odvojili od Manea, i prvi put kao grupa izložili 1874. u ateljeu fotografa Feliks Nadara, na Kapucinskom bulevaru. Tada je Klod Mone prikazao svoju sliku „Impresija, rađanje sunca“. Kritika je i ovaj put bila oštra. Naziv „impresionizam“ upotrebio je Luis Leroj, kada je za list „Šarivari“ napisao članak o izložbi. Ovaj izraz je upotrebio u podrugljivom smislu, ali se kasnije odomaćio i kod samih slikara. 1877. udruženje izlaže pod novim imenom.

Impresionizam je bio izazvan nekolicinom činilaca. Umetnost renesanse je iscrpela ono što je mogla dati i iz toga se koncepta nije moglo ništa više učiniti. Drugi je elemenat pojava fotografije 1839. Luj Dager je primenjivao svoju dagerotipiju da bi se razvijalo vrlo brzo i u 20. veku već je poznata fotografija u boji. Umetničko delo prestalo je da konkuriše takmacu bez premca i ono počinje zaokret ka odvajanju i ovo odvajanje može da se prati kroz kasnije “izme”. I najzad činjenica je da je u optici definisana svetlost različitih talasnih dužina i izvršena spektralna analiza; crvena narandžasta, žuta, zelena, plava i ljubičasta- svetlost različitih talasnih dužina. Koristeći principe poznavanja boja spektra umetnici su došli do zaključka da se bolje mogu izraziti pomoću boje nego pomoću neboja bele i crne. Ovih 6 boja mogu se svesti na tri osnovne boje. Impresionisti su komponovali boje po principu komplementarnosti boja, sve od pojave slikara koji su to činili pomoću susedstva boja. Za impresioniste ne postoji senka koja nema svetlo i crna boja ne postoji u platnu, senka se definiše čistim bojama. Impresionizam polazi od etape u kojoj se traže motivi koji su bogati svetlosnim efektima (rani Mane, Mone). No, posle se impresionisti služe tehnikom virgilizma da bi u svojoj završnoj fazi prešli na lake dodire četkicom i pointilizam. Impresioniste ne zanima predmet sam po sebi, već svetlost i svetlost nezavisna od fundamentalne boje predmeta te je nezavisna i tekstura tkiva materijala. Impresionizam se zanima za svetlost koja predmet obavija i oblik se povezuje sa atmosferom i eliminiše crtež iz slike i time i oštre konture detalja. Kod realizma postoji svetlost i senka koja je na predmetu, međutim kod impresionista se i senka smatra svetlom. Dešava se da su i prvi i n-ti plan dati jednakim intenzitetom a zadržava se čistota oblika i proporcija.

Impresionisti napuštaju atelje da bi slikali pod „vedrim nebom“. Obala reke Sene i Kanala zajedno sa šumom Fonteneblo (Barbizon), bili su glavni motivi tog novog slikarstva koje je predstavljalo prirodu preko subjektivne impresije. 1839. Ežen Ševrel je napisao knjigu „O zakonu simultanog kontrasta boje“, koju su impresionisti sa oduševljenjem čitali. Njegova istraživanja su pokazala da se svetlost sastoji od osnovnih boja: crvene, žute i plave, i od njihovih komplementara: narandžaste, ljubičaste i zelene. Zbog toga su senke slikane hladnim, a osvetljene površine toplim bojama, čime je stvoren radikalni prekid sa klasičnim slikarstvom. Impresionisti oslobađaju materiju težine i čvrstine, i transformišu energiju čiste svetlosti u razigrane vesele i senzualne pokrete boja. Esencijalni kriterijum ovog umetničkog pravca se sastoji u prikazivanju predmeta i prirode preko kolorističke analize svetlosti. Forma se menja pod uticajem svetlosti, rastapa, tako da je slika kod Monea došla do granice apstrakcije. Tako imamo čitave cikluse slika sa istim motivom slikanih u različitim fazama dana: „Ruanska katedrala“, „Lokvanji“, „Plastovi“, „Stanica Sen Lazar“.

Tehniku impresionista nagovestio je još Žan-Batist-Simeon Šarden u XVIII veku, stavljajući poteze različitih tonova iste boje, ili komplementarnih, jedne kraj drugih, tako da se ton „meša“ u samom oku posmatrača. Tim divizionističkim tretmanom dobijali su iluziju treperanja svetlosti, svetlucanja vode, odsjaj. Kako bi fiksirali kratkotrajne prizore u prirodi bila im je potrebna brza tehnika, slična skiciranju. Potez postaje kratak, zapetast, brz, sličan elaboraciji kod Dijego Velaskeza, El Greka, Halsa, Goje, Fragonara. Priliv „šinoazerija“, pre svega japanskih estampi na svili i hartiji, promenio je odnos prema kompoziciji koja postaje neusiljena, poput isečka iz života.
Pored svetlosti, impresionisti su istraživali i pokret, posebno Renoar i Dega. Dijapazon motiva se proširuje sa pejzaža na figure, gradski život, igranke, konjske trke, scene iz kafea, pozorišta. Dega se od ostalih impresionista razlikovao po temi, formi koja ostaje čvrsta, pri čemu nije zanemario analizu svetlosti.

Cilj impresionizma je stvaranje perfekcionisane iluzije izgleda prirode, gde sve, pa čak i prolazni efekat svetlosti može biti predstavljen. Prikazivanje atmosfere i predstavljanje subjektivne impresije preko duhovnog podsticaja, određuju stilistički karakter ovog pravca.

Danas se impresionizam posmatra kao dalji razvitak ideja, tehnika i opažanja koja su nastala i razvila se u toku prve polovine XIX veka. Impresija je bila vizuelni kontakt, u jednom jedinom trenutku, sa pejzažom ili drugim motivima. Oko nema sposobnost da primeti sve vidljive detalje u momentu; ono samo pilji u zgrade, prolaznike i druge stvari duže nego što mi pojedinačno posmatramo prozore, dekorativne ukrase fasada, moderni šešir ili plemenito lice, a dužim posmatranjem naš mozak stiče prvu impresiju i koristi zbir iskustava, običnih zapažanja i mašte. Ono što su impresionisti uopšte, a posebno Mone, nameravali da prikažu bila je vizuelna svežina prvog brzog trenutka, oslobođena kategorija posmatranja i uobičajene percepcije. Kada Mone otvori svoje oči, on vidi komade boje, išaranu površinu, mnogo vazduha određenog svetlom, i i predmet njegovog slikanja je impresija koju prima. Pol Sezan je okarakterisao Monea svojom čuvenom izjavom: " On je bio samo oko - ali kakvo oko!". I njegove reči su zapravo osnovna koncepcija Moneovog slikarstva. To što je Mone nazvan umetnikom trenutka postalo je njegovo životno delo, jer cilj je bio zamršena nerešiva suprotnost - da se prolaznost sačuva u trajnoj formi.


Impresionizam Claudemonetimpressionso
"Impresija, rađanje sunca" (Impression, soleil levant), Klod Mone,1872, ulje na platnu, Muzej Marmottan Monet

Na ovoj temi možete diskutovati, izneti svoje mišljenje o ovom slikarskom pravcu, pojedinim slikarima, postavljati slike...

Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Impresionizam Empty Re: Impresionizam

Počalji od Maja taj Sub Avg 07, 2010 8:30 pm

Kao dodatak uvodnom postu..

BBC TV mini-serija "The Impressionists", predstavlja vrstu igranog dokumentarca o nastanku i razvoju ovog slikarskog pravca, koji prikazuje mnoge zanimljive detalje iz privatnog života impresionista, njihove međusobne odnose, kako su nastale neke od najpoznatijih slika i još mnogo toga.

The Impressionists

Prva epizoda
https://www.youtube.com/watch?v=pG7sNukvWG4
https://www.youtube.com/watch?v=v0-1Bc6KFLw
https://www.youtube.com/watch?v=nS6yiSrIjJs
https://www.youtube.com/watch?v=kap4aI15giE
https://www.youtube.com/watch?v=WFA61uPSmwo
https://www.youtube.com/watch?v=zz1ZhLdpIi4


Druga epizoda
https://www.youtube.com/watch?v=TPJnos1Kr6c
https://www.youtube.com/watch?v=UvbKzCC8snQ
https://www.youtube.com/watch?v=f3I88nd9RPQ
https://www.youtube.com/watch?v=WwRMSiGxZkI
https://www.youtube.com/watch?v=Fg1TPfy6Udk
https://www.youtube.com/watch?v=gAkasMiBjLA


Treća epizoda
https://www.youtube.com/watch?v=W0IFc8XsIHU
https://www.youtube.com/watch?v=ZlbY_P2u4G8
https://www.youtube.com/watch?v=7kKXFef1jCQ
https://www.youtube.com/watch?v=dvKCLlUZcG0
https://www.youtube.com/watch?v=WI5W9x6ixMg
https://www.youtube.com/watch?v=cxJamPLy4n0




Napomena: svaka epizoda je podeljena u 6 delova od po 10 minuta, jer je jedino tako moguć upload na youtube

Pogledajte i uživajte, vredi svaki minut.

Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Impresionizam Empty Re: Impresionizam

Počalji od Maja taj Sre Okt 06, 2010 8:08 pm

Frederik Bazij (fr. Frédéric Bazille) (6. decembar, 1841. – 28. novembar, 1870) je francuski impresionistički slikar.
Rođen je u Monpeljeu u porodici srednjeg staleža protestantske veroispovesti. Počinje da se interesuje za slikarstvo veoma mlad pošto vidi radove slikara Ežen Delakroa. Njegova porodica mu obećava da može da studira slikarstvo ali samo pod uslovom da ako pre toga završi studije medicine.
Bazij počinje studije medicine 1859. godine. Seli se u Pariz 1862. godine da bi nastavio studije. Tamo sreće Pjer Ogist Renoara, i postaje zainteresovan za impresionizam. Ubrzo počinje da uzima časove slikarstva kod Čarls Glera. Kada bude pao na medicinskom ispitu 1864. godine, počeće puno pravno da slika potpuno se prepustivši slikarstvu.
Njegovi najbliži saradnici i prijatelji bili su Klod Mone, Alfred Sisle, i Eduar Mane. Rođen u imućnoj porodici, Bazij potpomaže par umetnika dajući im mesto za rad kao i nabavljajući materijal za slike.
Bazij je imao samo 23 godine kada je naslikao svoja najbolja dela, uključujući i Ružičastu haljinu. Za njegovu najpoznatiju sliku smatra se Porodični skup (1867-1868).
Frederik Bazija zatiče smrt 1870. godine, sa 29 godina. Ubijen je u akciji tokom rata protiv Pruske.

Impresionizam Frdricbazille001
"Réunion de famille", 1867, Oil on canvas, Musée d'Orsay

Impresionizam Orsayinparis
"La Robe rose", 1864, Oil on canvas, Musée d'Orsay

Impresionizam Bazillefrederic002
"Vue de village", 1868, Musée Fabre, Montpellier

Impresionizam 587pxbazillefrdricsumme
"Scène d'été", 1869, Oil on canvas, Fogg Art Museum, Cambridge, Massachusetts

Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Impresionizam Empty Re: Impresionizam

Počalji od Maja taj Ned Okt 31, 2010 11:48 pm

Edgar Dega (fr. Hilare Germain Edgar Degas; 19. jul 1834. Pariz - 27. septembar 1917. Pariz) je bio francuski slikar, grafičar i vajar. Smatra se jednim od istaknutih predstavnika francuskog impresionizma, iako sam sebe nikada nije uvrštavao u impresionistički pokret. Zaokupljen urbanim prizorima, balerinama, prizorima sa trka konja, Dega ne raskida nikada u potpunosti sa majstorima realizma, kao što su Engr i Delakroa, stvara većinu svojih dela u ateljeu, ali i pored toga većina istoričara umetnosti se slaže da je njegovo mesto u okviru impresionizma.

Dega je bio sin bankara italijanskog porekla i Kreolke iz Nju Orleansa (SAD), koja je umrla je kada je Edgar imao 13 godina.1853. godine počeo je studije prava, ali se 1855. godine prijavio na Akademiju lepih umetnosti. Zatim Dega putuje u Rim. 1866. godine se vraća iz Rima u Pariz obogaćen iskustvima koje je sakupio. U početku je slikao istorijske teme i portrete po ugledu na Engrea, a za razliku od Engra - samo portrete svojih prijatelja, samo u ulju a 70- tih godina je zavoleo i počeo da slika u pastelu i temperi. Pod uticajem italijanskog slikarstva, zabavljen uglavnom koloritom i koloritnom stranom pojave slikao je pored portreta i aktova pojave iz svakodnevnog života i uglavnom scene iz pozorišta - balerine i konjičkih trka. Zahvatao je u svojim slikama sa izraženom skraćenicom i lepršavim pokretom trenutna raspoloženja a njegovo duboko osećanje karaktera ljudi daje težinu čak i naizgled slučajnim prizorima. I kada je prišao impresionizmu on nije napustio svoju slonost ka crtanju i crtežu i njegova najlepša dela su nastala u tehnici pastela.
Godine 1865. izlaže u Salonu (službena izložba na Akademiji lepih umetnosti u Parizu) i njegovi su radovi bili oberučke prihvaćeni u svetu konvencionalne umetnosti. Poznat je po slikama balerina iz pozorišnoga života i konja iz konjskih trka i pre se zanimao za motive iz života negoli za mitološke teme. 1870. Izbio je Francusko-pruski rat u kome je učestvovao.1873. posećuje severnu Ameriku. 1886. godine učestvuje poslednji put na izložbi sa impresionistima. Od 1886. nalazi nove motive i aktivno slika. Dega je kroz rat otkrio svoje probleme sa vidom i očima što ga je jako zabrinjavalo i kako se nikada nije ženio poslednje godine je proveo skoro slep lutajući ulicama Pariza dok nije tu i umro 1917. godine.
Pred kraj života postavši skoro slep počeo je da izrađuje male figure svojih omiljenih motiva balerina i konja u vosku i glini. Jedna od njih "Balerina" nalazi su u Metropoliten muzeju u Njujorku.

Impresionizam 750pxedgardegaslafamill
,,The Bellelli Family" ( Family Portrait), 1858–1867, Oil on canvas, Musée d'Orsay, Paris, France

Impresionizam 538pxedgargermainhilair
,,Die Tanzklasse", 1875, Oil on canvas, Musée d'Orsay, Paris, France

Impresionizam 584pxedgargermainhilair
,,Woman in the Bath", 1886,Pastell, Hill-Stead Museum, Farmington, Connecticut

Impresionizam 800pxedgargermainhilair
,,Stage Rehearsal", 1878-1879, The Metropolitan Museum of Art New York City

Impresionizam H229100370
,,The Little Fourteen-Year-Old Dancer", 1879–80, Bronze, partly tinted, with cotton skirt and satin hair ribbon, on a wooden base, The Metropolitan Museum of Art, NY

Impresionizam Degasracehorsesinalands
,,Race Horses in a Landscape", 1894, Pastel on paper

Impresionizam Edgardegasattheraces
,,At the Races", 1877–1880, oil on canvas, Musée d'Orsay, Paris.


Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Impresionizam Empty Re: Impresionizam

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu