Egocentrizam

Ponekad, kada mislim da sam dužna sebi da dam "oduška" i da se pravim da ne postojim za druge. Ja nekad preterujem u razmišljanju tipa: šta će svet da kaže, i prečesto robujem nekim glupim pravilima i manirima. Vaspitana sam tako, i nije da mi ne smeta. Retko kada uspem baš planski da budem egocentrik, ali uspem.
Inače, ovakve osobe me užasno iritiraju. I pitam se kako su ubedile sebe da se svet vrti upravo oko njih.

Egoista?Cesto.Egocentricna?Nikad.
Savrseno razumijem potrebe drugih ljudi,njihova vidjenja.Mrzim raspravu sa osobom toliko ogranicenom da ne vidi dalje od sebe, jer je jednostavno nemoguce pricati sa nekim ko stalno vrti istu plocu, i cije je misljenje nemoguce promijeniti, ne zato sto je cvrsto ubijedjen u ono sto govori nego zato sto je nesposoban da sagleda bilo sta drugo, a jos manje da shvati.
I nismo svi ponekad egocentricni.To ti, Stilly, mislis I kad sam povrijedjena zato sto su moje potrebe zanemarene, ja razumijem zasto, sta je moglo da navede nekoga, znam da bih mogla da se nadjem u istoj situaciji vrlo lako.A ako tu osobu sklonim iz svog zivota, to nije moja egocentricnost i nesposobnost da shvatim, vec samo potreba da se zastitim.
A moja egoisticnost...Pa,ako razumijem ne znaci da cu da se vodim time...

Egocentricna sam kada se ubijam od posla jedno nedelju dana i hoce jedan da provedem ne radeci nista, a ne daju mi... Tada ne vidim nista iz tudje perspektive. Znam da sam zasluzila odmor i necu odustati od njega i nije mi jasno kako to drugima nije jasno

Egocentričan sam u ispitnim rokovima. Bolesno egocentričan. Ljudi mi se javljaju i pitaju me gde sam, šta radim, što se ne javljam, jesam li dobro, a ja im odgovorim sa ‚‚Ispitni rok'' (ne baš tako, ali skoro) i dalja pitanja se ne postavljaju ako je u pitanju neko ko me dobro poznaje. ‚‚Šta? Ruši se svet? Pa dobro, rušiće se i sa mnom i bez mene...'' Ali zato posle ispitnog roka 2-3 dana posvetim svima koje sam zapostavio.

Pored toga, moj egocentrizam često ume da bude odgovor na nečiji drugi egocentrizam. Povremeni egocentrizam smatram vrlinom.

Joj, Stilly skroz te razumijem, ja sam znala u ispitnim rokovima i momka ignorisati po dvije sedmice. Znam da je to nekima tesko shvatiti, ali mene je to uzasno dekoncentrisalo i morala sam jedan period tako. Nije meni problem izdvojiti i u tom periodu dva sata za nekog, ali zato sto cu prvo provesti bar 2 sata razmisljajuci o tom susretu i pripremajuci se, pa onda nakon susreta razmisljati o tome kako je proslo... ma znam sebe, nivo svoje koncentracije, pa ko izdrzi-izdrzi

Moze biti da sam bila egocentricna kada sam se borila da dobijem povisicu na poslu, i zaista me nije interesovalo sta iko drugi misli o tome, jer sam ja bila sigurna da je zasluzujem. Nekih malih izliva egoizma imam kada zelim da sebe zastitim ili zadovoljim neke svoje potrebe, i kada moram da biram da li da zadovoljim sebe ili druge, pa se odlucim za sebe.

Inace, mislim da sam ja gotovo opsjednuta potrebom da uzmem u obzir i osjecanja drugih ljudi, i to me cesto skupo kosta, jer vecina ljudi samo gleda da zadovolji svoje interese.