Ujutru...

Volim kad je jutro samo moje...ne volim da pricam kad se probudim, jednostavno sam navikla da neko vrijeme ujutru cutim...treba mi vremena da se razbudim i pokrenem...
Prije svih obaveza pijem kafu...bez tog malog rituala mi dan ne bi bio potpun...
Najbitnije mi je da u tom dijelu dana mogu biti sama sa svojim mislima...

Ja prvo upalim kompjuter i pustim neku pesmu sa dobrim basom ili neku veselu kako bi me bolje razbudila.
Retko kad mi se dešava da sam mrzovoljan otkad ustanem.
A uvek se čujem sa mezimicom, tako da mi to još više prolepša dan.

Ponedeljak - petak : alarm zvoni u 6:00, isključim ga i nastavljam da spavam.
6:10 drugi alarm, znam da moram da ustanem, a spaaaava mi se, noge si mi teške i ruke i glava....
I ne znam zašto uvek mi kroz glavu prodje "Ustaj sine, oči majkine, došla milicija da te vodi" nasmejem se i ustajem... Sredjujem se do 6:55 i onda trčim na posao!
U 7:05 pijem kafu sa koleginicama i ceo dan bude sunčan.
Jutro vikendom.... e to je druga priča....

Čim otvorim oči, ustajem. Stavim kafu da se kuva, obavim šta sve treba u ćinifi....
Nisam mrzovoljna, možda malo ošamućena prvih pet minuta.
Dalje, u zavisnosti od situacije, ili uključim komp, ili se bacim na knjigu.

Ono što mi predstavlja problem je to što bar jednom mesečno se probudim sa glavoboljom i jakim bolivima u vratu..valjda mi se skupi sam napeta i loše spavam, onda ceo dan nisam ni za šta, bukvalno. Danas je takav dan.

Sutra je novi dan!

p.s. ne mrzim da peglam, naprotiv, ali ne volim što povremeno, kad se nakupi, moram da ustanem u 5h, ili ranije, zbog jeFtine struje, da bih peglala.

Prvo sednem na krevet da se uverim da sam stvarno budna, gledam da se obucem sto brze pa sledi trcanje u wc
Nema zapocinjanja dana bez moje zbrlj kafe sa mlekom (otkad je pocela ova nestasica zna da me uhvati nervoza ), e tek onda merim kako cu da se ponasam. Obicno budem jako nervozna kada i ako spavam popodne, ovako me ne hvata sizika.

Nisam pricljiva ujutru i prvo sto volim da uradim jeste udahnem svez vaduh i zatvorim oci,pozelim nesto lepo a zatim odem da skuvam kafu.
Uz kafu i muziku(zavisnu od trenutnog raspolozenja) zapocinjem dan i svoje misli...

Jutro je sveti deo dana. Kuvalo mora biti opravno već noć pre da bih ujutru samo sipao vodu i otišao do kupatila da obavim šta je potrebno. Do tad je voda spremna, nekoliko kašičica kafe i divan miris. Laptop, kafa (i cigareta) i moj dan polako počinje. Posle sat vremena mira i tišine uz jutranju kafu mogu sve podneti, ništa mi nije teško. Volim da ćutim ujutru i da mi niko ništa ne priča. Potupnu tišinu! Sad imam ,,malih'' problema sa cimerom koji čim otvori oči počinje da melje i priča. Ali, još samo mesec dana, i vraćam se svom divnom jutarnjem ritualu...

Ujutro kad ustanem prvo otvorim prozor, ako nije ljeto i ako nije bio cijelu noc otvoren. onda otrcim do kupatila i tamo pozavrsavam sve sto imam. Ne volim hodati u pidzami, pa se po povratku odmah presvucem i namjestim krevet. Nisam od onih koji bez jutarnje kafe ne mogu nista, niti od onih koji nisu raspolozeni za pricu, vecinom sam odmah spremna za akciju. Popijem caj dok napravim spisak za kupovinu (nazalost vec godinama nisam odmah ujutro gladna, pa tek sat-dva poslije ustajanja jedem) ili spisak obaveza i onda se dam u akciju (da li je to spremanje neke laboratorije, kupovina namirnica za rucak, otici u postu platiti racune..) Oko 11 -12 sam konacno jako gladna, spremin nesto da jedem i upalim racunar. Ako imam goste, onda doruckujem prije paljenja racunara, jer tad jedem u trpezariji.
Inace, obozavam kad rano ustajem i kad sve zavrsim na vrijeme. Rituali opustanja kao sto je nekima jutaranja kafa su kod mene navece, kad znam da sam zavrsila sve sto sam htjela taj dan

Svako moje jutro je postalo nase jutro. Probudi me njen glasic koji me doziva iz kolevke, ruke pruzene ka meni i osmeh. Potrebna sam joj oko sat vremena i kada zaspi pocinje moj dan.
Skuvam kafu i caj, probudim supruga i u tisini razmenimo sve sto nam treba da nam dan pocne kako treba.

Ujutru...

Nisam pricljiva...pijem prohladjenu kafu, i pobegnem na net...jer necu da razmisljam o obavezama...
Posle te kafe, koja me ceka...ja palim napolje...prodavnica...itd...i, nisam budna, mislim da dremam do 11 sati.
Tek oko 11 ja sam budna, i orna za neki 'rad'...
A, svako jutro gledam coveka, koji skace, i oran je za sve...a, stariji od mene 3 godine...naravno, to me iznervira, sta ima da mi trci po kuci sabajle ali cutim...i, cekam da ode, da ja lepo na miru posrcem tu kafu

ujutru... pijem kafu uz dve cigare i onda se ponavljam.

Volim kada ujutru ustanem da skuvam sebi kafu,da je neko voce u blizini,ako imam cigara uz sve tim bolje (zdrav zivot ).
Ne volim glupe razgovore!
Dok sve ovo ne zavrsi zelim mir.a onda sve fino

Pa sad...meni je jutro uglavnom oko 13h, al dobro...kad kod da se probudim (u zavisnosti od obaveza) prvo jednim okom bacim pogled kroz prozor, zatim ga nogom zatvorim i jos malo leskarim, jer nema sanse da se iz prve dignem. Onda naravno palim komp, pravac kupatilo dok ovo moje cudo ne dodje k sebi.
Ne pricam prvih pola sata-sat od budjenja...nisam uopste pricljiva kad se probudim,pogotovo ako sam pod utiskom nekog sna...al zato sve to nadoknadim u toku dana.

od Modesty taj Pon Jan 31, 2011 3:50 am

Pa sad...meni je jutro uglavnom oko 13h, al dobro...kad kod da se probudim (u zavisnosti od obaveza) prvo jednim okom bacim pogled kroz prozor, zatim ga nogom zatvorim i jos malo leskarim, jer nema sanse da se iz prve dignem. Onda naravno palim komp, pravac kupatilo.
Ne pricam prvih pola sata-sat od budjenja...nisam uopste pricljiva kad se probudim,pogotovo ako sam pod utiskom nekog sna...al zato sve to nadoknadim u toku dana.

Moje je identicno kada nemam obaveza Kafica je obavezna. Onda se narednih 2 sata dovodim u red uz muziku i kafu. Kada to uradim onda savrseno funkcionisem

Tri dana sedmicno ustajem u 6.15 sati, idem u toalet, nekada odvjezbam gimnastiku i potom se oblacim i idem na posao. Tu stignem sat vremena kasnije, upalim kompjuter, doruckujem, napravim kafu i u skorije vrijeme caj, operem zube, i namazem lice kremom i onda sam spremna za Zidanje, prepisku e-mailima ili cak i rad ako ima dosta posla!

Kada ne radim ustajem oko 9 sati bez obzira na to kada se probudim, javim se suprugu, nekada odvjezabam, doruckujem i onda napravim kafu. Leskarim i razmisljam jos sat ili nesto vise, onda citam, pisem, Zidam. Poslije toga idem do prodavnice u nabavku hrane.

Pa.... Nisu sva jutra ista. Neka su sa glavoboljom, a malo njih nije.
Lako se dam prilagoditi. Kad nemam obaveza, onda lenčarim, ali sam isto tako u stanju da se u roku od 10 minuta dovedem u red i krenem van kuće.
Ne bih umela da budem objektivna u vezi sa ovim, da nisam imala cimerku - ona je bila od ćutologa koji ujutru samo gunđaju, brundaju, i tek posle sat vremena od buđenja proslove koju normalno. Mnogo kasnije mi je priznala kako je mrzela kad ja ujutru ustanem, počnem da meljem kao navijena, pustim muziku, i naravno, odmah se zabijem u frižider (a ne kao neki, da kafenišem na prazan stomak!)... Tada sam i i ja, kao, postala svesna tog svog hiperaktivizma jutrom.
Danas već nisam takva. Uglavnom se budim sa: kako me mrzi da ustanem... šta ono danas treba da...? jaoo, ponedeljaaaaaaaaaak...! i sličnim.
Očigledno mi treba neka cimerka pod hitno!

Kada imam slobodan dan, ustajem oko 9. Ako se probudim prije, upalim tv i prebacim na neki glazbeni kanal. Onda sve laganini - kupatilo, spremanje, doručak...
Kada imam obveze ranije - budi me alarm i to mi je jedan od najgorih osjećaja - to nasilno buđenje. Ustajem u istoj sekundi i bolje da mi se nitko ne obrati. Uglavnom ne mogu doručkovati prije 9 pa se samo spremim i uredim i put pod noge...
Nemam neke posebne rituale ujutro, nikada ne pijem kavu na prazan želudac, ne vježbam... i jutro mi nije najljepši dio dana (iako ga ne mrzim).

Kada radim ujutru imam samo vremena da oposlim sto treba u kupatilu, obucem se, stavim sendvice u tasnu i izadjem iz kuce. Onda slijedi podzemna, pa kancelarija, gdje sam najcesce sama preko sat i po. Tu dorucujem i napravim kafu i caj, i onda moze poceti moj dan.

Kada ne radim nakon ustajanja (obicno oko 9 sati ujutru) slijedi dorucak, pa zatim kafa, televizor i kompjuter ili novine. Cigarete se nadam da cu opet iskljuciti iz svoje rutine, pa ih nisam ovdje ni ukljucila u spisak.

Moje "ujutru" već neko vreme je oko 10 sati
Jedino kad imam neke obaveze tada je moje jutro baš jutro i to u 6 sati.
Mnogo bolje se osećam kad ustanem rano, a ne kao danas.
Kroz san čujem, ove koji odlaze na posao i kažu da im gunđam i dok spavam
Ja se ne sećam, a i ne verujem im, svašta oni mene nabede
Ovo jutro me isto čekala kafa, koja je hladna mogao je neko da zakasni na posao i da sačeka da ja ustanem i lepo mi skuva mi kafu,a ne da sad ja pijem hladnu
Inače ovih dana nisu mi lepa jutra, verovatno ovo tmurno vreme mi smeta, pa ustajem umorna.

Obično ustajem oko 10 ali u poslednej vreme ustajem dosta ranije zbog obaveza :O
Ja dok spavam - spavam. Čim ustanem iz reveta ja sam spreman za rad i nisam kao neki koji mrze ceo svet narednih 2 sata
Kad ustanem, prvo uključim kompjuter, pa idem do kupatila. Onda tako kuliram malo na netu dok se ne nakanim da idem po hleb i da doručkujem

Meni sve zavisi od toga kakav se probudim. Ako se probudim dobro raspoložen i odmoran, onda odmah iskačem iz kreveta spreman za rad. Obično volim da sednem za računar, pustim muziku i nekih sat vremena odmaram mozak. Od kada sam otkrio Zid jutra mi počinju uz muziku i Zid.
Kada se probudim loše raspoložen, provedem više vremena na Zidu nego inače i ‚‚učitavam se" poduže. Nije mi potrebna kafa da se razbudim, mada ponekad popijem kad baš ne znam gde se nalazim.
Tek se nakon toga odlučujem da nešto jedem (ne volim baš odmah posle buđenja da jedem, posebno ako je mnogo rano).
Kad imam obaveze ustajem ranije, obično oko 9. Oko 10 mi je optimalno vreme za ustajanje ako legnem u dogledno doba. Međutim, kada sam na letnjem odmoru, onda umem da legnem jako kasno (oko 4, 5 ujutru), pa onda spavam do 12-1.

Da, veoma je bitno kako se probudim (što napisa Poeta)
No moja jutra su se sad opet promenila.
Čeka me kafa i kučence (kome su samo otvorili vrata ) Ne uključujem računar odmah i ne pijem kafu vruću, već šetam u šest sati Mrvicu po Konjarniku, dok joj gazdarica spava
Srećem komšiluk koji ide na posao, naravno svi se oni javljaju i pomaze ovu "džukelicu" koju briga što ja recimo noćas nisam spavala
U parkiću joj je već dečko Leo , trči ka njemu, a ja se saplićem koliko mi se spava.
Komšija istu muku ima sa Leom, koji je malo stariji od Mrvice.
Provedem nekih desetak minuta napolju (obavezno pokupim sve što je napravila) dođemo kući...jbt pa ja sam flipnula
Vodim Mrvicu u kupatilo, perem joj šape,guzu i onda joj dajem da jede.
Tek posle svega toga ja pijem kafu, koju je Vilotić skuvao i koga sam srela na izlaznim vratima iz zgrade, a mlađeg Vilotića na vratima od stana, rade ljudi i još menise uplaćuje se penziono kao da radim
Posle ustaje mala Vilotićka, nervira me dok ne ode na posao, jer sad ne oblači samo sebe, već mi priča šta da obučem kučetu
Kad svi Vilotići odu, ja tada se opustim i jako gotivim ovo kučence koje me svako jutro iznervira

Radnim danima sad ustajem u 6:30, mada se u zadnje vrijeme budim sama od sebe i prije toga. Vrlo brzo nakon toga krenu zivkanja i poruke koje se odnose na to ko dolazi i koga ce vozac pokupiti, ko ce kasniti i tako dalje... Obavim sto imam u kupatilu, doruckujem ako mogu na silu, ako ne kupim nesto na putu do metroa, pa pojedem kad dodjem u kancelariju. Spakujem racunar, nasminkam se, obucem i izlazim iz kuce u 7.

Subotom se trudim da spavam duze, mada ne uspjevam duze od 8:30. Kad se probudim onda ne zurim, upalim laptop, donesem ga u krevet i nesto gledam. Kad ogladnim ustanem.

Oduvek su mi jutra najgora doba dana. Buđenje baš i nije moj fah... ali ... Čim ustanem prvo otvorim prozor i udahnem svež vazduh, onda pogledam nebo, okolinu, oslušnem ptice, zvuke... Volim kad osetim svežinu na licu.
Pojedem barem zalogaj nečega odmah nakon toga da bih popila kafu.
Umijam se hladnom vodom isključivo, i perem zube. Neko vreme sedim i ćutim ili buljim u jednu tačku.
Potom obavezno igram slagalicu.
Nakon tih rituala počinjem dan.