Ko je pisao o vama?

od **Still_dreaming** Ned Sep 05, 2010 1:44 am

Možda vam se desilo da čitajući neku pesmu (ili pesme) zastanete i zagledate se u papir... Pronađete sebe u stihovima i pomislite ,,Ovo je pisano meni!'' Zapitate se kako vas autor tako dobro poznaje i kako je izvukao na videlo ono što ste vi potisnuli i poricali. Osetite se razotkriveno...

Ko je to pisao o vama?
Ko vas je video i upoznao i prelio vas u stihove?

od **Still_dreaming** Sub Nov 13, 2010 5:14 am

O meni je pisala Dragana Konstantinović. Kao da me zna, kao da je znam. Ona piše o ljubavi, o velikoj ljubavi koja je istovremeno i veliki strah od nje same.

Nemoj da mi uputiš više
nijedan pogled,
čak i ako bi smeo.
Svaki tvoj pogled samo nove uspomene piše
i tiho, nečujno urezuje tvoje ime
u neke moje još nerođene rime
žute i plave boje,
a ja nisam sigurna da li bi ti to hteo.
Prva ljubav

Ili pesma Želja... Ona tu nešto želi, ali nije izričita šta. Nešto kao da je golica i vuče negde, ali gde? Ne zna ona, a ne znam ni ja...

Ne, nisi ti iluzija… Tako nešto ne postoji.
U iluziju veruju samo izgubljene duše.
U svakoj dozi nemira koja bojom telo žesti
oživljavaju dubine što te videše i čuše
kako izranjaš iz svemira
kroz paučinu svesti…
Iluzija

A kako je ovde vešto uplela stihove, ali isto tako se vidi koliko oni spontano, pravo iz duše teku... Lagano baš kao kad legnete i zagledani u sebe pronađete još nekog, pa se onako nesvesno osmehnete.

I Desanka Maksimović je uspela da izvuče one tanane misli skrivene ispod moje naizgled jake pojave.

Ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate,
a noć kad ponovo od mene odu.
Sreća

Potpuno tačno, bez preuveličavanja.

A i kod nje je prisutna ona ista velika ljubav i istovremeni srah od nje. U pesmi Strepnja. Sasvim je razumem, ili ona razume mene...

I ovde, na ničijoj zemlji,
ulaziš mi u san kao u dvore
koje si napustio tek juče.
Ulaziš kroz zatvorene kapije
i kroz pore,
kao da si od moga sna u dugom putu
pogubio ključe.

Ulaziš u zaključane prostore
sluha i vida,
provučes se ispod očnih kapaka
kao mesečeva zraka,
kao lopov preskočiš
snu preko zida.
I ovde

Ove reči osećam kao dodir, a ne kao reči. Znate onaj dodir prijatelja koji vas zagrli ćuteći i misleći: ,,Znam... Znam, i meni je tako bilo...''

Milan Rakić. Pesma Obnova.
Hoću na jednome svečanom opelu
da sahranim ono što prošlošću zovu.
I da ti donesem tada dušu novu,
bez ijedne pege negdašnje - svu belu.

Prethodna iskustva koja ometaju lepotu sadašnjosti.

Ili Iskrena pesma
O, sklopi usne, ne govori, ćuti,
ostavi misli nek se bujno roje,
i reč nek tvoja ničim ne pomuti
bezmerno silne osećaje moje.

Video je da se ne može sve izreći ni opisati. Neke se stvari osete samo mirisom, dodirom i pogledom, reči su nekad nepotrebne.

Naravno, tu je i Andrić. Imao je istu muku kao i ja.

Dok se izmakneš društvu, dok potražiš pero, hartiju i samoću, dok ponovo prepoznaš dušu iznakaženu dnevom, dok se s mukom prisjetiš vala koji je dušu taknuo i ponio te u samoću, u to je i osjećanje rad kog si došao, nesrećni pjesniče, davno iščezlo.
I ostane sjeta. Tiha zamišljenost nečeg što je minulo zauvijek a da nikad nije ni bilo ili bar nikad duže nego što vjetar pomiluje čelo kad hiti poljima.
Ex ponto

I ovde:

Bio sam prisiljen da hodam i govorim s mnogo ljudi. O, tih ''mnogo ljudi'' što uvijek, nikad umorno, ruje lakomim prstima u tkanju mog života!
O, koliko se puta tako vraćah kući, rastresen, razdražen razgovorima i pogledima, uvređen, ojađen, orobljena srca i rasplakane duše, sa sumnjom u ljubav, u prijateljstvo, u sva osjećanja koja ljudi između sebe izmjenjuju!
O, tih ''mnogo ljudi'' s kojima me zapravo ništa ne veže.
Kako me kao stranca prima moja tiha soba sa svojom prekornom tišinom u kojoj se kao kucanje zla sata čuje savjest i ne da usnuti. Kako je dug i težak put koji vodi iz društva kući, posut podmuklim mislima i busijama kajanja i žalosti.
I uz cijeli put, u tihoj sobi i još prije sna uvijek ista misao : da je moglo biti bez toga.
Ex ponto

A i Dučić je umeo da kaže ponešto od onoga što sam ja. On, Desanka i Dragana, o istoj stvari:

Ti si moj trenutak i moj sen
i sjajna moja reč u šumu,
moj korak i bludnja
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
....
....
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.
Pesma ženi

Nekako su svi oni našli poneku moju nit. Kao da su me poznavali. Zato i osećam da sam blizak sa njima. Možda smešno zvuči, ali je tako.

Ko je pisao o vama?

Ko je pisao o vama?

Re: Ko je pisao o vama?