Lav Nikolajevič Tolstoj

od **Still_dreaming** Pet Sep 10, 2010 3:19 am

Grof Lav Nikolajevič Tolstoj rodio se 9. septembra 1828. godine u mestu Jasna Poljana, u Tulskoj guberniji, kao četvrto od petoro dece. Njegovi preci su titulu grofa dobili u XVIII veku od cara Petra Velikog. Tolstojevi roditelji su umrli dok je još bio dete pa su se o njemu brinuli rođaci. Uprkos poreklu, celog života je poklanjao veliku naklonost narodu i sirotinji konstantno pokušavajući da pomogne ljudima iz okruženja drastično različitom od onog iz kog je sam potekao. Na Kazanjskom Univerzitetu je studirao pravo i orijentalne jezike, nakon što je 1844. napustio studije arapsko-turske filologije. Ubrzo i to napušta, podučavajući se samostalno, a započinje i vođenje dnevnika, koji piše do kraja života. Napuštajući seoski život, odlazi u južnu Rusiju, gde je njegov brat služio u Krimskom ratu. Ubrzo započinje službu u vojsci, i piše svoje prvo autobiografsko delo ,,Detinjstvo'' (1852). Kasnije je napisao još dva autobiografska dela - ,,Dečaštvo'' (1855.) i ,,Mladost'' (1857.) 1855. pojavljuje se pripovetka ,,Sevastopoljske priče'', verovatno autobiografsko delo o mladiću koji je prisiljen na vojnu službu (učestvovao je u odbrani Sevastopolja).

1862. venčao je sa Sofijom Andrejevnom Bers, s kojom je imao trinaestoro dece, od koje je petoro umrlo u ranoj dobi. Iako je žena iz njegovih ranih dnevnika doznala za brojne Tolstojeve ljubavne afere, što on nije sakrivao, imali su skladan bračni odnos. Sofijina(Sonjina) mlađa sestra Tanja često je dolazila na njihovo imanje. U to vrijeme Tanja je imala veliki uticaj na Tolstoja. Pisac je voleo dugo da priča s Tanjom. Slušajući je mislio je na Natašu Rostovu iz njegovog budućeg romana ,,Rat i mir''. Beležio je njena osećanja, pokrete, kratku prošlost. Kad je Sergej, stariji Tolstojev brat zaprosio Tanju, Sonja se naročito radovala jer je bila ljubomorna na svoju sestru čije je društvo njen muž i previše voleo.

Kasnije Sonja, kao žena u godinama, biva sve nervoznija. Pored ove histerične žene Tolstoj je ostajao samo zahvaljujući deci. Ipak, pred kraj života beži od nje i završava svoj život na maloj ruskoj seoskoj železničkoj stanici Astopov, 7. novembra 1910. zbog upale pluća, u svojoj 82. godini. Sonja je tada primila telegram u kojem je pisalo samo: ,,Umro Tolstoj." Po sopstvenom zaveštanju, njegova sahrana u Jasnoj poljani bila je skromna i bez obreda. Iako skromna u običajima, prisustovalo joj je nekoliko hiljada ljudi.

*****

Veliku slavu donela su mu dela „Rat i mir“ i „Ana Karenjina“. Njegova fikcija sastojala se iz pokušaja napada na rusko društvo, koje je verno slikao, a i sam mu je pripadao. U delu „Kozak“(1863.) opisuje kozački život i ljubav jednog aristokrate, zaljubljenog u seosku devojku. Delo „Ana Karenjina“ (1877.) ima za tematiku život uzorne majke i supruge u društvu licemerja i visokog plemstva, koja razbija okove i protiv pravila započinje život sa čovekom koga voli. Na sasvim drugoj strani je lik Ljevina, seoskog vlastelina, koji je u potrazi za verom u Boga.

Njegova književnost odisala je njegovim uverenjima i dosta njegovih dela bilo je skoncentrisano oko problematike neravnopravnosti između bogatih naslednika koji bez muke žive lagodan život i seljačkog sloja koji uz puno muke ne uspeva da dosegne ni minimalni kvalitet života. Konačni i najveći obračun sa vlašću i grofovijom izazvalo je objavljivanje njegovog dela ,,Vaskrsenje'', 1908. god. Osim pogođenog plemstva, ovaj je roman kao žestoku žaoku doživela i crkva koja je Tolstoja anatemisala i ekskomunicirala iz Crkve zauvek. Moskovski radnici ga, u potpunom oduševljenju, izjednačuju sa najvećim ljudima palim za idele kroz istoriju i šalju mu zahvalnicu u kojoj je pisalo: ,,Vas je zadesila sudbina mnogih velikih ljudi, koji idu ispred svog veka. I ranije su ih spaljivali na lomačama, uništavali u tamnicama i progonstvu. Neka vas isključuju iz čega hoće i kako hoće fariseji-vladike. Ruski ljudi će se uvek ponositi vama, smatrajući vas svojim, velikim, voljenim.''

Osim kao veliki književnik ostaće upamćen i kao veliki zagovornik mira i nenasilja. Pismo koje je napisao jednim indijskim novinama (1908.) naslovljeno kao ,,Pismo Hindusima" rezultiralo je intezivnim dopisivanjem s Gandijem. U tom dopisivanju Tolstoj je uverio Gandija da odustane od nasilnih metoda i prihvati politiku neoružanog otpora. Kasnije će Gandi u svojoj autobiografiji Tolstoja nazvati [i,,Najvećim apostolom nenasilja današnjice".[/i] Tolstoj je na književnom polju izneo i tezu da je Šekspir loš pisac, čak da uopšte nije umetnik. Svoj stav izneo je i obrazložio u kritičkom eseju o Šekspiru (1903.).

Osim gore navedenih dela, u njegov opus spadaju i sledeća dela:
-Romani i novele: ,,Porodična sreća'' (novela, 1859), ,,Smrt Ivana Iljiča'' (novela, 1887.), ,,Krajcerova sonata'' (1889.), ,,Hadži - Murat'' (napisano 1896–1904., izdano 1912.).
-Kratke priče: ,,Upad'' (1852.), ,,Ivan glupak: Izgubljena prilika'' (1863.), ,,Polikuška'' (1863.), ,,Kavkaski zatvorenik'' (1872.), ,,Putnik: Priča jednog konja'' (1864., 1886.), ,,Koliko je čoveku potrebno zemlje?'' (1886.), ,,Kozak i radnik'' (1895.), ,,Otac Sergej'' (1898.).
-Komadi: ,,Moć tame'' (tragedija, 1886.), ,,Voće prosvećenja'' (komedija, 1889.), ,,Živi leš'' (1900.).
-Naučna dela i polemike: ,,Ispoved'' (1882.), ,,U šta verujem'' (ili ,,Moja vera'', 1884.), ,,What Is to Be Done?'' (1886.), ,,Carstvo Božje u tebi'' (1894.), ,,Jevanđelje u pismima'' (1896.), ,,Šta je umetnost?'' (1897.) i ,,Zakoni ljubavi i nasilja'' (1940.)

O Tolstoju su rekli:

Engleska književnica Virdžinija Vulf je tvrdila da je Tolstoj najveći romanopisac svih vremena.

Džejms Džojs je zapisao: ,,On nije nikad dosadan, niti glup, nikad umoran, pedantan ili teatralan.''

Tomas Man je pisao o Tolstojevoj bezazlenosti: ,,Retko je radio kao umetnik, više kao prirodnjak.''

Čitamo li Tolstoja?
Utisci?
Citati...

od **ces@ric@** Ned Okt 24, 2010 2:28 am

"Trima putevima možemo da dodjemo do mudrosti. Prvo: putem iskustva; to je najtezi put. Drugo: putem podrazavanja; to je najlaksi put. Trece: putem razmisljanja; to je put najplemenitiji."

Lav Nikolajevič Tolstoj

Lav Nikolajevič Tolstoj

Re: Lav Nikolajevič Tolstoj