"Da znaš samo šta sam saznala o..."

Tacno je da devojke vole mnogo da pricaju... U stvari, kako koja. Ja sam bar za to tata-mata. Kazu na majku. Majka ne prestaje da prica, a ja ista ona. Ali, ne volim traceve, to nikako. Mogu o bilo cemu da pricam, da lupam svakakve gluposti, ali ona zenska ogovaranja ne podnosim... :SugarwareZ-024

Nisam pričalica, čini mi se da mi oslabi pažnja dok pričam. Volim ćuteći otkrivati svet. Puno toga saznam o ljudima na taj način.

Huh,ja sam ponekad baš pričalica ,a ponekad jedva progovorim i jednu reč, nego samo pažljivo slušam sagovornika.
Kod mene to zavisi i od raspoloženja,ali i od toga da li čoveka vidim prvi put u životu. Kad upoznam nekog novog obično sam nesigurna i možda malko uplašena,a to nekako sebi olakšavam "brbljanjem" Mada to sad zvuči kao da lupetam svašta,ali nije tako. Pričam o svemu u zavisnosti od trenutne inspiracije ,na osnovu ono malo reči koje dolaze od sagovornika(ukoliko je u pitanju ćutolog ).Ne volim trivijalnosti i isprazne priče. I naravno želim da izbegnem onu neugodnu tišinu,mada kad je prava osoba u pitanju ta tišina i pogledi mogu reći mnogo više.
Nadam se da sam postigla tu zlatnu sredinu,naravno kad nekoga upoznam,pa znam kada treba da pričam i šta da pričam,a kada prosto treba da ućutim. Naravno pravim i greške,ali se trudim da ispravim onoliko koliko je to moguće. Obično se povučem i sačekam da taj neko sam odluči da li želi da komunicira sa mnom. Imam strpljena,naročito ako je to neko ko mi je jako drag.

Što se tiče tračarenja,o tome bi najbolje mogli da govore oni koji me lično poznaju,pa i o svemu ovome šta sam napisala.

Trač-definicija http://vukajlija.com/trac

Нешто што мора да буде много лоше да би било много добро. - apsolutno : al ne tracarim previse, zapravo skoro ne uopste, ne zanima me ta strana price, ali zato otvoreno pricam o stvarima koje su se desile, koje sam dozivela i bas me briga sto neko misli da je to ogovaranje.
Razgovori o svemu i svacemu i ponekad o svakome, umeju da opustaju i razonode

Da li pricam mnogo ili ne zavisi od mog raspolozenja...kad sam rapolozena brbljam mnogo, ali imam i dane kad jedva progovorim koju rijec...
A, tematika razgovora zavisi od situacije, sagovornika, trenutka...bas neke potpuno isprazne price ne volim...ali s vremena na vrijeme iskomentarisem neke situacije sa prijateljicom...ne mislim da je to komentarisanje nesto strasno i cini mi se da smo mu svi skloni ponekad...

Ja sam nekada pricljiva, a nekada cutolog. Mislim da to kako cu se ja postaviti dosta zavisi od sagovornika, koliko se nadjemo na istoj talasnoj duzini, ali i od mog trenutnog raspolozenja. Tema price moze da varira od razmjene informacija o tome sta nam se sve izdesavalo otkako smo se prosli put vidjeli, do opisa problema, misli i emocija, ili cak i prica o tome sta se desava u zivotima drugih ljudi iz moje okoline. Takozvani trac je nekada i dobar, jer te moze upozoriti na neke stvari koje ti uopste nisi zapazio, pa da se ne iznenadis previse kada se nesto krupno sokantno desi, ili ti moze jednostavno objasniti zasto se neko ponasa onako kako se ponasa.

Ja sam najčešće šutljiva. Moram stvarno biti dobro raspoložena i u društvu ljudi koje jako dobro poznajem da bih se raspričala. A s takvim se onda ljudima mogu opustiti do te mjere da ponekad i tračam. Ne smatram to nužno lošim, ali i ne volim to baš raditi. Volim uvijek čuti obje strane priče pa odlučiti na kraju kome i čemu vjerovati. Jer, bila sam i sama predmet trača i nije nimalo lijepo. Ja sam tip osobe koja se ne živcira previše oko toga, ali nisu svi isti...

Slozila bih se sa Polly da je interesantno cuti obje strane price prije nego sto se donese konacni sud o necemu. Takodje, ne volim previse strogo suditi ljudima - sto kazu, sto ne bi zelio da neko cini tebi, ne cini ni ti drugima. Takodje bih se slozila sa Polly da tracanje moze veoma pogoditi pojedinca, pa bi ljudi trebali biti veoma obazrivi da ne povrijede necija osjecanja kada komentarisu dogadjaje oko sebe.

Samo sa jednom ženicom pričam o svemu.
Ne volim te priče, čak i sa njom ne tračarim, već opušteno pričamo o svemu.
Evo danas, slušam moje žensko dete, došlo s posla, a posao joj takav da je uvek u kontaktu sa ženama.
Svačega se nasluša i ponekad meni nešto ispriča.
Onda njene drugarice,a uvek je neka tu, pa to je haos.
Obično uz neko friziranje se trača. Vidim ova moja samo je sluša i ne upušta se u tračarenje.
To je valjda na mene, jer zaista ja nikada nisam imala taj problem, uvek sam bila ta koja sluša ili kažem da me ne interesuje, kad vidim da neko pokušava da me uvuče u neki trač.


Muškarci su veće tračare nego žene.

enigma_ ::Muškarci su veće tračare nego žene.

Ma nemoj? Pogledaj samo ovu temu: samo žene tračare!

Cat ::Opšte je poznato da smo mi devojke brbljivice. To nam je u krvi. Mislim da to nije zlonamerno.
Volimo da se opustimo uz kaficu i da malo popričamo sa koleginicom o svemu i svačemu. A tu upadne i poneki trač.
O čemu najčešće pričate sa dragim ljudima?
Sreća posle toga je neopisiva, zar ne?  

Previše pričam pa ne mogu da pohvatam o čemu sve pričam, a drugi ni ne mogu da stignu/dođu do riječi .. .. moja sreća je nizmjerna ..   .. ali za njihovu ne mogu da garantujem ..

Sa najboljom prijateljicom tracam o svemu. Znam da nece prenijeti dalje, a nas dvije cemo se zabaviti. Nekad sam to znala i sa macehom, ali sam vremenom shvatila da ona sve sto mi pricamo prenosi dalje, pa sam prestala.

Inace ne podnosim brbljivice. Moja nocna mora su brbljive frizerke. Hocu da sjednem, da me osisa i da idem kuci. Ne zanimaju me price o nekim tamo ljudima koje apsolutno ne poznajem ili znam iz vidjenja. U Ceskoj sam zbog tog koristila metodu "ne govorim ceski", dok jednom nisam naisla na neku nasu zenu, koja me onda dva sata nije pustala Saznala sam sve o njoj, njenom bivsem muzu, njegovoj sadasnjoj djevojci, djevojci njenog sina...

Sad kad sam bila u bolnici, lezala sam u sobi sa tri zene. Dok sam ja uglavnom nesto citala ili slusala muziku, one su konstantno nesto brbljale. Ono sto me fasciniralo je da cim bi jedna od te tri izasla iz sobe, druge dvije bi je pocele ogovarati. Neshvatljivo mi je, ogovaraju osobu koja tek sto je izasla i to sa osobom koju su taj dan upoznale?

Jedna jedina stvar je tačna od ovoga što se mene tiče - puno pričam. Ali - ja tračarenje ne podnosim. Mene to ne opušta i nikad nije. Gotovo nikad me nisu interesovale teme u kojima se neko olajava, ma ko to bio - zamorno mi je i mučno. Volela bih da imam u svom okruženju više ljudi sa kojima bih mogla razgovarati o umetnosti, nauci, prirodi, nekim za mene važnim temama. A ne o drugima i njihovim životima - ko je šta obukao, a ko sa kim bio, razveo se, prevario, napio se i slično. Ono što mi je naročito mrsko kod ogovaranja je odlazak te iste osobe sa kojom si do maločas pričao kod druge takve osobe i onda ogovaranje tebe... Nemam komentar, odista, odista to ne volim.