Versaj - tamo gde se sliva umetnost

od **Still_dreaming** Sub Sep 18, 2010 10:56 am

Versaj je predgrađe Pariza, a ranije je služio kao glavni grad Francuskog kraljevstva. Širom sveta grad je poznat po Versajskoj palati koja je bila kraljevski dvorac. Versajski dvorac je bio rezidencija francuskih kraljeva Luja XIV, Luja XV i Luja XVI (od 1682. do 1789. godine). Nastao je kao lovački dvorac Luja XIII, koji su od 1661. značajno dogradile arhitekte Luja XIV: Luj le Vo, Fransoa Dorbej, Žil Arden-Mansar i Rober de Kot. Unutrašnju dekoraciju je dizajnirao Šarl Lebren, a parkove Andre le Notr. Dvorac ukrašavaju mnogobrojne fontane i predivno zelenilo. U dvorcu se nalazi i znameniti stoni astronomski sat. Važna dvorana je Galerija ogledala u kojoj je 1919. godine potpisan Versajski ugovor i tako okončan Prvi svetski rat. Versaj prestaje biti kraljevska rezidencija 1789. godine nakon Francuske revolucije.

Versaj - tamo gde se sliva umetnost 638px-10

Galerija ogledala sagrađena je u XVII veku, kao blistava reprezentativna prostorija kralja Luja XIV. Ona ogledala spaja salone rata i mira. Ogledala su izgrađena u manufakturi koju je 1665. osnovao Žan-Batist Kolber da bi razbio venecijanski monopol u ovom zanatu. Šarl Lebren je oslikao više od 1000 kvadratnih metara tavanice, na kojoj je prikazao 30 velikih kompozicija.

*****

Kralj se usprotivio savetu svojih arhitekata da izgrade sasvim nov dvorac, tako da je lovački dvorac tokom vremena adaptiran i uklapan u novo zdanje. Prvo su popunjeni opkopi i građevina Luja XIII u obliku slova U (Corps de Logis) je u periodu od 1668. do 1671. dobila tzv. „kaput“. Građevina je umesto kasnije izgrađene Galerije ogledala imala veliku terasu nad baštenskom stranom galerije u prizemlju. U južnom krilu starog dvorca napravljena je kraljičina dvorana, a u severnom kraljeva. Od 1678. do 1684, Žil Arden-Mansar je nadgradio terasu i susedne salone Galerijom ogledala i stvorio salone rata i mira. Tako je zatvorena glavna fasada Corps des Logis. Originalno ravni svodovi prozora su prerađeni u lučne, koji odgovaraju obliku ogledala u galeriji.

Istovremeno sa proširenjem Corps de Logis, počeo je rad na izgradnji severnog i južnog krila dvorca. Oba krila se sastoje od dve duge paralelne zgrade, jedna na strani prema bašti, a druga prema gradu. Ovo su pravougaone, međusobno povezane zgrade sa nekoliko dvorišta. Radovi na gradskoj strani severnog krila nisu okončani zbog troškova Rata za palatinsko nasleđe i dovršeni su u 19. veku. Da bi se izgradilo severno krilo, srušena je pećina Tetis, statuama ukrašena kuća sa statuama i fontanama iz 1664. Statue su prenete u park dvorca mali Trijanon. Na mestu pećine Tetis nalazi se dvorska kapela podignuta 1710.

Veliko „Ministarsko dvorište“ se nadovezuje na „Kraljevsko dvorište“ i na kraju na manje „Mermerno dvorište“ ispred prvobitnog lovačkog dvorca. Glavna zgrada starog dvorca je služila kao rezidencija kralja i njegove porodice, dok su prostrana krila i ostale zgrade služile za dvorjane. Baštenska fasada dvorca je dekorisana u stilu francuskog klasicističkog baroka. U arhitekturi dominiraju horizontale, i samo stubovi i ukrasne skulpture razbijaju strogost fasade od peščara. Završna balustrada na drugom spratu je ukrašena kamenim vazama i predstavama trofeja. Fasada okrenuta prema gradu je rađena u starijem prilagođenom stilu mermernog dvorišta. Izgrađena je od cigle sa istaknutim elementima od peščara.

U vreme Luja XV stvorena je nova dekoracija gradske strane dvorca u stilu klasicizma. Stare fasade je trebalo ukrasiti obrađenim kamenom tako da podsećaju na fasade prema vrtu. Planirana je i kupola iznad glavne zgrade. Iz finansijskih razloga, od 1771. renoviran je samo propali deo fasade koji se od tada zove „Gabrijelovo krilo“. Paviljon nasuprot njemu, takozvano „Dufurovo krilo“, prilagođeno je u 19. veku zbog simetrije (radovi su trajali pola veka). Danas su na fasadama vidljivi mnogi arhitektonski stilovi.

*****

Državne dvorane dizajnirane u doba Luja XIV služile su za glorifikaciju kralja Sunca. Dekoracija u štuko tehnici kao i teme slika su veličale političke i ekonomske uspehe kralja i njegovih prethodnika. Upadljivo je korišćenje motiva iz grčke mitologije koji se alegorijski prenose na kralja i njegova dela. Luj je uvek predstavljan i odevan kao bog Apolon.

U centru dvorca, na prvom spratu i celom njegovom dužinom prostire se 75 metara duga i 10 metara široka „Galerija ogledala“ (takođe poznata kao „Galerija Luja XIV“) koja povezuje salone rata i mira. Saloni su nekad bili hodnici ka apartmanima kraljevskog para, gde je salon rata bio namenjen kralju, a salon mira kraljici. Galerija ogledala povezuje apartmane kraljevskog para. Galerija je ukrašena sa 30 slika na tavanici uokvirenih štuko ukrasima koje glorifikuju kralja, 357 ogledala, i mramornim pilasterima. Sedamnaest velikih ogledala odgovara istom broju lučno zasvođenih prozora na baštenskoj fasadi. Ogledala reflektuju sliku parka i svetlost Sunca po danu, dok noću reflektuju svetlost sveća.

Pre nego što je dvorska kapela sagrađena u severnom delu palate, njena izgradnja je planirana na više lokacija. Današnja kapela ima dva sprata i visoka je 25 metara. Gornji sprat je bio namenjen kraljevskoj porodici, dok bi na nižoj etaži bili dvorjani. Po svojoj formi kapela integriše srednjevekovnu gotiku sa baroknom crkvenom arhitekturom. Tri freske različitih slikara prikazuju Boga, sina i Svetog duha. Crkvene orgulje još uvek nose orignalnu pozlatu. U ovoj kapeli je održano venčanje kralja Luja XVI i Marije Antoanete.

Velika operska dvorana služila je još za bankete, zabave sa pevanjem, i za izvođenje pozorišnih komada. Tetar od drveta za 712 gledalaca, sa jako dobrom akustikom, izgradio je u severnom krilu 1769—1770. Anž Žak Gabrijel.

Ostale značajne sale dvorca su: „Salon volovskih očiju“ (nazvana po dva velika okrugla prozora), „Herkulov salon“ i kraljičina spavaća soba. Velike reprezentativne dvorane u teškom stilu Luja XIV praktično nisu menjane od svog nastanka, izuzev nameštaja. Luj XV i njegova porodica su više cenili svoju privatnost, što se vidi po intimnijim apartmanima u stilu Luja XV. Poslednje promene u unutrašnjem uređenju dvorca desile su se za vreme Luja XVI i Marije Antoanete (stil Luja XVI). Sa odlaskom kraljevske porodice iz dvorca oktobra 1789. završila se epoha Versaja kao omiljene kraljevske rezidencije.

Tokom vekova unutrašnjost dvorca je stalno menjana i dopunjavana. Nisu samo sale i saloni menjali dekoraciju u skladu sa vladajućom modom (zidne obloge u mnogim sobama su bile pokretne, pa bi se u leto i zimu za dekoraciju koristili različiti materijali i motivi), već bi bili menjani i čitavi apartmani, sve sa promenom vrata i novim rasporedom.

*****

Uređenje parkova je započeo Žak Bojso de la Broderi, dok ih je Andre le Notr proširio i učinio jednim od najznačajnijih parkova Evrope. Park je zadržao svoju nepromenjenu baroknu strukturu do Francuske revolucije. U 18. veku bilo je širom Evrope popularno uređenje dvorskih parkova u engleskom stilu. Ta moda je malo uticala na parkove Versaja.

Kao i dvorac, i parkovi su služili glorifikaciji kralja Sunca. Vrtovi su prepuni otvorenih ili sakrivenih aluzija posvećenih kralju. Fontane i skulpture prikazuju teme iz mitologije koje se simbolično odnose na Lujevu vladavinu. Parkovi se terasasto penju prema dvorcu što takođe sugeriše kraljev položaj. Zvezdasta raskršća su postavljena svuda po parku, ali glavne staze vode ka dominantnoj osi koja se prostire od od velikog kanala do dvorca i dalje prema gradu. To je simbol puteva koji svi vode do kralja. Blizu glavne zgrade dvorca nalaze se dva veštačka jezera ukrašena skulpturama koje simbolizuju reke Francuske.

Od severnog i južnog krila dvorca nižu se dekorativne skulpture i vaze. U udaljenoj zoni parka ponavljaju se sale dvorca, ovaj put realizovane na otvorenom. Saloni su simulirani između drveća i živica, ukrašeni skulpturama, fontanama i oblikovanim baštenskim biljkama. Jedna od najpoznatijih atrakcija je Mansarova kružna kolonada fontana.

Na kraju takozvanog „zelenog tepiha“, koji povezuje dvorski vrt sa ostalim parkovima, nalazi se „Apolonova fontana“ iz koje se bog Sunca simbolički uzdiže u pravcu kralja. Iza ovog veštačkog jezera počinje veliki kanal u obliku krsta. Kanal deli dvorski park, a imao je i funkciju da odvodnjava močvarno zemljište.

Nekadašnji lavirint iz Versaja je bio park trapeznog oblika, površine nešto veće od jednog hektara, koji se nalazio u „malom parku“. Bio je bogato ukrašen kao deo dvorske palate. U periodu 1672—1681. park je ukrašen sa 39 fontana. Sve one su bile oslikane prizorima iz Ezopovih (Lafontenovih) basni. Svaka fontana je imala i ispisan aforizam Isaka de Benseradea koji se odnosio na odgovarajuću basnu. Ovo nije bio uobičajeni lavirint u koje je potrebno pronaći izlaz ili cilj, već je organizovan tako da se pored svake fontane prođe tačno jednom. Održavanje lavirinta je bilo skupo, pa je kasnije ostavljen propadanju. Konačno je uklonjen 1774. i pretvoren u park pod imenom „kraljičin vrt“.

U parku dvorca Versaj nalazi se više manjih dvoraca: veliki Trijanon, mali Trijanon i kraljičino selo. Prostrani veliki Trijanon (Grand Trianon) potiče iz vremena Luja XIV. Bio je privatna rezidencija kralja i njegove porodice, ali je tokom vremena otvoren i za ostale dvorjane. Susedni mali Tijanon (Petit Trianon) sagradio je Luj XV za svoju ljubavnicu Madam de Pompadur. Ona je umrla pre nego što je mali klasicistički dvorac sasvim završen. Kasnije je Luj XVI poklonio Mali Trijanon Mariji Antoaneti. Dvorac je tada izvanredno ukrašen, park je preuređen, a u njemu je postavljen mali teatar. Kraljica je u blizini napravila lažno selo prateći modu svoga vremena. To je takozvano „kraljičino selo“.

Posetili ste Versaj?
Podelite to sa nama...