Antikvarnica

Cegeri se još uvek koriste... Nažalost, samo za odlazak na groblje...

A ,,bioskop kao romantično mesto'' još uvek nije za antikvarnicu! Pre neka 2-3 meseca bio sam u bioskopu u kome je bilo samo nas četvoro, dva para... (verovatno su svi ostali otišli na Adu). Film je, preblago rečeno, bio užasan (što se tiče kvaliteta i radnje - ma svega!) Bilo kako bilo, u polutami bioskopske sale, odlgledao sam najlepši film - smešak i sjaj očiju. I nežni dodir ruke...

Jeste da je malko van teme, ali morao sam da ,,odbranim'' bioskop! Vratiću se kad se setim nečeg što je za antikvarnicu...

P.S. Šta je rukoljub?

Moliću fino, rukoljub je poljubac u ruku (dami od strane muškarca).
Možda i nije reč za antikvarnicu (pre je za groblje!), ali, ja sam nepopravljiv romantik...
A što se bioskopa tiče... Probaj da ga braniš u selendri u kakvoj ja obitavam!

Kada se nekoj dami poslednji put desilo da je kavaljer(čuj-kavaljer!)pusti da prva prođe,pridržao joj vrata ili jaknu/kaput/plašt/gunj?

Volela bih da se prisetim ukusa ušećerenih jabuka,mirisa prvog mraza u dedinom dvorištu i osećaja pod prstima dok pišem njegovim štilom i mastilom(al' nikako lepo kao on)..
Uuu,al' sam se zanela!

Gramofon i gramofonske ploče.
Šteta je što je sve to nestalo, zvuk je bio definitivno očaravajući, nekako pucketav, vemo, veoma poseban.

U pravu si, amaranth, i sama sam baš o tome mislila.
Znam ljude koji još slušaju ploče, ali retko (tek ponekad, da utole želju), jer je jako teško održavati gramofone pošto nema delova, ili se teško nalaze...
A baš je bila fora smuvati nekog pitanjem: Hoćeš li da slušamo ploče?

Ja sam do pre par godina imala gramofon, ali se pokvario, a niko nije mogao da ga popravi, baš iz tog razloga što nema delova. Užasno mi je žao zbog toga.
Upravu si Liza, bilo bi baš zanimljivo smuvati nekoga na tu foru.

Eh,ja imam gramofone i ploce,da se pohvalim,original od Beatlesa,al naravno nije moje,vec mi je predao tata u nasledje.
Do skora sam snimala i kasete,mada ih pustam samo kad sam u posebnom raspolozenju.Dok su se moji drugari kad smo bili manji,otimali oko cd-ova i kompova,najnovijih dvd igrica,meni je uvek bilo zanimljivije da pustim plocu i uzivam...
Ono sto bih ja zelela da sacuvam od zaborava jesu igre sa mojom sestrom.Mislim da niko zivi ne bi razumeo o cemu se tu radilo,koliko su bile slozene,100 likova i razlicitih prica,koliko smo sebe davali u njih.Nije ni cudo sto smo bile malo "asocijalizovane" i nismo imale neko drustvo,jer kad god bi nas zvali napolje,da se igramo ganje ili ledenog cike,nama je to bilo nezamislivo glupo.
Sad smo se razisle,ona je otisla na faks,cesto se i svadjamo kad se vidimo,jer su razlike medju nama velike,ali mi je drago da imamo pricu koju znamo samo mi,koja postoji samo u nasim glavama,i tamo ce valjda uvek ostati.

VanGoga ::Kada se nekoj dami poslednji put desilo da je kavaljer(čuj-kavaljer!)pusti da prva prođe,pridržao joj vrata ili jaknu/kaput/plašt/gunj?

Bratov kum je upravo takvog kova. Nema sanse da me ne pusti da prva prodjem. Kad odemo u kupovinu, nema sanse da ja bilo sta nosim, on uvijek ponese sve kese. A i moj brat je slican kad hoce. Redovno pridrzi jaknu, nikad nece u autobusu on sjesti, a ja da stojim...

Vjerovatno sam jedna od rijetkih koja ne voli ove CD-ove i DVD-eve. Ja bih da i dalje koristimo video kasete. Kod kuce ih imam dosta i dan danas ih pogledam ponekad, ali me strah o tome nekom pricati da mi se ne bi smijali. Audio kasete su mi isto drage. Kao mala sam zajedno sa bratom snimala na njih nase radio emisije (jedno je bilo voditelj - drugo neka ekstra poznata zvijezda). Srecom, moj tata i dalje ponekad u autu koristi kasete...

Novogodisnje cestitke napisane rukom, sa onim lijepim zimskim motivima su danas prava rijetkost.
Sve manje ljudi ih pise i salje.

zanesena ::Novogodisnje cestitke napisane rukom, sa onim lijepim zimskim motivima su danas prava rijetkost.
Sve manje ljudi ih pise i salje.

Tačno, pisma se, uopšte, sve manje šalju... Ne znam ni da li deca pišu više Deda-Mrazu!




Skoro sam primetila kako sam nostalgična za starom ambalažom ,,Plazme" - i ukusom, nažalost! Skroz su je promenili...

Ja se prisjecam igara sa lastikom, "izmedju dvije vatre" i djecijih slikovnica koje su bile isjecane, tako da, kada ih otvorite, dobijete trodimenzionalne slike. Takodje, cini mi se da je crtez i generalno dizajn djecijih slikovnica bio ljepsi nego ovi koji se danas koriste.

Inace, dzentlmenstvo nije skroz izumrlo. Moj suprug me uvijek pusti da prva udjem u stan, ili prodjem kroz vrata, a cak me pusta i da ja budem ta koja ce sjediti naprijed u automobilu ako samo jedno od nas dvoje to moze da ucini.

Troja ::Ja se prisjecam igara sa lastikom,

Da, kako dugo nisam videla ovde u kraju da devojčice to igraju. Nama je to bila religija. Svakog, ali svakog dana.. (i kako smo mogle da budemo debele? - a tuga jedna koliki je broj gojazne dece danas)
Onda onaj obruč, ko bi izdržao duže... Vrtele bi ga na struku, kolenima, rukama...

Kada se budem setila još nečega, pisaću...

Iskopah malo pre ovu stvar, moja omiljena pesma sa 4-5 godina. K'o bi rekao da ću od ovakve baladice stići do hard rocka i punka koji slušam danas

Plasim se da ovdje spadaju i normalni crtani filmovi, bez nasilja i ruznih rijeci, da su zamijenjeni nekim japanskim glupostima, koje su sve samo ne mirne i za djecu. I u antikvarnici jos samo mozete pronaci djecije emisije tipa Branka Kockice, Poletarca, Otvori prozor i slicnog...

Pre nekoliko meseci sam otišao kod babe i ona je nešto raspremala u potkrovlju i izvukla je iz neke kese stari mlin za kafu. Ja sam to pre video samo u filmovima i bilo mi je vrlo zanimljivo da izučim tu napravu. Terao sam je da na pijaci kupimo kafu u zrnu i meljemo, ali je rekla da nema ona vreme tim da se ‚‚bakće".

Primetio sam da sve manje i manje ljudi igra karte, kao i jamb i ‚‚Ne ljuti se, čoveče". Sve što treba ima ‚‚onlajn".