Svet u očima deteta

To je upravo ono sto mi fali. Tek na trenutak ponekad pogledam svijet ocima djeteta i odmah shvatim koliko sam naivna i vratim se u realnost. Zaista mi nedostaje taj neki djeciji pogled na sve

Ja mislim da imam dosta toga djetinjeg u sebi. Zato mi je nekada u zivotu tesko, jer svakoga prihvatam otvorenog srca, a neki to svakako ne zasluzuju. Nije mi se jednom desilo da ljudi pomisle da mogu hodati preko mene kako god hoce zbog moje dobrote. Ja nemam strpljenja za takve karaktere, i obicno ih vrlo brzo spustim na zemlju. Moja dobrota je tu samo za one koji je znaju cijeniti i postovati.

Takodje nekada lebdim glavom kroz oblake, pa me povremeno pad na zemlju grubo vrati u stvarnost. Mozda zato sto sam riba...

Retko...ako se ne racuna sto me obraduje neka decija igrcaka, ili sareni lilihip...kao i sarene bombone...

Još uvek umem da vidim očima deteta s vremena na vreme. Oduševi me prvi sneg. Oduševi me blješteća atmosfera grada nakon prolećne kiše. Pričam ushićeno o nekim događajima i to ponekad i meni samom deluje kao da govorim iz ugla deteta koje je otkrilo neku novu stvar vrednu divljenja ili stalnog prepričavanja.

Mislim da nikad neću izgubiti taj dečiji ugao posmatranja i smatram to velikom vrlinom.

enigma_ ::Retko...ako se ne racuna sto me obraduje neka decija igrcaka, ili sareni lilihip...kao i sarene bombone...

Eh, to i ja imam. Recimo kad vidim plisane igracke, odusevim se, igram se s njima, obozavam ih! Neki dan sam isla u prodavnicu igracaka da kupim nesto za prijateljevu kcerkicu i zadrzala se 10 minuta kod lego-kocki (za koje je ona premala definitivno), trazeci nesto. Shvatila sam da bih se taaako rado igrala lego kockicama sad

I ja jako volim plišane igračke. Imam džinovskog labradora, zeca, pandu... Volim i lego kocke. Ja i suprug smo ne tako davno sklapali od njih modele automobila. Divna zanimacija koja ne zna za godine .

JA? Pa ja sam derle koje nikad neće odrasti. Pisci su infantilni, nikada zapravo ne odrastu kako bi rekao Boris Akunjin. A ja dodajem da smo mi deca ljudi. U to ime volim dve svoje strofe da citiram često:

... Jer ja sam ko dete što kosu plete
I još mi šiška visi na čelu,
I mada krila nemam - poletim
Kada me poljubiš u usnu vrelu!

Jer ja ću uvek ostati dete!
I kad se manem glupih igara.
I mada za mnom godine lete
- duša ni malo ne biva stara! :-D

ili što bi rekao moj dragi prijatelj Nedeljko Popadić:

"Ne pitaj zašto sad mi se plače
Ni zašto ptice beže od mene.
Ne smeš ni da me zagrliš jače
- sav sam od stakla, sav sam od pene.

Ne pitaj zašto iz moga oka
Ogromna seta ponekad bije
Ni što me mami reka duboka
- nikad me niko voleo nije!

Jer ja sam samo veliko dete
Kome su reči i štit i mač!
Najbolji dečiji pesnik planete
Koji često brizne u plač!!!" :-( ;-)