Generacijski jaz

Moram da kažem da su svi moji najbolji prijatelji približno mojih godina. Smatram da je to zbog toga što smo prosto bili upućeni jedni na druge, a ja, recimo, nisam imao mnogo prilika da bliže upoznam starije ili mlađe ljude od mene. Sve je to relativno. Razlika od recimo 5 godina može biti velika ako, na primer, spajamo ljude od 13 i 18 godina. Njihova razmišljanja se, najčešće, bitno razlikuju. Međutim, čovek od 25 i čovek od 30 godina imaju slična razmišljanja i, svakako, mogu da budu najbolji prijatelji.

Tokom života oko mene su se nalazili ljudi koji su bili stariji od mene, a za koje mogu reći da su mi u tom trenutku bili prijatelji. I to su uvek bili ljudi dosta stariji od mene. Kada sam u srednjoj školi tek počinjao da pišem ozbiljne pesme, često sam razgovarao s majkom jedne drugarice iz srednje škole. Pričali smo o knjigama, o pesmama, ali i o životu inače. Ona se uvek oduševljavala time što ja zrelo razmišljam za svoje godine. Naravno da sa njom nisam mogao biti najbolji prijatelj, niti sam mogao da pričam o svemu (ona je žena imala svoje obaveze), ali smo se prosto pronašli i umeli da nađemo zajednički jezik. Takođe, tokom srednje škole često bih nakon časova svraćao u biblioteku gde sam dosta vremena provodio s bibliotekarkom s kojom sam, takođe, mogao da pričam o mnogo čemu, uglavnom o umetnosti.

Smatram da godine nisu problem ukoliko se mogu naći zajedničke teme. Ono što mlađima smeta kod starijih prijatelja jeste što se ponekad ponašaju kao roditelji, što vole da prenose svoja iskustva i da dele savete, ali meni to ne smeta. Smatram to prirodnim i uvek sam spreman da oberučke prihvatim kvalitetan savet, a jasno je da ću ga pre dobiti od nekog starijeg i iskusnijeg nego od nekoga mojih godina.

I sada poznajem neke ljude koji su stariji od mene s kojima mogu sasvim lepo da funkcionišem, jer oni na mene ne gledaju kao na nekoga ko je nezreo i njima nedorastao, već me posmatraju kao jednako vrednog sagovornika i u takvim uslovima može da se rodi prijateljstvo.

Međutim, problem generacijskog jaza jeste u tome što su stariji prijatelji već prošli kroz ono kroz šta prolaze oni mlađi, pa nekada i nemaju strpljenja da sve to slušaju iako su i sami nekada tako razmišljali. Činjenica je da se razvijamo i zrelimo kako godine prolaze i prosto nam je nekada i smešno kad vidimo da se neko ponaša onako budalasto kao što mi to nekada radili.

Nikada nisam imao mlađe prijatelje. Imam dosta poznanika, ali to nije isto. Prosto, ne umem da pronađem zajednički jezik s njima, što ne znači da će i u budućnosti biti tako.

Kao što već rekoh, svi moji pravi prijatelji su približno istih godina kao ja. To je zbog toga što svi mi zajedno prolazimo kroz iste faze i normalno je da ćemo biti bliskiji. Međutim, to ne znači da su vrata ka starijim i mlađim prijateljima zatvorena. Ukoliko upoznam vrednu osobu, mene ne zanimaju njene godine, i svakako ću se truditi svim silama da je zadržim kraj sebe.