Pamtite li dobro ili loše?

Kako kad, mada lose stvari mi je jako tesko zaboraviti. Trudim se da to budu one dobre, ali uvijek ne uspjeva. Jednom me je prijatelj izradio tako da sam htjela prekinuti svaki kontakt sa njim, ali sam zastala koji trenutak i sjetila se kako je on bio tu kad sam gubila faks i kad sam raskidala sa deckom, kako me je vedrio, kako mi je pomogao. Sjetila se dobrog i ta ljutnja je brzo prosla. Danas se sjetim toga kad me iznevjerio, nisam zaboravila, ali ne dajem znacaj.

Na drugu stranu, sjecanje na jednog bivseg je prilicno cudno. Ne mogu se vise sjetiti nekih lijepih stvari, kojih je bilo vise nego ruznih, ali svaku losu pamtim. Pamtim osjecaj kad me je povrijedio, kuda sam tad onako odsutno hodala i tako neke dogadjaje, ali se ne mogu sjetiti nase pjesme, gdje smo sve bili (sem ako se na tom mjestu nismo slikali)

Stvarno nisam razmišljala o ovome. Mislim da sve zaboravljam, i lepo i ružno, a rukovodim se nekim utiskom koji ostaje duboko sakriven. Naravno, nemam potpunu amneziju, ali mislim da moja podsvest funkcioniše tako da sve potiskuje.
Učim sebe da pamtim samo lepe stvari. Ružnih uvek ima, i svuda, i previše, tako da je već umetnost ili veština dati prednost onom pozitivnom.

Mislim da je pamtim sve zivo... Mada, iskreno, najvise pamtim blamove
Generalno mislim da covek pamti dobre stvari dok lose potiskuje... Imam utisak da postoji neki kutakk, negde u mozgu koji je kao Pandorina kutija, ako je otvoris sve lose ce izaci njega :/

Cini mi se da vise pamtim lijepe stvari koje su mi se desavale...uglavnom se sjecam svega lijepog.
No, ni one lose situacije koje su se desile nisam zaboravila, ali u sjecanja mnogo cesce prizovem dobro.
Zelim da se sve cega se sjecam bude lijepo, dobro, nasmijano.

Pokusavam uvek da zaboravim lose, i uspevam..., do onog momenta dok se ne nadje neko da me podseti (naravano, ne radi to namerno...)i, onda mi treba par dana,mozda i nedelja, da zaboravim to lose...
Najvise me nervira kad je nekim ljudima je dusevna hrana da me podsecaju...to su oni, od kojih bezim, uvek. Dozvolim previse da mi pridju, i onda sve znaju i to 'lose' gde ja apolutno nista nisam kriva, i onda me povredjuju. Neznajucu, koliko mogu da cutim i sklanjam se...e, kad puknem, onda je haos, i onda sam nazalost 'zver'.
Sinoc se nasla jedna 'pametnica' da me umesno podseca (a, dosla mi u goste)ko sam ja...onda sam joj pokazala ko sam ja. Sagla je glavu, i otisla pre vremena kuci.
Ovo joj nije bio prvi put, mnogo puta me je povredjivala, i to svesno.

Sad cu ja to da zaboravim, cas ja to mogu..naucio me zivot..da pamtim samo dobro, i da budem optimista.A, nju ce uvek biti sramota.

Stvarno se trudim da ne pamtim lose stvari,i do sada mi ide od ruke.Mislim takva sam oduvjek.Jednostavno krenem dalje i ne opterecujem se tim stvarima,niti tim osobama.I da mi se ta osoba iskreno izvini uvjek bih prihvatila izvinjenje.

Ne mogu da kazem da pamtim samo dobro ili lose.
Pamtim sve,ali znacajne stvari uvijek nadju nacin da prije ili kasnije dodju do izrazaja u odnosu na one druge.
Ali ipak, mislim da su ljudi naklonjeniji da pamte lose, mada se na kraju uvijek postigne ravnoteza.Ko je dobrim djelima zasluzio oprostaj dobice ga, ko nije, nece.Jednostavno.

Uglavnom pamtim sve... Trudim se da upamtim sto vise lepih stvari i da ih se nekad prisetim. Lose potisnem, pa posle ne daj Boze da me nesto podseti - zna da bude bas bolno.
Nista ne zaboravljam.

Ja uglavnom pamtim dobre stvari. Ne zaboravim potpuno ni lose, ali se trudim da o njima ne razmisljam. Ako mislis o pozitivnim aspektima zivota mnogo se lakse zivi.

Mislim da na mene dublji utisak ostavljaju lose stvari koje su se desile, mada imam i perioda velikog optimizma kada mjesecima razmisljam samo o stvarima koje me cine sretnom. Umjetnost zivljenja se zaista sastoji od toga da naucite da zaboravljate lose, i ja jos moram da radim na tome!

Pamtim i jedno i drugo. Naravno, radije i cesce se prisetim lepih trenutaka. Sto se losih tice... tu su negde i sluze kao lekcija, ali za njih nema mesta jer sam veliki optimista!

Pamtim uglavnom dobro. Izuzetne trenutke, svaku poklonjenu i prihvaćenu reč, svaki podeljeni san, svaku prećutanu bliskost, svaki dodir koji znači više nego klišetirane reči.

Pamtim dobro.

Provuče se i loše. Magličasto sećanje na bol. Vrati se samo izbledelo osećanje koje je nekad remetilo mir toplog jastuka. Vrati se izobličeno i nebitno, jer ni događaj ni osoba obično više nisu bitni da bi ono i dalje trajalo.

Pamtim dobro.

Pamtim samo dobro.. Loše pamtim dok je sveže ali posle izvesnog (kratkog) vremena sve loše zaboravim.. Što je verovatno dobro, na neki način.

Smatram da je covek naklonjenij pamcenju ruznog.. Pamtim i lepo i ruzno.
Lepog se radije setim, ali ne i cesce, mozda, jer iz ruznog sam dosta toga naucila, pa mi u vidu naucene lekcije cesce pada na um.

Trudim se da pamtim sve sto je dobro i da to iznova premotavam.
Cak i jedno dobro sto vezujem za nekog moze da bude ono za sta se drzim u moru losih dogadjaja.

Ne volim loseg da se prisjecam,ali takve uspomene mi najprije ispivaju onada kada mi se zaredjaju lose stvari i kad kazem 'sve je dobro..sve ce bit dobro',a onda se javi neki glas iz moje svijesti,koji realno gleda na stvari i vrati me u stvarnost sjecanjima na lose.
Jer ja kad padam,ja se bas utucem.

Ja pamtim apsolutno sve, samo što se dobrog rado prisećam, a loše negde zaključam duboko u sebi.
Jednostavno imam slonovsko pamćenje i pamtim čak i razne rivijalne stvari... :O

Pamtim, ali i zaboravljam. Ko će znati kako sam mogla sam mogla da zaboravim neke stvari...

Ja još nisam video da je neko koga su dobro istabanali to zaboravio, ali sam sto puta video da ljudi zaboravljaju i najlepše savete i pouke. -Ivo Andrić-

Kada mi nešto ružno dođe na pameti, odmah razbistrim glavu, ne produbljujem sećanje...
Nekada sam neke trenutke silno želela da zadržim zauvek (jer mi je to samo ostalo), stalno sam se prisećala i najsitnijih detalja, ali reme je učinilo svoje, i bacilo veo magle na sećanja...
Nekih trenutaka koji su se odigrali davno se pak vrlo živopisno sećam..
Ko će znati taj mehanizam pamćenja... Trudim se da pamtim dobro...