Inatite li se?

Inatim se. Svi mi pričaju da to nije dobro, ali ja se ne slažem. Da, svaki put kad sam se inatio i isterao svoje do kraja prvo sam se isplakao, ali sam posle uvek shvatio da mi je inat doneo samo dobro. Onaj kome je stalo do mene neće biti sprečen mojim inatom da to i ispravi. A onaj koga moj inat otera nije bio ni vredan...

Itekako... Naročito ako sam malo nervozna i ako me neko dira. Reći ću i što treba i što ne treba. Eto, samo da bih isterala svoje. Bez obzira što znam da nisam u pravu, neću da popustim. Takva sam i kraj.
U svemu tome je dobro što me to drži neko vreme, a onda popusti. Ne može sve doveka da traje pa ni inat.
Ono što je loše...ako je i druga osoba takva, može doći do žestoke prepirke. Ne dam svoje...

Catwoman ::Ne dam svoje...

Tudje necu, svoje ne dam :ahahhah:

Salu nastranu, ova recenica me zapravo opisuje. Ne inatim se, ali razmisljam ovako: samo me pusti da zivim svoj zivot na svoj nacin..Na kraju uvijek ionako sve uradim kako ja hocu i kako sam zamislila.
Nije to inacenje..jednostavno..hladno i lagano zivim po svom ćeifu, tj. raspolozenju. Ne volim tudja usmjeravanja, insistiranja, guranja,dresiranja.. Ne volim pritisak. Sama cu nadoci na pravu stvar. Moja prva reakcija, po defaultu, je da se zestoko opirem promjenama (stavova, misli..)..haha...cekaj, koji to bjese Njutnov zakon lol??
To je sto se tice okoline, porodice.
Sto se tice veze, tu samostalnost i individualnost moze donijeti dosta problema. Ne moze covjek zivjeti "svoj" zivot kao kad nije bio u vezi. Ljubav to sve fino amortizuje, pa voljenoj osobi dopustamo da "dopre" do nas.
Znaci..sto se inata u vezi tice.. taj problem ne pravim.
Pravim druge :happy:

Inatim se i uglavnom isteram svoje, nekada nazalost mozda postoje i bolje opcije, ali inatim se xD

naravno, pogotovo kad mi moji pričaju da nešto treba da uradim ono što oni misle da je ispravno, zato nikad ne poslušam to što mi kažu, ama baš nikad, pa i da su 100% u pravu. Dok meni ne padne na pamet tako nešto, neću ni po koju cenu da uradim.

Kada imam pravo, kada mi je do igranja... volim da se inatim kao prgavo malo dete :

Obozavam da se inatim.Mora da bude po mome ...kako sam tvrdoglava!
mozda je dobro,mozda bas nijeee.....

Ne znam da l je to inat kod mene, ili da postavim sve onako kako mislim da je najbolje.Naravno, uvek obrazlozim zasto mislim da je tako, ako mi ne uspe, ja se povucem tacnije ucutim, i cekam...
Posle tog cekanja, cesto mi se desava da mi se kaze, da sam bila u pravu...mojim bliznjima ne okrecem ledja,a nekima da. Jer crtati nekome sve, i dokazivati, i to strogo direktno, birajuci reci, momente, i taj neko ne prihvati to, vec radi po svom,(a, trazi misljneje, i suprostavlja se) i pogresi, sta imam ja posle da pricam sa njim.Konkretno sam skoro imala situaciju sa jednom komsinicom...brak joj puca...Mesecima sam joj pricala, sad vise ne...zena ispred sebe vidi samo sebe...zao mi dece koja pate zbog majke...Sad da l je to inat moj, sto ja sada cutim, dok ona dolazi i opet prica neke gluposti...ne znam.

Generalno, isteram svoje, sa nekim umesnim inatom...

Jedino prema deci se ne inatim, vec pricam o svemu...oni meni se inate I, isteraju svoje....

Inatim se, mada vrlo rijetko sa ukucanima. Najcesce sam se u zivotu inatila sa direktorima skole/preduzeca u kome sam radila, kada sam otkrila da su se radile neke nepostene stvari. Nije mi bilo lijeno da idem u Ministarstvo za prosvetu ili pisem zalbe generalnom direktoru pokusavajuci da ispravim krive Drine. Rezultat su bile vrlo raznovrsne stvari - da je moja zalba ignorisana i meni receno da sam zakasnila, da sam dobila javnu opomenu i poslije vjerovatno zbog toga dobila otkaz i da sam dobila povisicu, mada sam prvo prosla kroz pakao da bih dokazala da sam u pravu.

Not for gentle hearted.

Retka pojava kod mene, ali u svakom slucaju DA ! Samo ako imam dobar povod.