Kompromis

Uvek sam spremna za kompromis. Ranije sam čak išla u krajnost, tako da sam bila spremna i na svoju štetu da prihvatim da promenim nešto kod sebe iako se nisam lepo osećala. Kao i u svemu, postoje te dve krajnosti, a između čitav dijapazon mogućnosti, samo treba izabrati onu koja najviše odgovara nekoj situaciji, ali nikako krajnosti.

Still_dreaming ::Da li ste ,,elastični'' i prilagodljivi drugima i pristajete li na male izmene svojih nazora radi ,,mira u kući''?

Upravo to, male promene kojima se prilagođavam drugome/drugima, ne samo radi ,,mira u kući'', nego mislim da čovek ne može da funkcioniše ni sa kim ukoliko se isključivo i tvrdoglavo drži svojih nazora, navika....

Still_dreaming ::Da li biste mogli i pod kojim uslovima?

To zavisi od situacije, tj. ljudi sa kojima dolazim u kontakt. Ako je posao u pitanju, naravno da ću da se prilagodim onima sa kojima radim, opet do izvesne granice koju sama određujem, posle koje bih ja prestala da budem ja, a samim tim nezadovoljna i neproduktivna.
U svim drugim situacijama, uslov je da mi je osoba bliska, da imam poverenja u nju/njega.

Still_dreaming ::Koliko ste spremni na kompromis?
Da li ste ,,elastični'' i prilagodljivi drugima i pristajete li na male izmene svojih nazora radi ,,mira u kući''?
Zamislite da vam neko traži da promenite neku svoju naviku, nešto bez čega sebe teško možete da zamislite...
Da li biste mogli i pod kojim uslovima?

Mislim da u zivotu svako mora da pravi kompromise. Ne valja ako su ti kompromisi preveliki, jer ce osoba onda osjecati duboko nezadovoljstvo zbog odstupanja od svojih principa. Takodje, ako osjecate da ste dugo vi ta osoba koja uvijek popusta da bi stvari funkcionisale kako treba, prije ili kasnije postacete veoma nezadovoljni i moracete nesto poduzeti da promijenite situaciju u kojoj ste.

Nekih stvari se covjek moze u zivotu odreci, a da opet funkcionise. Na primjer, ja odavno nisam jela neku vrstu jela zato sto ih moj suprug ne voli. Ako bi neko ocekivao da se odreknem necega sto je za mene fundamentalno, medjutim, na primjer da radim nesto sto ide protiv mojih moralnih i licnih uvjerenja, tesko da bih to mogla da uradim, bez obzira koliko to moglo biti vazno.

Spreman sam toliko koliko je neko spreman da taj kompromis postuje. Zasto bih ja postovao ako vidim da neko sa kim je kompromis napravljen to ne postuje. Svaki kompromis se moze ispostovati, ali njegova tezina mora biti jednaka sa obe strane, bila to mala ili velika stvar, bar sto se mene tice. Prilagodljiv sam dovoljno i uvek sam za mir u kuci.

Odlično razmišljanje Iko, svaka čast Jer ja sam umela (a i sad, samo ređe) da se strogo držim dogovora i da sve ispoštujem dok druga osoba ne.
Onda sam maksimalno podmetala svoje leđa i samo da bude taj mir u kući.Imala (imam i dalje) razumevanje za sve.Mislim da sam vaspitana.
Ovo što meni sad prolazi kroz glavu, jesu sitnice neke, ali te sitnice su umele da me dovedo da su mi svi preči i sve što oni ne izpoštuju, ja im završim, rastegnem se i onda izgubim sebe.
Verovatno sam zato i umorna često, jer sam svesna da grešim i da je sad kasno da išta ispravim.
I jeste mir u kući i jeste harmonija,svi su zadovoljni, imaju svoj život, svoj posao, svoje društvo, uvek ih neko čeka kući, nasmejan, pun razumevanja, kako za njihove ne ispunjene zadatke, tako za apsolutno sve što ne stignu, jer završiće taj neko, ko je kući.
Sve može taj neko.Jedino ne može umesto njih da ide na posao ili da uči (dok se učilo).
A njih mrzi da mi kupe kafu, mrzi ih da se vrate 20 metara i donsu mi kafu.Tako da sad pijem nes koji ne volim. Predhodnomi rekli šta da im zvaršim, jer eto oni ne stiži, rade pa nemaju vremena.I 'ajd da se ne žalim više, jer počeću sve da ih opravdavam.To oduvek radim i to sama sa sobom.

Zamislite da vam neko traži da promenite neku svoju naviku, nešto bez čega sebe teško možete da zamislite...

Nema potrebe da zamišljam, pokušavali su. Sećam kad im je net smetao, To je moja lepa navika i evo meni je sad lepo, odmaram se, olakšavam sebi,a oni su hteli da mi zabrane to.
Po njima ovo nije primereno, nemaju pojma koji ja mir imam ovde
Naravno, nisu uspeli.

Čitam svoj predhodni post i vidim da sam ga pisala iznervirana na moje. Sve što je napisano je tačno, samo mogla sam to mnogo lepeše napisati.
I da se vratim na temu
Poslednjih par meseci tražim rešenje gde će svima u kući vikend biti lep.
Mnogo sam truda uložila, kako ja, tako i moji i mislim da smo konačno našli neku sredinu.
Sad da l će to druga strana da poštuje, videćemo.
Ovde nije reč o nekom kašnjenju, niti o nečemu drugom.Čak mislim da mi je ovo jedan od težih perioda, gde bukvalno nismo znali kako da se postavimo.Šta da kažemo, da l da kažemo da nam to užasno smeta, da se ne osećamo prijatno, da nam je Ona draga i da smo navikli na nju i da ne želimo da imaju problem toliki zbog našeg kućnog ljubimca.
Sa mnogim ljudima sam pričala, plašila se da ne pogrešim, čak sam otišla i kod psihologa, jer sam užasno loše osećala. Psiholog me je poslao kod psihijatra, jer moje nesanice i konstatno raspoloženje ravno nuli je dodatno remetilo vikende u mojoj porodici.
Svađa nije bilo, raspravak isto nije bilo, no bilo je jako napeto i meni skoro neizdrživo.Koliko meni, toliko i starijem detetu.
Vilotić i mllađe dete su brinuli za nas, naravno mene su osuđivali što nemam bar malo masku na licu i što se ne smeškam, kao da je sve ok.Iznenadilo me mlađe dete, pa ona je isti otac! Kad god je Markova devojka tu, ona se ponaša kao da je sve ok.Čak su i meni pričali da ne treba da me zanima što neka tamo devojka ne podnosi malo kučence i što ne izlazi iz sobe kad dođe, što ne jede ovde, ne pije kafu i što je na pruženu ruku pri pozdravljanju odgovorila sa dva prsta, najpre se sa mnom tako pozdravila, onda sa Vilotićem.
To je moglo da me ubije.Jer razmišljala sam (a i sad) šta će biti kasnije? Dok njih dvoje ne.Vilotiću je bilo malo neprijatno i to je to, a ja sam se osećala krajnje poniženo.
Koliko god da nisam htela, jer sam videla da im je veza u krizi, ipak sam ponekad nešto rekla klincu.
Da bih pre par dana sela sa njim i otvoreno pričali o svemu. Tada sam mnogo toga saznala pa i to da su za ovo vreme raskidali.
Posle tog razgovora sa klincem konačno sam našla neko rešenje da nam kolko toliko bidu vikendi prijatni.
I zaista ovaj vikend je bio dosta prijatniji u odnosu na predhodne.Jer posle razgovora sa mnom, imao je ozbiljan razgovor sa devojkom.
Ja ću strogo poštovati ono što smo se dogovorili. A Ona se neće pozdravljati sa nama, nema potrebe za time, ako hoće da jede, nek uzme sama, a ne da ja postavim ručak i čekam.
I što reče klinac .."nije htela da se tušira, jer kupamo Mrvicu u kupatilu, nije htela da legne u krevet, jer je Mrvica (blesavo kučence jednom utrčalo u sobu i pravo u krevet a ona bila tu ), pa se i tušira i legla je da spava, ostalo je još to jelo. Ne mora ako neće, ne čekaj je, a ja normalno za ručkom sam tu"
Znači apsolutno je na njoj sve, moje je da ne zapitkujem kad će da jede i da se ponašam kao ranije, a ne samo da ćutim.

p.s. kad čitam sad, pa ovo je sitan problem, kakve probleme imaju ljudi i ne nađu rešenje.
Nekako za neke ozbiljnije probleme,sam lakše dolazila do rešenja. Ovde sam se plašila da ne povredim nekoga od dece i nisam ih povredila.A mene već prolazi, jer to je samo dete, koje ne razmišlja i koje pokušava da tera neki inat, pa kaže da se plaši i malog pileta.

Zavisi da li se plasi malog kuceta ili ima neku averziju.
Ja sam slicna po pitanju macaka. Jednostavno ih ne podnosim i to je jace od mene. Mislim da ne bih mogla zaspati u krevetu u kom je bila macka. Plasim se da me ne ogrebe, a i u neku ruku mi se gadi macija dlaka, tako da je nikad ne doticem.
No, ja to smatram, svojim nekim nedostatkom i trudim se da to drugi ne primijete kod mene. Osjecam se isto ludjak koji nece da dotakne malo mace. No, da se ja sad odbijem rukovati s nekim i ne izlaziti iz sobe u tudjoj kuci mi je krajnje nepristojno. Sa dva prsta? Pa trebala si joj samarcic jedan udariti sa dva prsta!

Isto ne podnosim da dovode bilo kakve zivotinje za sto i da ih hrane. Ili da se ne peru ruke poslije diranja zivotinja. Ako je to bio slucaj, onda nekako razumijem to njeno nerukovanje i izbjegavanje da jede. Ja licno zaista ne podnosim da dok jedem sa ljudima za stolom, neko hrani zivotinju, uzima je u ruke, mazi, pa nastavlja da jede. Zavrsi s jelom, pa nahrani ljubimca ili obrnuto, samo nemoj u isto vrijeme.

Nisam bas najbolje razumjela na kakav ste to kompromis dosle. Je li zaista kompromis u pitanju ili je ona popustila?

Da se vratim na svoj mir u kuci. Kad sam se preselila trebala sam se dogovoriti sa cimerkom oko kupatila. Obje svaki dan peremo kosu zbog ogromnog mascenja, ona nije predlagala nikakav kompromis samo je rekla da ce ona ujutro da pere kosu. Nisam se protivila, bio je januar, meni je odgovaralo da kosu perem navece. No, sad kad je otoplilo mi vise ne odgovara. Kad je operem navece, kad se vratim sutradan s posla vec je masna i ako hocu izaci negdje moram na vrat, na nos da je operem, posusim i trcim van. Tako da sam je obavijestila da i ja odsad hocu ujutro da perem kosu. Pitala sam je kad njoj treba kupatilo, ja cu prije toga. Uspjele smo se dogovoriti i zasad nema problema. Prije ovog ona je koristila sat i po kupatilo ujutro, a sad je nekim dogovorom nasla rjesenje da ga obje koristimo jednako.