Beg od realnosti

Ja, vrlo cesto, i vrlo jednostavno...
zivot posmatram kao previse kratak da se opterecujem glupostima...I tjesim se onom "sve prodje".Nekad izbjegavam da pominjem dogadjaje, i pravim se i pred sobom i pred drugime da se NIJE desilo, kako bih mogla da se drzim ovog sto sam gore napisala, jer je nekad nije lako.

Za mene je najbolji bijeg otici na neki forum i upustiti se u raspravu koja nema veze sa onim sto te u realnosti muci i pretvarati se da ti je ta rasprava upravo glavni problem. A kad me fakat pritisne i kad ne mogu ni sa kim razgovarati, pa ni preko foruma, bjezim u svoju seriju, smisljam nove radnje, zaplete, scene... i kad rijesim njihove probleme (a ti likovi se fakat uvlace u nemoguce), onda se mogu vratiti u realnost i poceti kreirati seriju od svog zivota

Nekad je dobro pobjeci od realnosti, samo to ne treba pre cesto ciniti.

Bežim u san.

Snovi mogu biti divni, a jos ljepse je kad je zivot kao san.

Najbolji beg od realnosti je uzeti dobru knjigu i prileći sa njom.Međutim trebamo se truditi kao prvo ispuniti sve svoje obaveze koje nam proističu iz života.Moramo se truditi da stvorimo uslove za život i da budemo dostojni da živimo.Najviše beže od realnosti upravo KUKAVICE i SLABIĆI.Njima je to svemoguće opravdanje za njihovu lenjost i nesposobnost.A takvih je danas kao mrava na žalost.Kritikuju sve i sva,a lično se nisu pomučili koliko za parče bureka da zarade.Njima je uvek neko kriv i vole živeti kao kućni ljubimci.Da ih navek neko mazi pazi a oni da se samo pruže na kauču.

Eh da... Sreća pa ovo postoji XD Jer ne znam, ova realnost (bar ona u kojoj sam ja trenutno) je defektna do bola... kako bježim? Zajebavajući se na internetu XD Čitajući knjige, pričajući s dragim mi ljudima, gledajući zanimljive filmove... Netko bi rekao, uživajući u životu XD Fino je bježati, zbilja XD

Realnost...evo sad sam pobegla...(necu da spremam palacinke u 11 sati, ne zanim me...)

Ovako odmaram od RL..zaboravim na sve oko mene...ovo me opusta...i, volim ovo moje bezanje.
Uvek nadjem temu, gde se 'zablesavim' i zaboravim na RL koja ume da smara...

Pa, stvari vidim na svoj nacin.Zasto bi bilo vazno je li to "realno" ili ne.Ne znam je li realno, i ne zelim da znam.To je moj svijet, ja biram kako cu da gledam na stvari, a ako je meni sa mojim stavom dobro,valjda treba da se drzim toga, pa iako vecina na to gleda drugacije.

[quote="enigma_"] Realnost...evo sad sam pobegla...(necu da spremam palacinke u 11 sati, ne zanim me...)

I ja u zadnje vrijeme cesto bjezim od obaveza. Proslih godina sam svaki slobodni trenutak popunjavala dodatnim aktivnostima. Kada sam ostala bez posla dva dana sedmicno (jos uvijek radim tri), prvo sam nasla drugi posao za ta dva dana za narednih sest mjeseci, pa sam onda upisala kurs racunovodstva i zavrsila jednu godinu. Ove godine, medjutim, nekako nemam snage da se borim sa svim tim dodatnim aktivnostima. Niti aktivno trazim posao, niti idem na kurs, koji sam prvo upisala, a onda se ispisala kada sam cula upozorenja koliko je tezak. Cesto se povucem na sofu na kojoj leskarim i cesto i drijemam i zivo se nadam da je ovo samo prolazna faza, i da cu se ubrzo opet trgnuti i postati aktivna kao nekada.

Najcesce mastom,zamisljam druga mesta druge ljude,i to me toliko nekad ponese da vreme jednostavno proleti.Zanimljivo mi je koliko tokom tog mog zamisljanja ja verujem u sve to,i ne mislim uopste koliko je to daleko od sadasnjeg trenutka,tek pred kraj,kada mi ponestane materijala priznam sebi u kakvoj se situaciji zapravo nalazim.Ako i preguram ceo los period na ovaj nacin,obicno pred spavanje,dok pokusavam da zaspim,javi mi se sve ono od cega sam uzalud pokusavala pobeci.I tada ,to sve dozivim iznova dosta teze nego sto je zapravo,a sa jutrom sve izgleda bistrije i obicno se sve rasplete u neko resenje koje savrseno odgovara "besmislenoj"realnosti..

chegirl ::Najcesce mastom,zamisljam druga mesta druge ljude,i to me toliko nekad ponese da vreme jednostavno proleti...

U proslosti sam cesto mastala o stvarima koje sam zeljela da se dese. Ta su me mastanja mogla uciniti veoma sretnom i uljepsati mi dan. Vrijeme je letilo kao ludo, i moj zivot se cinio kao bajka. Ali bi se prije ili kasnije uvijek morala suociti sa stvarnoscu i shvatiti da misli koje su me cinile sretnom nisu bile zasnovane na onome sto zaista jeste istina. Tada bih pocela da ponirem i padam u ocaj depresije.
Prava sreca, ako nije propracena nekim neocekivanim tragicnim dogadjajima, nikada nas nece iznevjeriti na isti nacin na koji to cine neispunjeni snovi. Veoma je vazno nauciti razlikovati te dvije kategorije. Neki to nazivaju sazrijevanjem i odrastanjem.

Troja ::
Prava sreca, ako nije propracena nekim neocekivanim tragicnim dogadjajima, nikada nas nece iznevjeriti na isti nacin na koji to cine neispunjeni snovi. Veoma je vazno nauciti razlikovati te dvije kategorije. Neki to nazivaju sazrijevanjem i odrastanjem.

Od realnosti bjezim citajuci...prepustim se napisanim rijecima i zaboravim na sve sto me okruzuje.

Od realnosti bežim među reči i note. Kako knjige, tako i pesme umeju da odvedu u neku potpuno novu dimenziju i oboje vazduh bojama koje volim.

Vidim da svi koji pisu na zidu imaju neke manje-vise bezopasne vidove bijega od stvarnosti. Kao sto svi znamo, najopasniji vidovi bijega od stvarnosti su konzumiranje alkohola i droga. Taj vid bijega od stvarnosti uvijek je negativan, i mozda dokazuje da svaki bijeg od stvarnosti u sustini ima nestp negativno, mada su mnogi vidovi bijega od stvarnosti bezopasni i nikome ne skode. Sama potreba da se bijezi od stvarnosti navodi me katkada da se pitam da li je zivot zaista najdragocjeniji dar koji je neko mogao nekome podariti.

Nymphadora ::Ja, vrlo cesto, i vrlo jednostavno...
zivot posmatram kao previse kratak da se opterecujem glupostima...I tjesim se onom "sve prodje".Nekad izbjegavam da pominjem dogadjaje, i pravim se i pred sobom i pred drugime da se NIJE desilo, kako bih mogla da se drzim ovog sto sam gore napisala, jer je nekad nije lako.

Slazem se u potpunosti.Takva sam i ja.E sad,da li je to dobro ili lose?!....nekad je to stvarno tesko pa drzim sve u sebi i ne uspijevam da ignorisem,a nekad sve to prelako bude.
P.S.Moram da priznam da mi ne smeta sto se s ovim na ovaj nacin nosim,bas naprotiv.

Kako vi to radite? Crtam, gledam filmove, igram igrice. Prepustim se tome. I to je vrsta realnosti koja je mnogo bolja od one koja nam se kroz život nametne. Najvažnije je ostati svoj.
Koji je vaš način da ,,uteknete'' realnosti? Moja mašta je beskonačna. Kada stignem do granice mašte, samo zakoračim preko nje i nastavim dalje.