Nemoj odustajati od sna, ostvari ga

Heh,kroz ovaj uvodni post iznela si donekle sve ideale koji su me prethodnih godina drzali.Verovala sam da je moguce biti pojedinac,koga nece zgrabiti sredina,koji ce imati vremena da ulaze i spoznaje sebe.Nikad nisam razmisljala da ce mi zafaliti u nekom trenutku u buducnosti hrabrosti da ostvarim svoje snove.To je valjda ta-decija naivnost.
Sada mi se sve to cini kao mnogo dalji cilj,ne znam zasto.Pretpostavljam da je sve to prouzrokavano naglim osvescivanjem u realnosti u kojoj trcimo za vremenom,pokusavajuci da se uklopimo u neki drustveni obrazac i da nas prihvate drugi.Jer covek ne moze da bude sam.A umetnici sa svim sto nose u sebi su najcesce otudjeni i neshvaceni.Iako nikad nisam precizirala svoje snove,znala sam sta zelim da budem-slobodna u svojoj ideji,nesputana da obidjem citav svet,saznam i upoznam gomilu kultura i da se nikad ne stopim sa masom.Da se ne izgubim u moru drugih....sada kada pogledam jedino sto me okupira jesu glupa pravila zivljenja,prema kojima cu se namuciti i zavrsiti faks,onda se boriti verovatno za neki rutinski posao i zivot kao i vecine ljudi zatocenih u svojim telima.
Prva porazavajuca cinjenica,koja prevashodno utice na nemogucnost ostvarenja snova,jeste vreme.Ono neumorno protice,a uz sopstvenu dezorganizaciju jako slabo uspevam da ga iskoristim na pravi nacin.Ako uopste takav nacin postoji.
Drugo,mi zivimo u svetu gde je svaka stvar podlozna materijalizaciji,cak i najvece moralne vrednosti.Tako da,bez novca i sredstava,koliko god velikog genija krio u sebi,slabi su izgledi za uspeh.
S obzirom da sam toga postala svesna ove godine,pocela sam da obracam paznju na vise sporednih stvari,koje nasem zivotu daju uzviseniji smisao,da ponovo probudim u sebi onu zanesenost obicnim stvarima.Jer tzv.glavne stvari u zivotu,mozda sacinjavaju velike biografije,ali svaki osecaj prirode i uospte lepote zivljenja vredece nam mnogo vise na samom kraju.Tada ce pasti u vodu,svi nasi neostvareni snovi,cak iako nismo postali pisci,iako nismo promenili svet,pomogli gladnima,ziveli u savrsenom redu,necemo osecati nezadovoljstvo za tim stvarima,jer samo ce nam ostati ti vredni trenuci zivljenja,kada smo stvarali najvece umetnicko delo-same sebe.

Trenutno mi se ostvaruje san: da imam dve cure koje ću da poštujem, volim i čuvam (uz vrlo poželjnu stvar da me i one poštuju i vole). Naravno, jedna mi je drugarica, a sa ovom drugom mislim da sam u završnoj fazi, pa ako se desi da mi bude devojka onda ću biti zaista presrećan i ništa mi više neće trebati.
Nisu bliznakinje, ali nema veze, obe bar znaju da su voljene.
A smatram sebe umetnikom koji sebi stvara svoj život (konačno).

Maja ::
,,[b]Da li imate neostvarene snove?
Jeste li se ikada zapitali da li su zaista neostvarivi?
Da li mislite da je to posledica samo životnih okolnosti koje nam se nameću ili ipak nedostatak vere u sebe?

Imate li želje, volje, snage i vere da budete umetnik koji stvara svoj život?

Ja svakako imam neostvarenih snova. Ne znam da li bi moj zivot bio bolji ili gori da sam ih nekada ostvarila, posto su snovi cesto razliciti od realnosti. Sigurna sam da neke nisam ostvarila zbog okolnosti u kojima sam se nasla, mada mi je za neke druge vjerovatno jednostavno nedostajalo upornosti i samopouzdanja. Neki snovi su u stvarnosti postali vise nocne more i balast koji me pritisce, nego neka divna stvarnost, pa katkada mozemo zaista reci da covjek treba paziti sta ce pozeljeti, jer mogao bi to i da dobije.

Svako stvara svoj zivot, a koliko ce taj zivot biti sretan i uspjesan razlikuje se od pojedinca do pojedinca. Nekada mislim da je najbolje pokazati zube zivotu, smijati se i kada bi plakao i prkositi citavom svijetu oko sebe, i da samo tako mozes da ostanes uspravan i ne das nikom da te slomi.