Ana Karenjina - kriva ili ne?

Pred silom Ljubavi i najjači posustaju.
Note: najjači ne možeš biti ukoliko nisi ustalasan snagom Ljubavi.
Za osobu poput Karenjine, ne postoji ili-ili.
Ona nije ni pozitivna ni negativna. Ona je "samo" prenosilac Ljubavi u njenom najjačem, a po Ani i najtežem smislu.

Ne bih nikoga da osuđujem, pa makar to bio i lik iz romana, ali mislim da je Ana mala glupača. Mogla je da ima sve što je htela - i muža, i ljubavnika (to ni onda nije bilo neuobičajeno), i, naravno, dete. Sve je izgubila ne zbog ljubavi, nego sebičluka i sujete. Pre nego što je otišla do šina, svratila je do Kiti da je uvredi, ne? Zašto nije učinila neko dobro delo pre nego sebi presudi?

Čini mi se da dete može biti razlog da se mnogo šta izdrži. To je ono što joj najviše zameram - što nije dobra majka.

Ne možeš imati i muža i ljubvnika i dete, tj. porodicu, bar ne zadugo. Ana je imala paranoju pre paranoje. Nije mogla da uradi bilo kakvo dobro delo jer nije želela sebi bilo šta dobro. Ma koliko njen tok postupanja i reči izgledao sebičan, ona zapravo nije mogla da podnese sopstvene emocije i zato ih je ubila ubivši sebe. Da ih je negovala, nastavila sa takvim emocijama i životom,možda bi lagano ubijala i sebe i dete i muža i ljubavnika. To bi,u krajnjoj instanci, svakako bilo sebičnije.

Mislim da je njoj najmanje prijalo to što su društvo i okolina počeli da je izopštavaju, a sami nisu bili ništa bolji od nje (ali su, za razliku od Ane, to prikrivali), a onda je počela da sumnja u Vronskog koji ju je voleo, ali uspevao da živi normalno.
Danas bi Ani bila konstatovana ista dijagnoza kojoj i Merlin Monro. Da je bila malo mudrija, mogla je da ima sve. U krajnjem slučaju, njen muž je bio starac koji bi umro pre nje sigurno. Mogla je do tad da se skrasi, dobije nasledstvo, ima dete i Vronskog.
Ne osuđujem prevaru, osuđujem kada se ne istrpe posledice koje ono donosi.

Suština tog romana je spoznati šta je ona zapravo želela. Istinski želela, a ne želela ono što "sav normalan" svet očekuje.