Publika

Uff, publika. To je nesto od cega strepim ceo zivot. Ne volim kada me ljudi gledaju i ne volim kada su iz nekog razloga oci uprte u mene. Mrzim da branim seminarski, za pocetak, pa onda i sve ostalo. Unervozim se, spetljam se i pola puta lupam gluposti jer mi je neprijatno.

Zato biram da sedim u sredini. U gomili ljudi se ne isticem i niko ne obraca paznju na mene, sto mi sasvim odgovara jer tako ne postoji nacin da se izblamiram, a vrlo sam sklona tome

Ako mogu da biram, izabracu zivot bez publike...ne volim da me posmatraju, analiziraju...sve to u meni izaziva osjecaj nelagodnosti...kao glumac ih definitivno propala.
Ali, isto tako ne volim mnogo da virim u druge zivote...i u publici bih izabrala neko mjesto gdje sam nezapazena.

Nije da baš volim publiku, ali recimo da se polako navikavam na nju... Na fakultetu stalno neka izlaganja, seminari... a planiram jednoga dana biti i profesorica, tako da pokušavam što više smanjiti tremu. Puno bolje funkcioniram pred ljudima koje poznajem, opuštenija sam, a čim se pojavi netko novi, postajem tiša i uplašenija. Ali valjda će se i to s vremenom riješiti.

S druge strane, puno više volim biti u publici, ponekad u prvim, a ponekad u zadnjim redovima - zavisi o čemu se radi. Ako je u pitanju nešto što me silno zanima, onda sam u prvim redovima, a ako sam negdje samo radi reda, onda sam u zadnjim redovima, da me nitko ne vidi kako se dosađujem...

Hmmm, ovo sa publikom mi se vise svidja zanimljivije je kad ste u centru paznje, sve oci su uprte u vas...Volim paznju, pa kakvu-takvu, prija mi, i nikad mi nije neprijatno.Podize mi samopouzdanje.
A ako bih bas MORALA da budem u publici, onda bih definitivno birala zadnji red.Da vidim sve ispred mene, ljudi koje ne vidim me nekad cine nervoznom...

Ja biram zadnji red.
Ne iz razloga sto bih da ujedno vidim i pozornicu i sve ostale ispred sebe,vec zato sto mi to mjesto nekako tako odgovara.Vise sam za to da je to mjesto za mir.Niko me ne bi dirao,imala bih mir,u desavanja koja me ne interesuju se ne bih ni ukljucivala.
Nije da se osjecam lose kao `glavni glumac`,nego jednostavno nisam taj tip.

Volim da budem u centru paznje, mada sam relativno tiha po prirodi, pa kada jesam u centru paznje nisam previse glasna, nego dajem i drugima priliku da se iskazu.

Kada bih bila u publici, voljela bih da sjedim ili u prednjim redovima ili u sredini, ali nikako na kraju.

Ne, nikako da ne podnosim da me neko posmatra, i da budem u centru paznje, ne ispunjava me to.
I sto rece @zanesena, ako mogu da biram, ja bih pre da sam u nekom redu i da ponekad dam aplauz

Ne volim da se isticem.... Volim da sam nezapazen,ali sa druge strane moj zivot je moja glavna uloga, tako da se najbolje osecam u publici gledajuci druge kako igraju znajuci da svako od njih igra svoju glavnu ulogu.

Ili se prosto najbolje osećate kada nezapaženo sedite u sredini?

Najbolje se osećam nezapaženo, iza kulisa.

Kada sam držao čas u srednjoj školi, prilikom ulaska u učionicu nisam imao apsolutno nikakvu tremu. Trema je došla pred kraj časa (profesor je rekao da sma jedinstven slučaj), zato što su časovi bili skraćeni i plašio sma se da neću stići da završim čas. Dakle, nisam imao apsolutno niakvu tremu od publike, nego od praktičnih stvari. Ali ipak ne volim da sam pred publikom i u centru.

Više volim da sam u publici kao neko ko može da se priključi kad god poželi. Volim da imam mogućnost da se oglasim, iako se u većini slučajeva neću oglasiti. Bitno je samo da nisam u prvom redu, jer se odatle ništa ne vidi. Najviše volim da sam u zadnjim redovima, jer je vidokrug najširi, a ne zato što se plašim da ću biti u nečijem vidokrugu.

Bolje se osećam kao tumač, nego kao protagonista.

Ne volim biti u centru paznje, no mislim da sam znatno smanjila tremu koju sam imala ranije pred publikom. Prije, kad god trebam nesto prezentovati bih se sva tresla, zamuckivala, zaboravljala reci neke stvari... Sad je vec malo bolje i ljudi kazu da djelujem samouvjereno, mada ja i dalje imam dosta treme.
Sve zavisi od toga koliko vladam nekom materijom. Recimo, pred djecom mi nije nikakav problem kad znam da znam

Zanimljivo da sam uprkos tim svojim fobijama vezanim za publiku u osnovnoj bila clan i dramske i recitatorske sekcije No, inace, definitivno biram da budem u publici